Ne tretirati tuđu uslugu kao sitnicu

Ivana Milaković 13.04.2008.

Svakome je nekad potrebna pomoć i tada, osim ako niste od onih koji nisu u stanju da zamole za uslugu, pomoć i tražimo. To je sasvim normalna stvar, samo bi bilo dobro ne tretirati to što nam neko čini kao sitnicu - a baš to se prečesto radi.

Na šta mislimo? Recimo, potrebna vam je nečija pomoć oko nečega. Ne sviđa vam se što je tako, više volite da sve uradite same, da ne zavisite ni od koga, da nikog ne gnjavite, ali, eto, za ovo vam je stvarno potrebna pomoć. Onda zamolite nekog za uslugu, i kažete kako biste htele da zamolite za sitnicu ili, dok objašnjavate šta vam je potrebno, kažete nešto kao: "Za tebe je to sitnica", "Ti ćeš to za čas", "Samo časkom idi tamo i uradi to-i-to"... Nije dobra ideja tako formulisati molbu, jer se onaj od koga tražite uslugu može osetiti kao da ga omalovažavate, može se čak osetiti i uvređeno - a može se desiti i da vas odbije, s obrazloženjem da ako je to takva sitnica, onda to stvarno možete i vi.

Da ne bude zabune: svesni smo da u principu niko ko na opisani način traži uslugu ne pokušava da omalovaži niti uvredi osobu od koje uslugu traži. Najčešće samo pokušava da ublaži sopstveni osećaj krivice što uopšte traži uslugu, time što će sebe uveriti da ono što traži zapravo i nije ništa krupno, da time nimalo ne smeta onome od koga traži uslugu, nimalo ga ne gnjavi... Ipak, to nije način na koji će to čuti osoba od koje uslugu tražite, ona bi vašu molbu mogla da shvati kao da vi sebi uzimate za pravo da određujete šta je za nju krupna ili sitna stvar, i ne samo to, već ste odredili da to što vam ona pomaže nije ništa. Pa, ako je ništa, zašto bi to onda činila za vas, zašto bi se gnjavila s tim?

Predlog: pokušajte da se suzdržite od izjava tipa "to je tebi ništa". Samo zamolite za uslugu koja vam je potrebna, bez mnogo opravdavanja i objašnjavanja, i ne zaboravite da se zahvalite na ukazanoj pomoći. Ako vam osoba koja nešto čini za vas sama kaže da je to sitnica, njeno je pravo da to učini (priča o sopstvenom delu, ne tuđem) - vaše je da uslugu cenite i na njoj se zahvalite. Ne kažemo da treba da unizite sebe, osmeh i "hvala ti puno" obično su sasvim dovoljni.

Izvor: Krstarica

Ljudi su stoka. Daj im prstic, evo ih vec, dosli po drugi prst, pa traze i ruku da im das ... nista nije sveto, nista se ne ceni. Pa i onda kada si siguran da nece biti " 'rani psa da te ujede ", cak i onda ti se desi da ti se obije o glavu ...
LJudi ne cene ono sto drugi ljudi rade za njih. Ne pricam o najboljim prijateljima, onima kojima se veruje i za koje znamo da nas nece izneveriti. ALi dobrota coveka moze da se procita ako se dovoljno dobro udubimo u nekoga ... svi imamo nekakve intuicije, nismo bas svi rasli u saksijama. I cak i onda kada je vidno da dajes sve od sebe zarad tog nekog drugog i trudis se da mu nesto ucinis onako od srca - cak i onda desava se da se preko toga prelazi kao preko necega sto je podrazumevano ...
Uzimati dobre ljude zdravo za gotovo najnekulturnija je stvar koju mozemo da uradimo nekome ko se zbog nas trudi.