Ne prasence, već pilence

Duh novogodišnjih praznika stigao je i u grad na Lepenici. Na trgu kod Krsta, prodavci cupkaju za tezgama od najlona ispod kojih sjaje jeftini ukrasi za jelke i Deda Mrazovi koji na kineskom pevaju "zvončiće". Trgovci su uglavnom bivši radnici bivšeg giganta "Zastave", u tranziciji ostali bez posla. Nekada su se baš na tom istom mestu, koje sada blješti od lampiona, lupajući u šerpe borili za radničku pravdu protiv odluka ministara.

Sada su opet tu, i opet u borbi, al' laktovima za parče hleba. Stisnute pesnice i ispisane parole zamenile su gaće sa zekama i šalovi stigli iz Pančeva. Na kultnom mestu okupljanja trudbenika kragujevačkih umesto povika "Dole vlada!", sada odjekujuju hitovi Seke Aleksić. Šta reći?

- Znaš šta da napišeš? Da ovaj sjaj od ukrasi ne sakriva našu bedu. To. Četiri hiljade što sam primio na ZZO dao sam za ovu tezgu. Uzajmio sam deset da nabavim robu u Beograd. A dal' će da ostane neki dinar, pitanje je. Biće valjda za prase. Da se i mi Cigani omrsimo.

Radojko živi u Liciki, najvećem romskom naselju u Kragujevcu. U "Zastavi" je radio skoro dve decenije, dok ga nisu proglasili za višak. Od tada "tezgari". Četiri metalne šipke šeta od vašara do vašara, od buvljaka do buvljaka. Baci na njih drvene letvice, šatorsko krilo, pa najlon. Izloži robu nabavljenu od trgovaca iz dalekog nam, ali prijateljskog Sečuana i čeka. Tako i juče.

Ali, kupaca skoro i da nema. Tek po neka baka penzionerka kupi unučetu pokoji plastični ukras za jelku. Na platou je postavljeno oko dvesta tezgi. Bar za polovinom sede radnici najvećih kragujevačkih fabrika. Odnos "snaga" isti je i među retkim kupcima.

 
  A po decu - dogodine

Roditelji koji proteklih godina nisu znali kako da se reše "podmlatka" u najluđoj noći i uteknu nekud na doček, sad imaju rešenje. Za 800 dinara svoje najdraže i najmlađe mogu ostaviti u vrtiću "Ciciban". Doček se priprema za sve klince, bilo da idu u neko od kragujevačkih obdaništa, ili ne. Važno je samo da nemaju više od deset godina. Organizatorke su vaspitačice vrtića "Ciciban", a finansijeri Skupština grada i Ustanova za decu "Nada Naumović". U cenu dočeka uračunata je zabava, prilagođena večera, muzički tobogan i "unapred dogovorena poseta" Deda Mraza koji i ove godine stiže s poklonima. Deca će prenoćiti u vrtiću, a krajnji rok da ih roditelji preuzmu je 10 sati prvog dana sledeće godine.
   
 
 
 
- Svratila sam da kupim deci lampione. Novu godinu čekam kod kuće. Tako već jedno tri'es. Ko da plati hotel? Šta je s vama, ljudi - dobaci u prolazu i ode.

Kragujevački ugostitelji već su okačili ponude za najluđu noć. Za večeru, nekoliko pića i slušanje benda u hotelu "Zelengora" treba četiri crvene. Nešto je jeftinije u Hotelima "Šumarice" i "Kragujevac". Doček u kafanama košta od dve do tri hiljade, a tradicionalno je za najmanje para provod "zagarantovan" u lokalnim kafićima i birtijama. Neki kažu, ne možeš ni kod kuće jeftinije da prođeš. Jelka s busenom od metar i po košta 600 kinti, plus osam posto Dinkićev PDV.

Dok kupiš prasence i piće, dođe ti na isto. Samo nemaš mogućnost da "skeniraš" po sali koja snajka je obukla novo odelo, a koja se "reprizirala" u haljini s prošlogodišnjeg dočeka. Tezgaroši na ovogodišnjem vašaru kažu da će prespavati najluđu noć. Da se odmore od zime. Umesto praseta, kupiće neko pilence. Ako zarade koji dinar, moraće da namire i dugove državi. Valja platiti struju i grejanje i ući čistih računa u 2006. Prase može i da čeka.



Izvor: Glas Javnosti \ Olivera Jeremić