Skoro da i ne postoji neko ko nikada nije imao osećaj da je "zaglavljen", bilo da se radi o ljubavnom odnosu koji nije ono što bi trebalo da bude, o snovima koji izgledaju neostvarivo, o nečemu trećem... Postoje neki česti razlozi zbog kojih se ljudi tako osećaju - i ništa tu nije nerešivo.

Ono što prilično zbunjuje kada se osećate zaglavljeno jeste to što, kada posmatrate svoj život, čini vam se da se stalno nešto dešava - i kako ste onda zaglavljeni, kad ste stalno u pokretu? Problem je što mnoga od tih dešavanja ne vode nikuda, naročito ako se samo prepustite struji da vas nosi, u nadi da ćete tako, valjda, nekud i dospeti. Možda i hoćete, ali uglavnom ne tamo gde biste želeli. Zato, evo čestih razloga zbog kojih se možete osetiti zaglavljeno, i kako da s tim izađete na kraj.

Jedna mogućnost: verujete u ono što mislite. Zvuči čudno, pa naravno da ćete verovati u ono što mislite? Naravno, ali svoja mišljenja i uverenja treba periodično preispitati. Deo naših uverenja potiče od toga kako smo odrasli i u kojoj kulturi (ono što je možda i bilo tačno dok smo bili deca ne mora nužno biti tačno i danas - a mi i dalje verujemo u to). Ostala uverenja potiču od našeg sopstvenog posmatranja sveta koji nas okružuje i od zaključaka do kojih smo došli - zaključaka koji su možda bili ispravni, a možda i nisu, plus su se okolnosti koje su dovele do tih zaključaka možda promenile u međuvremenu. Recimo, skoro svako od nas je iz osnovne škole izašao u uverenju da mu matematika, ili sportovi, ili umetnosti ne idu - a onda, uz dovoljno truda i promenu okruženja, možda je u toj oblasti postao solidan. Za šta ste još sigurni da vam ne ide, da vam nikada ne bi uspelo (pa i ne pokušavate)? Šta u vašem životu nije onako kako biste želeli da bude? Kome bi moglo da se ne dopadne ako pokušate ono što zaista želite? Razmislite o tome - moguće je da ćete doći do toga koje vas vaše sopstvene misli i uverenja drže zaglavljenim u mestu.

Druga mogućnost: krivite druge za svoju situaciju. U školi je nastavnik bio kriv što imate lošu ocenu (šta je s onima koji su imali dobre ocene iz istog predmeta, a nisu se ulizivali nastavniku?). Kriv vam je šef što vam posao ne ide. Niste vi krivi za to-i-to, odluka nije bila vaša. I tako redom - uvek su drugi krivi. Problem s idejom da su uvek drugi krivi jeste to što za sobom povlači ideju da ste vi bespomoćni, da ništa nije u vašim rukama - a onda se, naravno, osetite zaglavljeno. Naravno da će za nešto biti krivi i drugi, ali, sasvim sigurno, ne za baš sve što vam se dešava u životu. Ako je ovo vaša situacija, pokušajte da na sebe preuzmete deo krivice, da preuzmete odgovornost za svoje postupke (kao i za nedostatak bilo kakvih postupaka) - i da se kroz akciju pomerite s mrtve tačke. Uz sve krivice drugih i sticaj okolnosti, najveći deo odgovornosti za vaš sopstveni život je na vama, a ne na nekom drugom.

Sutra čitajte o još nekim mogućim razlozima zbog kojih se osećate zaglavljeno.

Izvor: Krstarica

Juče smo pominjali neke česte razloge zbog kojih se ljudi osećaju zaglavljeno u sopstvenom životu. Danas iznosimo još neke moguće razloge, kao i šta bi u takvim situacijama trebalo preduzeti. A skoro uvek je moguće preduzeti nešto - ne morate se osećati kao da vaš život prolazi pored vas.

Treća mogućnost: previše rada, premalo zabave. Mnogi od nas su naučeni da se do uspeha dolazi mukotrpnim radom, a u novije vreme i konstantnim prekovremenim radom. Međutim, ono do čega dođete takvim ponašanjem jeste to da ste konstantno iscrpljeni, frustrirani i da se osećate kao da vam se ništa pozitivno ne dešava - osećate se zaglavljeno negde gde uopšte ne želite da budete. A onda kad imate nešto slobodnog vremena, osećate krivicu ako i to vreme ne bude upotrebljeno za nešto "korisno" - nešto što nije nimalo zabavno niti relaksirajuće. Svi oko vas krepavaju od posla, a vi se relaksirate? Lenštine! Lezilebovići! Ovo se rešava tako što se potrudite da ne osećate krivicu ako se povremeno zabavljate i opuštate - na kraju krajeva, pored toga što je nemoguće raditi ako povremeno ne napunite baterije, često najbolje i najkreativnije ideje dolaze baš u trenucima "plemenite dokolice". Uživajte!

Četvrta mogućnost: uvek birate lakšu varijantu. Radite onoliko koliko morate, u vezu ulažete samo ono što morate, s prijateljima se viđate onoliko koliko vam pristojnost nalaže, svaki aspekt vašeg života mogao bi se opisati kao "srednje žalostan". Naravno da se u takvoj situaciji osećate zaglavljeno i bezvoljno. Ne kažemo da morate biti fenomenalni u svemu čega se dohvatite, ali je dobro da se oprobavate u novim stvarima, u novim izazovima, da istražujete šta biste još mogli zanimljivo da uradite. Ovo je mnogo lakše reći nego učiniti jednom kad ste se navikli da uvek idete linijom manjeg otpora, ali verujte da se i te kako isplati pokušati - suočavanje s izazovom obično donese i nov priliv energije za koju niste ni znali da je posedujete. Taj izazov, za početak, može biti i nešto relativno sitno, kao što je isprobavanje novog recepta ili menjanje postojećeg, glavno je da sebi što češće postavljate izazove, makar i sitne, onda kad zaista nemate vremena da se posvetite nečemu krupnijem. Probajte!

Peta mogućnost: plašite se nepoznatog. Strah je jedna od najjačih emocija, i često vas zaštiti od povreda, ali povremeno je neophodno prevazići strah i suočiti se s nepoznatim. Ako se to ne uradi, večito tapkate u mestu - ne upoznajete nove ljude, ne upuštate se u nove poslovne poduhvate, osećate se kao da život prolazi pored vas. Zato, bar povremeno, pokušajte nešto čega se plašite a što jako želite - i to pokušajte ulažući sve svoje snage, ne samo napola. Nekad će vam uspeti, nekad neće, ali ćete barem znati da ste pokušali i nećete imati taj osećaj zaglavljenosti.

Izvor: Krstarica

Svi se mi zaglavimo ponekad i to je i normalno,ali ako smo vecinu zivota u necem zaglavljeni, trebali bi da se zabrinemo.