„Vi pijte, mi vozimo" - geslo je firme „Sejf drajver", čiji kuriri na rasklopivim motorčićima dođu na poziv, spakuju motor i mušteriju u njen auto i bezbedno je vrate kući



Noć. Ledena pokorica preti da porobi grad. Maskirana prilika nezaustavljivo grabi pustim ulicama prestonice. Poludeli su displeji promrzlih policijskih radara, očitavaju kosmičku brzinu: 42 kilometra na sat - Superboža je ponovo u akciji, na tragu alkoholnim isparenjima. Odnekud je neki pijanac zavapio u pomoć - Boža „kralj ponoći" još jedared stavlja glavu u torbu vadeći motorčić iz nje, vođen plemenitom misijom i navigacionim uređajem.
- Božidar Aličić, drago mi je - vau, upravo smo stisli ruku autentičnom superheroju i poživeli dovoljno dugo da pričamo o tome. Skida kacigu, videćemo mu i lice, bogovi su večeras izgleda milostivi prema nama.

- Dobro došli u „Sejf drajver" (siguran vozač), ja sam Slobodan Bulajić, mlada dama je Maja Vrbanović, a Božu, jednog od naša četiri vozača ste očigledno već upoznali - ulica Savska, negdašnja Slobodana Penezića Krcuna, lokal u prizemlju zgrade, sedište agencije s verovatno najneobičnijim opisom rada: razvoženje pijanih vozača kućama - i to njihovim kolima?!

- Upravo kao što geslo naše firme kaže: „Vi pijte, mi vozimo"! Po prijemu poziva, naš vozač odlazi motorčićem po mušteriju, pakuje rasklopivi skuter u specijalnu torbu, stavlja ga u gepek mušterijinih kola, seda za volan, pali navigacioni sistem, odvozi klijenta do željene adrese, parkira automobil, predaje vlasniku ključeve vozila, vadi skuter iz gepeka, seda na njega i vraća se ovde. To bi u najkraćem bilo to - upućuju nas Maja i Slobodan, suvlasnici „Sejf drajvera", u male tajne velike poslovne ideje, kakva njihova nesumnjivo jeste.

Prijatna klijentela

Međutim, koliko je kod nas zamisao pionirska, u mnogim evropskim metropolama zaživela je odavno, verovatno rođena u sticaju okolnosti kakav je i Slobodana naterao da se zamisli nad kletom sudbinom vozača bekrija.
- U kafani, a gde bi drugo?! Jedne od onih noći kada sam se po ko zna koji put zapitao: šta učiniti kako ne bi morao jedan iz društva večito da „ispašta" i da treznuje dok ostali lumpuju ne bi li ih kasnije razvezao kućama? E, tako smo posle silnih birokratskih peripetija, jer su ljudi mislili da se zezamo, registrovali firmu i pre nepunih mesec dana počeli da radimo. Ovo jeste još period uhodavanja, ali krenulo je sasvim dobro. Već se čulo za nas i već su vozači počeli da trube u pozdrav našim „sejf drajverima" na ulici. Ma, čak nas i policija pozdravlja paljenjem rotacije - resto teorije proizašle iz nevelike prakse kaže da: pozivi najčešće kreću oko sat posle ponoći, u proseku ima između četiri i šest „intervencija", klijenti su odreda savesni vozači koji su, iako pripiti, apsolutno svesni da nisu za volan i ne bi da izgube dozvole, mnogi od njih već su postali stalni pozivari s pravom na poseban popust, nije dosad bilo nikakvih problema s obzirom na specifičnost stanja mušterija, naprotiv, ljubazni su i zahvalni što neće morati sutra mamurni da se vraćaju ko zna gde po auto.
- Ma, ljudi su toliko korektni da zaista nemam reči! Verujte, kada stignem do kafane, sačeka me i mušterija i čitavo njeno društvo da me pozdrave i vide kako to pakujem motorčić u gepek. Jednostavno, nema razloga da budu neprijatni, pa mi smo ostvarenje njihovih snova - evo i našeg demaskiranog fantoma s početka, koji se siroma' pre neko veče, na minus XY, vraćao čak s Avale na neukrotivoj aždahi iz cegera.

- Ma, bilo je toliko hladno da mi je kaciga (ziftcrna) bila potpuno bela od mraza kada sam se vratio u agenciju. No, ne mari, što se nas tiče ako mušterija hoće da je odvezemo na more - tako će i biti! Naravno, neću se motorčićem vraćati odande, već će neko našim kolima ići paralelno sa mnom, ali najbitnije je da mušterija i njen automobil u svakom slučaju budu prevezeni tamo gde ona traži - more, skroman neki superheroj, mada, takve ih valjda i prave.

Stižu za pet minuta

Opa, evo i poziva, čekanje se isplatilo: Maja se javlja, Boža već namiče kacigu čekajući uputstva, Sloba otvara vrata. S druge strane žice čujemo kako zadebljali jezik pokušava da sastavi prezime slavnog izumitelja iz Smiljana - Tesla, uz pomoć prijatelja, očigledno.

- Do Novog Beograda, nema problema, čekaće vas naš vozač za pet minuta kraj vaših kola, metalik „tojota" tablica - Boža, munja nebeska, odmiče, odnosno ostavljamo dovoljno prostora da diskretno stignemo minut posle njega.

- Samo polako, nema žurbe - he, teško da bi ovaj i mogao da žuri sve i da mu ne kažeš, mislimo se nešto gledajući u čoveka koji je obgrlio bata Božu k'o da mu je brat rođeni.

- Samo vi sedite i uživajte dok ja ne spakujem skuter i krećemo - diskretno se pozdravljamo da ne prokažemo jedni druge i da „džoni vokerovom" sinu ne bude neprijatno.


Spakovao je motorin, udobno smestio gospodina na suvozačko mesto sa sve manuelnim ubacivanjem njegovih nogu u kola (nije bilo šanse da ga ubedi da sedne pozadi), vezao ga i - odoše.

Noć. Ledena pokorica još preti da porobi grad. Superboža u još jednoj misiji - žene uzdišu za njim, muškarci mu se dive, a saobraćajci kunu besno mašući blokovima neispunjenih kazni.

Izvor: Press