Strah od đačke klupe
Za lečenje su potrebni meseci
Jedna četvrtina učenika u određenom trenutku oseti odbojnost prema školskim obavezama

Škola mesto za radost, ali i strah

Škola je za vaše dete bila mesto na kojem se ono osećalo udobno, na kojem je bilo zadovoljno i srećno, ali se to u poslednje vreme promenilo. Primećujete neraspoloženje na licu vašeg sina ili kćerke dok u veliku đačku torbu pakuje svoje knjige; često se žali na glavobolju ili na stomačne probleme tokom radnih dana, dok je preko vikenda njegovo zdravlje dobro; možda čak vaše dete i otvoreno odbija da ide u školu. Logično je da u ovakvim situacijama pomislite kako nešto nije u redu, a većina roditelja će nesmotreno proceniti da je u pitanju lenjost koja će vremenom proći. Da li je zaista tako? Jedna četvrtina američkih đaka u određenom trenutku svog obrazovanja oseti snažnu odbojnost prema školi. Neprijatnost i strah od ove ustanove se kod deteta mogu razviti u toj meri da ono više nije u stanju da normalno odlazi u zgradu u kojoj je do juče sticalo znanje. Vašu kćer ili sina do ovakvog osećaja može dovesti prelazak iz četvrtog u peti razred, zadirkivanje vršnjaka ili maltretiranje starijih učenika, ali i lična nesigurnost koja se može javiti u slučajevima kada bi vaše dete trebalo da se intelektualno ili atletski nadmeće sa drugarima iz odeljenja ili čitave škole. Ukoliko vaš školarac uporno odbija da sedne u đačku klupu, verovatno je da se kod njega razvio sindrom odbojnosti prema školi.

Kako mu pomoći?

Studije su pokazale da se drastične i neprijatne posledice mogu izbeći ukoliko se dete i roditelji na vreme uhvate u koštac sa ovim problemom. Psihoterapija, medikamenti i promena škole su moguća „oružja” u borbi sa sindromom odbojnosti prema školi. Prepuštanje slučaju i neadekvatno reagovanje u situacijama kao što je ova mogu dovesti do toga da dete postane depresivno, anksiozno i otuđeno od svojih dojučerašnjih drugara, ali možete očekivati i to da u budućnosti dođe u sukob sa zakonom. Kako biste izbegli ovakav epilog, pokušajte nešto od sledećeg:

1. Prošetajte zajedno sa detetom školom pre nego što počnu časovi.

2. Razgovarajte sa nastavnikom, upoznajte ga sa situacijom. Možete i ostati čas ili dva u klupi sa vašim đakom.

3. Ako se dete žali na česte zdravstvene probleme, odvedite ga kod pedijatra. Ukoliko ne postoje fizički problemi, obratite se psihijatru. Moguće je da psihijatrijski pregled pokaže da dete pati od depresije ili anksioznosti. U ovom slučaju potrebna je ozbiljna i stručna terapija.

Ono što ste obavezni da učinite jeste da ne zanemarite strah vašeg mališana. Nije normalno da se plaši škole, ali ako se to desi, posvetite dužnu pažnju tom strahu – on se leči.

B. D. P.

Izvor: Politika