Ne izgubiti samopouzdanje zbog dece

Veliki je trenutak u životu svake žene kada postane mama. Ogroman deo njenog života vrteće se oko dece i neretko će ona svoj život vrednovati prema uspehu svoje dece - nekad i previše ili na pogrešan način.

Na šta konkretno mislimo? Recimo, na onaj trenutak kada shvatite da će i drugi imati uticaj na vaše dete, a ne samo vi i vaš suprug. To znači da će dete ređe nego ranije činiti onako kako mu mama i tata kažu, već će svoje odluke, onoliko koliko ih donosi (a zdravo dete svakako bi trebalo da u nekoj meri samostalno donosi odluke, naravno, prikladno svom uzrastu), bazirati i na onome što mu kažu učiteljica, vršnjaci u školi... Onda dete donese pogrešnu odluku i mama se živcira i smatra to svojom ličnom greškom i optužuje sebe. I tako svaki put kad dete u nečemu pogreši.

To nije sve. Dete u nečemu pokaže neuspeh; recimo, postane očigledno da od vaše ćerkice nikada neće biti primabalerina, a tako je slatko izgledala dok je u baletskoj suknjici i patikicama veselo trčala kroz kuću, ili vaš nemirni sinčić nikako ne uspeva da se iz parkića vrati u odeći onoliko čistoj koliko je bila kada je u parkić otišao - i mama to shvati kao svoj lični neuspeh i smatra da je omanula kao majka. Toliko se identifikuje sa svojom decom da joj svaki njihov uspeh dođe i kao njen uspeh, a svaki njihov neuspeh, ma koliko sitan bio, doživljava kao lični neuspeh i kao signal da je u nečemu debelo omanula kao majka. I samopouzdanje joj opada, i opada, i opada... A ne bi trebalo tako.

Da ne bude zabune, svakako da će majka imati izvestan uticaj na uspeh ili neuspeh svoje dece. Ako vaš tinejdžer još uvek ne ume da kaže "dobar dan", to je svakako delom i do vas - ali ne samo do vas. Jednom kada dete izađe iz okrilja svog doma, roditelji su i dalje tu da mu pomažu, ali se njihova uloga unekoliko menja - postaju savetnici i vodiči, ne drže više dete za ručicu u svakom momentu (figurativno govoreći, ni pre to nisu bukvalno radili). Lako je vezati se za svaki uspeh i neuspeh deteta, ispunjavati svaku njihovu potrebu (pa i hir) i osećati da ste im potrebni, ali je mnogo zdravije da vaše osećanje lične vrednosti ne zavisi od svake greščice jedne veoma mlade osobe - greške pravi svako, a veoma mlada osoba će ih praviti još i više, što ne znači nužno da ste grešku napravili vi, već samo da vaše dete uči kako da se snađe u životu, da uči da to što će napraviti izbor ima svoje posledice, dobre ili loše. Zdravije je jer će tako i vaše dete naučiti kako da mu samopouzdanje ne skakuće svaki čas gore-dole, naučiće da ne znači da je bezvredno niti da će izgubiti roditeljsku ljubav ako mu se desi da pogreši.

Sutra pročitajte predloge kako da svoje samopouzdanje održite manje-više stabilnim i ne u potpunosti vezanim za uspehe i neuspehe vaše voljene dece.

Izvor: Krstarica

Juče smo pisali o potrebi da mama zadrži svoje samopouzdanje bez obzira na to da li je dete u nečemu pogrešilo, jer uspeh ili neuspeh deteta nisu nužno povezani samo s njom, a detetu je neophodno i da od roditelja vidi da to što je dobilo jedinicu nije propast sveta niti će oni prestati da ga vole zbog toga. Danas dajemo konkretne predloge kako to učiniti.

Za početak, potrebno je da imate zdrave odnose s decom, partnerom, porodicom i prijateljima, što će reći odnose u kojima postoje međusobno poštovanje, ljubav i podrška. Zatim, nemojte nipošto zaboraviti da odvajate vreme i za sebe lično, za sopstvene potrebe, umesto da sebe uvek stavljate na poslednje mesto - ne kaže se uzalud da ko nije za sebe, nije ni za druge.

Organizacija! Svako bi hteo nešto svoje, da se ponaša onako kako mu je najzgodnije, a mama često bude centar svega i trudi se da udovolji svima. Pokušajte da vam život ne bude konstantan haos, već unesite i nešto organizacije u njega, ne samo organizacije sopstvenog vremena već bez stida i krivice dodelite i ostalima obaveze koje su u stanju da izvrše i saopštite im šta očekujete od njih. Zaista nije na vama da završavate ama baš sve, naročito ne ako su i deca u stanju da očiste sopstvene sobe i spreme sebi užinu kad ogladne, a suprug da izbaci đubre i opere sudove (recimo). Osećajte se važnom, ali ne samo tako što ćete trčkarati oko ukućana. U svakom periodu vašeg života trebalo bi da postoji nešto do čega vam je stalo, nešto za šta osećate da vam je jako bitno a da nije vezano isključivo za posao ili porodicu - odvojte nešto vremena za to, pomoći će vam da osećate da doprinosite nečemu velikom i da ste važni i van firme i porodice. To ne mora da bude nešto užasno krupno (kao spasavanje ozonskog omotača oko cele planete) niti dugotrajno; može da bude i, recimo, organizovanje redovnih poseta i sakupljanje pomoći za prijateljicu koja je u bolnici.

Ne zaboravite ni na sopstvene snove. Majke i prečesto zaborave na njih, trudeći se da udovolje potrebama svih oko sebe - ne dopustite da vam se to desi. Naravno, ne zaboravite ni na zabavu i smeh. Vaša porodica uživaće u nasmejanoj mami, a, koliko god godina imali, nije neprimereno ako povremeno uradite nešto luckasto ili nešto što uopšte ne liči na vas. To će doneti radost i vama i vašoj deci i pružiti vam dragocen osećaj da su i vama i dalje dopušteni ludiranje i igranje (naravno, ne treba to baš konstantno raditi, kako vaša deca ne bi izgubila osećaj da ste vi ipak neko stariji u čije se vođstvo mogu pouzdati).

Sve navedeno pomoći će vam da zadržite samopouzdanje bez obzira na trenutne uspeščiće i neuspeščiće vaše dece, i zato bi trebalo pokušati da to što je navedeno i ostvarite. Međutim, nemojte iz vida izgubiti ni sledeće: nije moguće da uspešno sprovodite sve što smo naveli u svakom trenutku. Dešavaće se da okolnosti to jednostavno ne dopuste, da od nekih stavki, ili od većine njih, privremeno morate da odustanete. Pokušajte da se ne nervirate zbog toga, niti da to smatrate za propast - važno je samo da ne odustanete u potpunosti. Vi činite ono što možete, koliko je ljudski moguće, i ako ne odustajete svaki čas kod i najmanje preprekice, uspećete. Srećno!

Izvor: Krstarica

sa tom neodustanjem ne slazem se u potpunosti. da treba ponekad odustati maximalno, naravno onda kad to sluzi detetov interesu. al svatim zasto su formirali ovako na krstaricu jer tu oduzmu od porodicu na drstveni nivoju, to je u praxi a ne davanja.iz tog vida je samo je praktican taj savet, na kratko vreme al uvek najvise gubi dete iy te `kratke` periode.