Histerija na celoj planeti je bila na vrhuncu. Smak sveta je „dočekivan“ kao i Nova godina kroz sve vremenske zone. Ipak puna glavna sala Studentskog kultunog centra je sinoć pokazala da se i o ovoj temi može diskutovati razumno, racionalno, ali i otvoreno. A glavni zaključak je da su ljudi sami sebi najveća pretnja na Zemlji.



Tribina „Dočekajte smak sveta sa naučnicima“ je sinoć, u petak 21.12.2012., organizovana povodom promocije nove knjige Kreativnog centra „Astronomija“, autora Nikole Božića. Ideja skupa je bila da se promovše naučni skepcitizam i otvorena diskusija iz svih mogućih uglova i o ovoj temi, koja je u nekim medijima predstavljana fatalistički.

 Prof. dr Milan Ćirković (astronom), prof. dr Oliver Tošković (psiholog), dr Aleksandar Bogojević (fizičar), mr Srđan Verbić (stručnjak za obrazovanje) i Nikola Božić (autor knjige) su skoro dva sata pred prepunom salom SKC otvoreno sučeljavali svoje stavove o tome šta znači smak sveta, zašto imamo potrebu da budemo deo masovnih histerija, ali i o stvarnim astronomskim, ekološkim ili antropogenim rizicima po našu planetu.

 Profesor Ćirković je, kao autor oksfordske knjige, koja je prevedena i na srpski jezik, o rizicima globalnih katastrofa, bio prava osoba da pojasni šta su nam to sve astronomske pretnje. Stoga je govorio o verovatnoći sudara sa nekim drugim nebeskim telom (asteroid, kometa) koja je manja od verovatnoće da poginete u avionskoj nesreći. Tu je rizik i od pojačane sunčeve aktivnosti, ali i od eksplozije supernove u blizini Sunčevog sistema. Međutim po njemu je najveći pojedinačni prirodni rizik pojava supervulkanizma, koji je poslednji put našu planetu pogodio pre oko 75000 godine.

 Ipak dr Milan Ćirković ističe da su svi ovi prirodni događaji manje verovatni od kataklizme izazvane čovekovim (ne)delovanjem – od klimatskih promena, preko trošenja prirodnih resursa, pa do nuklearne zime nastale u okviru nuklearnog sukoba čak i malih razmera.



Koliko je teško objasniti potrebu ljudi da budu deo masovih globalnih histerija koje imaju i fatalistička ishodišta govorio je prof. dr Oliver Tošković. On je pojasnio da ovakvi događaji koji nam se nameću kao globalna tema imaju i posledicu postojanja zajedničke teme za sve stanovnike na planeti. Zbog toga sa neznancem ne morate govoriti o vremenskoj prognozi, već ovog puta i o smaku sveta. Profesor Tošković je pojasnio i potrebu upućivanja dece na prave izvore saznavanja i sazrevanja (knjige, edukativne mesijie), jer ako to ne urade roditelji ili porodica, to će uraditi neko drugi, ali sa nekim drugim (lošijim) modelima ponašanja.

 Jedna od važnih poruka sa ovog skupa je bila: „nemojte verovati slepo nikome, pa ni nama“.

 Dr Aleksandar Bogojević, sa Instituta za fiziku, je govoreći o razlici između masovnih zabluda i nauke, podvukao upravo naučni skepticizam, i stalno preispitivanje, kao najvažniju. On je rekao da u školi ne treba da nas uče da su činjenice takve kakve jesu, već da treba da nas nauče kako se do njih dolazi i kako se kreiraju zaključci, a da će se onda ljudi lakše snalaziti u novim situacija. Teže će biti dovođenji u zabludu. Zbog toga je, kaže dr Bogojević, važno da naučnici stalno promovišu svoje rezultate i dostignuća, i tako informacije prilagode širokoj populaciji.

 U diskusiji o potencijalnim načinima za spasavanje civilizacije ovaj fizičar je govorio i o teraformiranju drugih planeta, tj prilagođavanju uslova na njima za potrebe opstanka čoveka. Naveo je da se u saradnji nekoliko institucija u Srbiji realizuje eksperiment opstajanja nekih živih organizama u uslovima koji vladaju na Venerinoj atmosferi, i da je to mali pionirski projekat naših naučnika u dugotrajnom procesu istraživanja svemira.

 O tome kako ovakvi događaji ispunjavaju štampu i društvene mreže bez provere informacija govorio je više mr Srđan Verbić, koji je zatim podvukao značaj selekcije informacija koje do nas dolaze. Veoma je važno znati procenjivati izvore informacija, kao i njen kvalitet. Zbog toga je važno imati dobro obrazovanje, ali i podsticanje dodatnog samostalnog učenja.



Vezano za sam smak sveta mr Verbić je ukazao na veći rizik antropogenog uticaja na našu planetu nego astronomskih rizika. Zbog toga je poručio da svako od nas svojim delovanjem može da pomogne spasavanju Zemlje.

 Autor knjige „Astronomija“ Nikola božić, rukovodilac Odeljenja matematičko-tehničkih nauka u Istraživačkoj stanici Petnica, istakao je važnost širenja racionalnog načina razmišljanja, i podsticanje dovođenja u sumnju svakog znanja koje nam se prezentuje. Prvi korak u tome je obrazovanje, formalno i neformalno. Knjiga kao što je „Astronomija“ za cilj ima upravo popunjavanje praznine u osnovnoškolskim znanjima o ovoj nauci.

 Publika je, zajedno sa učesnicima tribine, bila veoma raspoložena, pa je atmosfera bila veoma pozitivna, a publika je na kraju prokomentraisala kako je ovo bila „sjajna naučna džem džez sesija“.

 „Oaza razuma“ u SKC je pokazala da je moguće naukom boriti se protiv besmisla, svi koji su tamo bili prisutni će imati čime da se hvale narednih godina kad budu objašnjavali besmisao priče o svakom narednom smaku sveta.

Izvor: B92

Ја мислио лемури нам највећа пријетња. 

  e, Raven_Claw3190900 nasmejame do suza!

Ja mislim da pod hitno treba vratiti naucni program na prvi program RTS.. Jeste, emituju naucne emisije i dalje na drugom, ali ko gleda drugi?

ma lepse je verovati u sudare planeta, dzinovskih asteroida, vanzemaljce koji slecu na sunce, globalno otopljavanje , bele magove, gledanje u cvarke I naravno Elvisa na Marsu 

Oni koje zanimaju naucni programi

sta ovo je laz ?

 

u smislu u kome se plasi covecanstvo, da

to je periodicna pojava koja se desava od postanka planete, jer se polovi pomeraju

Jel ti poznat efekat staklene baste ?

Možda efekat staklene bašte nekim delom doprinosi, ali činjenica je da planeta prolazi kroz tople i hladne periode od kad postoji. U nekim periodima ledenih kapa na polovima jedva da je bilo u drugim ledeni pokrivač prostirao se preko većeg dela obe polulopte.
Zemlja ima svoje cikluse i mi se tu mnogo ne pitamo.