Imao sam vec par iskustava kako su neki psiihijatri nestrucni,drze seanse a koliko znam psihoterapijom mogu da se bave samo oni koji su specijalizirali psihoterapiju zar ne?

Ko daje za pravo takvim psihijatrima da uzimaju pare i drze seanse iako za to nemaju znanja. Da li je samo takva situacija u Srbiji ili i u drugim zemljama,mada cini mi se da je to u zapadnim zemljama mnogo bolje regulisano i verovatno postoje neke sankcije.

Za to cini mi se treba i sertifikat srpski a i evropski a neki nemaju ni srpski a bave se psihoterapijom.
Takodje strasno je to sto su mnogi nezainteresovani,bahati i drcni,nisu voljni niti da pomognu niti da duze rade sa pacijentom i temeljno i da dublje prodru u psihu nego su povrsni.

Kakvo je stanje i sto se toga tice Amerike i zepadniih zemalja? Kod nas je narocito katastrofa u drzavnim bolnicama,ceka se nekad i po pet sati da bi te psihijatar primio na 10 15 minuta.

Potpuno su nezainteresovani a primera radi imaju duplo vece plate od obicnog radnika u fabrici a neki troduplo.

Ja uopste nisam siguran da li tako nesto moze da se nauci u bili kojoj skolskoj ustanovi...

кад год чујем овако неке приче ја се сетим лика који је вазда био спреман да пичкара државно финансираног психијатра који је покушао да га лечи ... и вазда пун хвале за приватног психијатра који га је скинуо с курца преписавши му гомилу таблета које га довољно уљукају и отупе, па нема проблем док год пије таблете ...

Тако да ... мишљење психијатријског пацијента о било чему, а поготово о онима који их лече ... је релеватно отприлике ко мишљење ретардираног ганција и индијске циганмале о урбанистичком плану Њујорка за 2050 годину.

Ja bih sad nesto rekla, ali bi me opet rastrgli...

Sve u svemu... dobro je dok imas s kime ces da popricas, pa makar to bio wing wing menadzer...

Inace, nadrilekarstvo je zabranjeno zakonom... tako da prijava MUP-u pomaze... 

Znam jednog decka koji se lecio u jednoj drzavnoj bolnici,isao kod psihijatra i na kraju se ubio,znaci da mu nije dovoljno pomogao.

Psihijatre rad sa pacijentima trosi jer se emotivno unose,pa zato neki i postaju nezainteresovani i ne zele sebe puno da unose jer da bi radili sa pacijentima moraju biti afektivni i da unose emocije,

a to ih trosi i zato neki postaju ludi,javlja im se neobuzdani bes,pa beskrajna radost ne kaze se nekad dzabe psihijatri su ludji od pacijenata.

све зависи какви су случајеви у питању 

Nekima apsolutno nema pomoci...

Ja znam deset takvih...

I to je oblik prirodne selekcije...