Afera sa aflatoksinom u mleku naterala nas je da se po ko zna koji put zapitamo šta zapravo jedemo i pijemo. Da li su jabuke prepune pesticida, kakvo je meso u Srbiji i koje namirnice uopšte možemo smatrati bezbednijima za jelo, neka su od pitanja na koja nutricionisti odgovaraju za „Blic“.



 Za svaku namirnicu možemo nabrojati bar dva štetna elementa. Većina voća prskana je bar 10 puta, a južno voće iz uvoza obično se dodatno hemijski tretira da bi se što duže očuvalo i takvo se pušta na naše tržište. Sve što je tretirano hemikalijama ima smanjenu biološku vrednost, odnosno manje vitamina. Meso je, sumnja se, puno hormona i antibiotika koje proizvođači dodaju u hranu stoci kako bi ona brže napredovala - počinje priču prof. dr Branko Jakovljević, specijalista za ishranu Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Na pitanje koje bi onda namirnice preporučio, Jakovljević skreće pažnju na onu hranu koja je inače zdrava za naš organizam, pre svega kardio-vaskularni sistem.

Mononatrijum glutamat

Šta?

Mononatrijum glutamat je pojačivač ukusa koji izaziva želju za hranom koja ga sadrži

Rizici?

1995. godine Administracija za hranu i lekove u Americi potvrdila je bezbednost jer nisu pronađeni nikakvi sastojci koji bi mogli da uzrokuju dugoročne zdravstvene probleme. Administracija za hranu i lekove je priznala da
 neki ljudi mogu imati kratkoročne reakcije.

Kratkoročne reakcije?

- Glavobolje
 - Osećaj oticanja lica
 - Znojenje
 - Ubrzani puls
 - Mučnina
 - Bol u grudima
 - Malaksalost

- Umesto piletine i suhomesnatih proizvoda, jedite ribu. Činjenica je da je i riba donekle kontaminirana metalima iz zagađenih voda, ali je njeno sveukupno pozitivno dejstvo na organizam daleko veće. Unosite što više zelenog povrća i izbegavajte so kao najštetniji začin u ishrani - poručuje Jakovljević.

INFO GRAFIKA > Kako da čitate deklaracije:



Organska hrana koja se proizvodi u zdravom okruženju, bez korišćenja hemikalija, najbolje je rešenje, ali je pitanje kome se može verovati da se zaista bavi takvim uzgajanjem.

- Preterano korišćenje pesticida na povrću može se prepoznati sa spoljašnje strane i u srcu biljke. Očistite svaki deo koji vam se učini oštećenim, prljavijim ili ako ima drugačiju boju. Ključalu vodu pustite da se kuva najduže jedan minut, a na upakovanim namirnicima pažljivo čitajte etiketu i izbega-vajte hranu u konzervi - poručuje nutricionista Milka Raičević.

Upoznavanje sa etiketiranjem

Kalorije

Ovo govori koliko ima kalorija u sadržaju. Koliko kalorija je iz masnoće, glavno pravilo je ne više od 25 do 35% od ukupne količine kaorija.

Masti

Količina masti izražena u gramaži i lista vrste masti koje se tu nalaze. Zasićene i trans masti su povezane sa rizikom od kardiovaskularnih oboljenja.

Holesterol

Ovaj broj govori koliko holesterola proizvod sadrži

Soli

Kao i šećer, so se nalazi u hrani. Odrasle osobe bi trebalo da drže nivo soli ispod 2,300 mg po danu.

Vlakna

Vlakna su bitna komponenta u ishrani. Pomaže u varenju i funkciji creva. Visoki sadržaj vlakna ima nizak nivo soli i zasićenih masti, i pomaže u smanjenju rizika od kardiovaskularnih oboljenja.

Dnevno doziranje

Izraženo je u procentima i variraju vrednosti od 2000 kalorija na dan. Ovi procenti se razlikuju, tako da možda ne odgovaraju vašim zahtevima.

Sokove zamenite limunadom

U izboru bezbednijih ili zdravijih namirnica, naša sagovornica savetuje da hleb od brašna zamenite hlebom tonusom, a sokove vodom i jednom limunadom dnevno.

- Kravlje mleko zamenite kozjim koje je po sastavu najbliže majčinom mleku. Uvek preporučujem masline koje su izvrsne u borbi protiv infekcija a daju i osećaj sitosti. U namirnice za koje važi da po pravilu nisu mnogo tretirane hemikalijama spadaju i luk, gljive, ananas, avokado, kivi i patlidžan - dodaje Raičević.

 Opšta preporuka je da se kupovni sokovi prepuni veštačkih zaslađivača zamene vodom koja sadrži antioksidanse i samim tim pročišćava organizam.

- Slikovito rečeno, hemikalije su sitna riba u moru, a gojaznost je ajkula koja preti da usmrti million stanovnika na planeti. Prema tome, veća opreznost potrebna je u izbegavanju ajkule, a onda možete razmišljati i o sitnijim ribama koje vas okružuju - zaključuje Branko Jakovljević.

Izvor