Naučiti dete da kaže "hvala"

Lepi maniri su uvek poželjni. Pored toga, osećaj zahvalnosti je nešto u čemu se uživa - a zahvalnost se može izraziti i na druge načine, ne samo rečima, plus se tako obraduje i onaj kome se zahvalnost izrazi (obradovati druge je gest za svaku pohvalu). Zbog svega toga, jedna od najlepših stvari koje se mogu učiniti za dete jeste naučiti ga kako da izrazi zahvalnost.

To što smo rekli nije nikakva novost. Nije slučajno što se deci već od malih nogu govori: "Kako se kaže čiki/teti/kome god?", kada ih učimo da kažu "molim", "hvala" ili "dobar dan". Zahvalnost tu zauzima posebno mesto, jer je osećaj zahvalnosti jedan od načina na koje cenimo sve ono lepo što nam se dešava u životu - ne samo nešto materijalno što smo dobili, ili lepe reči koje smo čuli (kao kad dobijemo kompliment), zahvalnost možemo osećati i jer je dan lep, jer smo se s nekim divno proveli, jer nam se neko nasmešio pa smo se odmah i sami lepše osetili... Što smo sposobniji da se osećamo zahvalno za lepe stvari u životu, to ih više i primećujemo, pa samim tim i više uživamo i više se radujemo.

Čak i ako ste dete još kao malo naučili da kaže "hvala", to nije lekcija koja se završava u ranom detinjstvu, naročito u današnjem svetu, u kome se na takve stvari i suviše lako zaboravlja. Dobro je dete i kasnije podsećati da izrazi zahvalnost, čak i kad je dospelo u tinejdžerske godine, i pokazati mu kako se sve zahvalnost može izraziti. Nekad je to, naravno, jednostavno "hvala", ali zahvaliti se može i osmehom i klimanjem glave, dodirom (onda kada je prikladan), poklončićem, ručno ispisanom čestitkom ili crtežom... A detetu se najbolje pokazuje sopstvenim primerom, jer će ono i te kako pratiti šta vi radite.

To znači da ne treba ni sami da zaboravite da kažete "hvala", da se nasmešite konobarici ili gospođi na šalteru. Predložite detetu da nacrta čestitku za učiteljicu koju voli. Pokažite mu lepe stvari u kojima može uživati - snežne pahuljice, zalazak ili izlazak sunca, igru dva mačeta na suncu, i objasnite mu da se zahvalnost može osećati i jednostavno jer takve stvari postoje (ako želite, napravite igru od zahvaljivanja pahuljicama jer tako lepo izgledaju). I naravno, ne zaboravite da se zahvalite svom detetu kad obavi neki kućni posao (da, jeste mu to obaveza, ali vi tako pokazujete zahvalnost što vam ono pomaže pa se oseća važno i cenjeno i voljeno) ili vam prosto prinese čašu vode, doda slanik i slično.

Na ovaj način, ako tako postupate konstantno tokom detetovog odrastanja (prilagođavajući konkretne akcije njegovom uzrastu), vaše dete neće samo imati lepe manire zbog kojih ćete se osećati ponosno već će steći i sposobnost da uživa u sitnicama i u svakom aspektu života, sposobnost na koju mnogi kao da su u žurbi svakodnevice zaboravili. Pružićete detetu nešto za šta će vam ono do kraja života biti zahvalno.

Izvor: Krstarica