Ako mislite da vaše dete mnogo troši, vreme je da mu odredite džeparac

Naučite ih da cene novac

Vaše dvanaestogodišnje dete svakog dana traži novac. Treba mu za igricu, za užinu, za majicu, za novog miša...

Vi razumete potrebe mališana, ali smatrate da je krajnje vreme i da dete razume vas. Odnosno da razume vrednost novca.

Evo nekoliko načina koji će vam pomoći da dete postane svesno vrednosti novca.

Odredite džeparac

Ako to još niste uradili, sada je pravi trenutak za to. Da biste odredili iznos, sedite zajedno i izračunajte koliko mu je novca nedeljno potrebno. Stavite na spisak dečje potrebe: odlazak u bioskop, novac za užinu, novac za igrice... Naravno, ograničite budžet na razumnu meru.

Svrha džeparca je da dete samostalno određuje na šta će potrošiti novac. I, naravno, koliko će potrošiti. Recimo, ako želi da kupi novi CD, možda će morati da se odrekne odlaska u bioskop...

Videćete, sve dok dete troši vaš novac, trošiće ga neograničeno. Prebacivanjem odgovornosti na dete, veće su šanse da dete napravi greške prilikom trošenja, ali na greškama se uči.

Ako ste jednom odredili sumu koju dajete detetu kao džeparac, vi se sada stavljate u ulogu finansijskog savetnika, i zaboravite na dodatnu novčanu pomoć.

Pravila kojih treba da se pridržavate:

- Objasnite im šta znači štednja

- Recite im da isti proizvodi u raznim prodavnica imaju različite cene

- Objasnite im da su neke stvari skuplje zato što vrede, a neke samo zato što su u trendu
Šta kada se potroši džeparac pre vremena

Svi njegovi prijatelji idu u bioskop, a on je sav svoj novac potrošio... Nemojte da mu držite pridiku, niti da se odmah hvatate za novčanik.

Porazgovarajte s detetom, da bi mališan shvatio u kakvoj se situaciji našao, a tek tada uzmite novčanik u ruke. Objasnite mu da ćete sada da mu pozajmite novac koji od svog sledećeg džeparca treba da vam vrati. Kada dođe dan za džeparac, tražite vaš novac nazad. Na ovaj način dete će naučiti kako da rasporedi novac.

Štednja

Roditelji koji deo finansijske kontrole prebace na decu veruju da će dete na taj način najbrže naučiti da štedi. Ne očekujte da se to dogodi odmah. Pokušajte da objasnite detetu zbog čega je štednja dobra. Recimo, ako otvori svoju štednu knjižicu, i deo džeparca već sada počne da stavlja u banku, kada napuni 18 godina imaće znatnu sumu. Vi ćete mu tada još novčano pomoći pa će dete moći da kupi polovan auto ili će moći da ode na neko zanimljivo putovanje.

Vi ste primer

Deca, pogotovo kada su na pragu puberteta, žude za poštovanjem. Zato im ne držite pridike, već im svojim primerom pokažite koliko je bitno da nauče pravilno da raspolažu novcem. Kada dobijete platu, sedite s njim i objasnite mu kako funkcioniše kućni budžet. Kada vidi koliko novca vi zaradite tokom meseca, a koliko treba da izdvojite za plaćanje režija, za hranu, popravke shvatiće da je raspolaganje kućnim budžetom prilično mučna stvar.

Znajte, da i u dobru i u zlu deca oponašaju roditelje. Ako želite da im budete dobar primer, morate da budete svesni poruka koje im šaljete. Ako vi ne kupujete na rasprodajama, kako onda očekujete da dete shvati važnost nižih cena.
CDC/BT

strasno je koliko deca danas malo cene novac..sve sto se moze kupiti, kupuje se..pocev od igracaka preko hrane i odece i obuce...deca jako malo znaju o stednji, o cuvanju za neke crne dane, jer ih roditelji tome uce slabije nego sto su nas ucili nasi roditelji.Treba da se zna, kada se trosi, kada se cuva, sta je neophodno sta nije.Od malena im treba "Usaditi " naviku...

Ja sam kao klinac imao mesecni dzeparac, i uvek sam imao do sledeceg dzeparca, naucio da budem stipsa, sto mi danas puno koristi!!!

svako mora da zna sta znaci "nema", pa i klinci

Ne bih se slozio sa tvojom generalizacijom. Ipak to zavisi od roditelja do roditelja. Osim toga, u nasoj drzavi, mislim da vecina roditelja i nisu u stanju da im priuste sve decje zelje.

Dobar dodatak savetu sa pocetka teme:

Omogucite detetu da sam zaradi neki novac!

Novac koji sam zaradi mnogo ce vise ceniti!!!

To je najbolji nacin na nauci da ceni novac, tj da nauci koliko ga je tesko zaraditi, a samim tim
kako je suludo lako ga trositi!


Posto zivimo u srbiji, jako je tesko da ce ono samo naci neki PRAVI posao (za razliku od npr. Amerike gde moze da raznosi novine, cuva decu...) Zato izaberite nesto sto vi treba da uradite, moze biti nesto banalno kao kupovina hleba i mleka, iznosenje smeca i sl. ali mozete da smislite neki pravi posao pogotovu danas u vreme racunara (svako dete ako mu pokazete moze da vam otkuca tekst u wordu, prevede neki jednostavniji tekst sa engleskog,iskopira neki cd i sl.) Efekat ce biti veci i brzi ako to sto mu PONUDITE da uradi zaista, donosi neki novac, ili ga bar stedi (Na pr. neka ispece pice ili palacinke za celu porodicu, ako biste ih kupili to je usteda novca, ako biste ih vi pravili to je usteda vremena (sto bi u svetu bilo i novca, hehe)!

Par napomena:

- Pokazite mu kako treba da uradi jednom ili maksimalno 2 puta. Mozete i nijednom, ali mu onda bar recite odakle da to nauci, i to posebno nagradite ali tek kada uradi kako treba! Ako ne uradi kako treba recite mu sta da ispravi!

- Neka posao koji izaberete ne bude previse lak, da bi imalo svrhe on mora da iziskuje odredjeni napor (bilo fizicki bilo psihicki, licno preferiram psihicki) Ipak skoro kod svih ljudi makar podsvesno vazi pravilo "kako doslo tako otislo"

- Ako je dete to uradilo bolje nego sto ste ocekivali, pohvalite ga ili mu dajte nesto vise novca (max. 10 do 20%, ni vas na poslu tesko da nagrade vise od toga a najcesce nista)

- Neka suma koju mu placate ne bude ni previse velika ni previse mala. (u oba slucaja necete postici zeljeni efekat (Objasnite mu da je ovo ipak nazalost srbija, da npr. u Nisu radnik u menjacnici (naglasite Srednja Strucna Sprema) ima platu 5evra za 8 sati rada... To moze biti dodatni postrek (da bolje uci, zavrsi fakultet)!

- Isti efekat se postize ako uspete da u poslu koji mu ponudite bude iskorisceno ono sto uci u skoli ili na nekom kursu van skole (jezik, informatika...)

- Nikad dete ne terajte da radi, samo mu ponudite - neka to bude njegova odluka (ili bar neka misli tako )

- Obratite paznju da to neoduzima previse vremena (neophodno je da mu ostane vremena za skolu, prijatelje...)

- Dobro je da za posao koji mu ponudite moze da izabere koliko ce raditi sam tim i zaraditi (npr, ako je to kucanje teksta, da moze da otkuca 1 stranu ali i da moze 100 str)

- Ako primetite da se dete zaista trudi, da veci deo slobodnog vremena trosi na posao koji ste mu dali, moze biti znak:
 1) Da mu je novac zaista potreban (zeli nesto da kupi, treba mu vise novca za izlaske, njegovi prijatelji imaju vise novca...), u tom slucaju razmislite da ga nagradite (ipak je to drugacije ono je pokazalo volju i trud da to samo obezbedi), da mu to kupite (neka to bude izuzetak ne pravilo), podignete "platu" ili dzeparac...
2) Da je nazalost shvatilo da u ovoj zemlji skolovanje ne znaci mnogo OBAVEZNO SE POTRUDITE DA MU OBJASNITE DA NIJE TAKO, TJ DA NECE BITI UVEK TAKO, TJ DA U SVETU NIJE TAKO VEKOVIMA! (Navedite njemu blizak primer, na primer vi imate VI stepen strucne spreme i primate N dinara platu, ali vas kolega sa fakultetom (npr. kao direktor) prima dosta vecu platu od vas...)

NAPOMENA (Na kraju najvaznije):

"PLATA" VASEG DETETA NIKAKO NESME DA ZAMENI DZEPARAC!!!

Ona moze biti veca od njega cak i nekoliko puta, ali mora biti stvar izbora!
Detinjstvo ipak treba da bude detinjstvo - treba da ostane vremena za skolu, za prijatelje...

I za kraj jos samo jeadan predlog: predlozite te vasem detetu da na pr. 20% svoje plate stedi,
 ipak je dzeparac najcesce knap, od "plate" ce mnogo lakse da ustedi... Dodatni podstek bi bila
"stimulativna" kamata sa vase strane na pr. ako redovno ostavlja kod vas (ili na knjizicu) tih 20%. mozete mu svotu nakon 12 meseci duplirati, a ostaviti mu mogucnost da kad god pozeli taj novac uzme ali bez "kamate"

Sve ovo je napisano na brzinu, mozda kasnije malo doteram za sada ovoliko
i ovako

Protiv sam toga da roditelj detetu bude poslodavac 
Time se dete otudjuje od porodice i stavlja mu se do znanja da je u toj porodici suvisan 

Ako hocete da unistite odnose sa svojom decom, pocnite to da radite 

P.S. Odraslo dete koje se ukljucuje u porodicni biznis, zasti da ne? Restoran, autoservis ili slicno!