Naučite da prepoznate razne teške poremećaje govora kod dece
Disfazija sve češća kod nas
Autor: E.B. | 19.07.2007. - 08:24

Disfazija je poremećaj govora i jezika u kome je razumevanje govora i govorno jezička razvijenost deteta ispod njegovog mentalnog i hronološkog uzrasta.

Kod ove dece prisutni su deficiti pažnje, sluha, nezreli auditivni i motorni obrasci za govorno jezičku produkciju.
Poslednjih godina beležimo porast broja dece sa dijagnozom razvojne disfazije uslovljen delovanjem različitih faktora, počev od prenatalnih pa do negativnog uticaja sredine i neadekvatnog i nedovoljnog bavljenja decom.
Ovde pre svega mislimo na podsticaj njihovog govornog razvoja koji u današnjim porodicama često izostaje. Od ukupnog broja dece sa govorno jezičkim poremećajima, kod više od 30 odsto njih dijagnostikuje se disfazija.
Deca koja ne progovore do 16 meseci ili imaju 2,5 godine a govor im je potpuno nerazumljiv trebalo bi da zabrinu svoje roditelje, a potom pedijatre i ostale stručnjake jer je očigledno da zakasnelo progovaranje i usporen govorno-jezički razvoj nisu slučajni.
Možete posumnjati da vaše dete ima razvojnu disfaziju ako: ima usvojen mali broj reči kojima zna značenje, slabo razume govor okoline i nerado govori, koristeći često „sopstveni jezik“ ili gestikulaciju u komunikaciji sa okolinom.
U kasnijem periodu, posle treće godine, ova deca imaju veliki broj glasova koje ne izgovaraju, zamenjuju ih drugim glasovima, ili ih nepravilno izgovaraju. Reči, čije su značenje i usvojili, otežano izgovaraju, zamenjuju slogove, izgovaraju samo početne ili samo poslednje slogove. Usled toga, govor ove dece u celini može biti teže razumljiv za okolinu. Deca sa razvojnom disfazijom, teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove, ne razlikuju rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena (prošlo, sadašnje, buduće), zamenice usvajaju znatno kasnije, ne koriste prideve, priloge, predloge i veznike.
Ta deca imaju oskudan rečnik, značenje reči se sporije razvija i govor je po pravilu agramatičan, što dovodi do velikih poteškoća u govorno jezičkoj formulaciji njihovih želja, potreba i namera. Usled toga, ne retko, ova deca mogu imati i izmenjeno ponašanje (hiperaktivnost, nervoza, anksioznost itd.).
Ukoliko su prisutni svi ili neki od pomenutih deficita, neophodno je zatražiti savet logopeda. U Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora postoji savetovalište u kome se veoma preciznim procedurama dijagnostikuje ta vrsta poremećaja govora i jezika i vaše dete već sledećeg dana započinje audiolingvistički tretman koji se odvija uz pomoć KSAFA-m aparata.
Disfazija je veoma kompleksan i složen govorno-jezički poremećaj koji ponekad zahteva višegodišnji rad sa detetom, kreiranje individualnog programa za svako dete, mnogo strpljenja sredine i roditelja jer je dinamika napredovanja različita i uslovljena brojnim faktorima.

Lečenje disfazije
Pogrešno je mišljenje da govor disfazičnog deteta samo vremenski zaostaje za razvojem normalnog deteta i da prolazi normalno sve govorno-jezičke faze razvoja kao kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Dugogodišnje logopedsko iskustvo u radu sa decom u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora uz primenu KSAFA-m aparata pokazalo je sledeće:
Spontanim razvojem disfazična deca nisu u stanju da ovladaju jezičkom strukturom. Zbog toga je potrebno da se dolazi na audiolingvistički tretman, svakodnevno u trajanju od 60 minuta gde se kod deteta primenom KSAFA-m aparata razvija govor. Kod svakog deteta programom tretmana prati se prirodna dinamika razvoja govora tako da ono prolazi kroz sve razvojne faze do potpunog ovladavanja svim strukturama govora i jezika.
Veoma je važno naglasiti da poremaćaji različitih nivoa govora i jezika nisu često pravovremeno dijagnostikovani ni adekvatno lečeni tako da ovi poremećaji u kasnijem uzrastu mogu dovesti do poremećaja učenja, ponašanja pa i do bolesti zavisnosti.

Izvor: Blic