Da malo tupim ? 

Vladati emocijama, znaci i vladanje sobom. U kolikoj meri ovladate emocijama, u tolikoj ce te i vladati sobom. 

Tupi brate Lajte, mogao bi cesce da pises na psihologiji, dosadili su mi vise ovi likovi sto samo drugima daju savete 

Ne valja uvek kontrolisati emocije, valja ih katkad i pokazati ali hajde ti budi pametan pa skontaj kad je to ....

Zapravo, kontrolisanje emocija i nema mnogo veze sa pokazivanjem/izbegavanjem pokazivanja. Postoje pozitivne i negativne emocije, i obe su savrsheno prirodne i njihovo izrazavanje je zdravo. Ako osecas npr. bes zbog necega, i odlucis da ga izbegavas ili potiskujes, u jednom trenutku ce kao talas da ti se vrati, i napravi problem.

Kontrolisanje je vishe vezano za destruktivno lice emocija. Vec rekoh, bes tj. izbacivanje besa je zdravo. Nije ti legla plata, a u stisci si. U redu, trci, urlaj, psuj... dok god si u kontroli nad izbacivanjem besa kroz neku radnju, pa iako toga nisi svesna, vec kasnije osetis "olaksanje", u prednosti si. Ako bes, naprotiv, pocne da kontrolise tebe, i navede te da recimo nazoves poslodavca i napsujes mu se mile majke, sebi nisi ucinila uslugu, i rizikujes da ostanes bez posla.
To je poenta kontrole desktruktivnog aspekta emocija... pogotovo besa, ljubomore, tuge, krivice, zaljenja, ozlojedjenosti.

Loli, nije isto ispoljiti i upravljati.

Mala, mozda delom neprikladna analogija. Pokazivaces lep auto. Ali ako ne upravljas njime kako treba, ispoljavanje njegove lepote, nece spreciti zbog loseg upravljanja neki nemili ogadjaj. 

Vojska me naučila da postanem jebeni kralj u kontroli emocija. Čak mi se više ni na faci ne da naslutiti šta osećam, a pre sam bila kao otvorena knjiga.

Ipak ne potiskujem, već kao tinejdžer dođem kući i skačem uz neki hard punk. Works for me. 

nisam baš nešto sklona pokazivanju emocija,. nisam nikad ni bila.... mada bi mi bolje bilo da sam ih u nekim situacijama pokazivala... 

Sa emocijama se...radi. Balansira tacnije.

Da bi se aktivirao prvi „viši“ ili spiritualni centar, energetski centar zelenog spektra, na čijem pragu čovečanstvo stoji u ovoj tački vremena/prostora i koji je usklađen sa vibracijama prema kojima se kreće naša planeta i postigla odgovarajuća vibraciona frekvencija, neophodno je postići balans u nižim. Ovo se može uporediti sa pozitivnim/negativnim polom u nižim energetskim centrima o kojima govori istočna gnostika. Kako Ra kaže: „Da bi se počelo sa ovladavanjem konceptom mentalne discipline neophodno je istražiti sebe. Moraju se posvojiti (uneti u sebe) polariteti vaše dimenzije. Tamo gde u svom umu nađete strpljenje, morate analogno svesno pronaći nestrpljenje i obrnuto. Svaka misao koju biće poseduje, ima svoju antitezu. Disciplina uma uključuje, pre svega drugog, identifikovanje u sebi kako one stvari koje cenite, tako i one koju ne odobravate i tada balansiranje svakog pozitivnog i negativnog naboja, koji je jednak. Um sadrži sve stvari. Zbog toga, vi morate otkriti tu potpunost u sebi samima“.

Negativni entiteti trećeg denziteta uspevaju da ostvare diplomiranje na četvrti denzitet bez aktiviranja centra zelenog spektra, tako što do maksimuma koriste energiju crvenog i žutog/narandžastog centra.

Delovanje katalizatora (stimulans koji podstiče rast i omogućava učenje lekcija) - odnosno životna iskustva - entitet uz korišćenje principa slobodne volje može prihvatiti kao mogućnost za učenje lekcija, postizanje balansa i spiritualni rast, ili iz iskustva može destilisati energiju koja se koristi da bi se ostvarila kontrola nad drugima. Ova dva načina očituju dve staze kretanja prema Jednom, stazu ujedinjenja i stazu separacije. Oba principa podrazumevaju svesnost/budnost entiteta. Entitetima na raspolaganju stoji i treći put, po svemu sudeći prilično rasprostranjen na našoj sferi: ignorisanje stimulansa za rast, bilo potiskivanjem, bilo trčanjem za trenutnim senzacijama, ili drugim načinima da se prepusti neorganizovanoj i proizvoljnoj energiji. Dejstvo katalizatora se ponavlja, sve dok entitet ne prihvati njegovo dejstvo da bi obradio svoja iskustva.

„Entitet koji se pozitivno polarizuje oseća ljutnju. Taj entitet, ako mentalno koristi katalizator, pozdravlja i voli ljutnju u sebi. On svesno sam intenzivira/pojačava tu ljutnju u umu, dok se ludost te energije crvenog spektra ne shvati ne kao ludost po sebi, već kao energetski put ka spiritualnoj entropiji usled proizvoljnosti sa kojom se ta energija koristi.

Pozitivna orijentacija onda obezbeđuje volju i veru da se nastavi taj mentalno intenzivan doživljaj, omogućavajući da se ljutnja razume, prihvati i integriše u celinu uma/tela/duha. Drugi-sebe koji je bio predmet ljutnje se tada transformiše u objekat prihvatanja, razumevanja i kompromisa, dok se sve iznova ne integriše uz korišćenje velike energije koju je izazvala ljutnja.

Negativno orijentisana celina uma/tela/duha će koristiti ljutnju na slično svestan način, odbijajući da prihvati neusmerenu ili proizvoljnu energiju, usmeravajući tu energiju i dajući oduške negativnim aspektima emocije putem kontrole nad drugim-sobom.

Ne radi se u temi o pokazivanju ili nepokazivanju emocija, radi se o primerenim i neprimerenim emocijama u datoj situaciji.

Isključivanje emocija u rasuđivanju je skoro uvek dobra stvar jer stvara od vas racionalistu koji ima za nijansu objektivniju kritiku, a ponekad pređete ceo spektar umesto nijanse. E sad, to što ispadnete okrutni to i nije toliko bitna stvar ali jeste ukoliko je jedan od faktora da ne ispadnete okrutni. Naravno, to nije uvek moguće i nije do kraja izvodljivo... sam ekstrem (htedoh reći ekrem   ) oduzimanja emocija može da izvede jedino neki psihopata koji nema sposobnost empatije.  Sam ekstrem suvišnih emocija vas dovodi patetike. I sasvim sigurno do pristrasnosti.
Istina je negde između, ali ne radi se tu o dugoročnom zauzimanju strana već o primerenim reakcijama. Primerena reakcija zavisno od situacije i ostalih "uloga" može biti i jedna i druga strana.

Situacija u kojoj vas 10 drugara ubeđuje da vam je devojka kurava koja vas iskorišćava zaista testira vašu sposobnost kontrole i pravilnog rasuđivanja.
Iz ličnog iskustva (koje svakako može biti pogrešno) verujem da će većina napušiti ortake i okrenuti se ribi.
Ima ljudi koji će staviti društvo na prvu stranu i odjebati devojčicu. Poznajem i te.
U ovakvim stvarima obično ne postoji tačan i netačan odgovor, odnosno ono što se naizgled čini tačnim nije uvek tako. I uvek će vaše tačno (ili netačno) zapeti za nečiji moralni kompas i obrnuto. Jer nismo svi isti.
Ali postoji ispravan odgovor.
Do ispravnog odgovora možete doći ako samokontrolom isključite emocije koje vas remete da biste pravilno mislili o tim emocijama koje vas remete i doveli ih u pravi red.  Ironično zar ne?  Kad su same emocije koje osećamo predmet teme i sporna stvar moramo ih se nakratko odreći da bi ih pravilno dijagnostikovali. To je kao da je srce koje je neophodno za život bolesno i moramo vas na kratko ubiti i izvaditi srce da bi ga popravili. Morate umreti da bi živeli. (oduvek sam bio poetičan i dramatičan)
I na kraju krajeva ako dođete do saznanja da vas ta koristoljubiva kučka čini srećnim i pored ortaka koji vam stvarno žele dobro, i napušite ortake... to će biti ispravna stvar uraditi.  
Dobro sve to vas neće činiti manje idiotom...  al' bar ćete znati da ste pravilnim putem do došli do tog suludog rešenja i da ste racionalnim putem učinili jednu potpuno iracionalnu stvar. 

S druge strane, pokušavate sebi (prvenstveno) i nekom drugom da pokažete da niste u deluzijii i da znate šta radite... pa čak i kad radite ispravnu stvar i mislite da niste u deluziji, toliko ste sami po sebi fucked-up da vam je svako racionalizovanje deluziono i zabludi ste .
Ako se plašite ludosti, kad konačno poludite da li ćete uopšte znati da ste ludi?
Zato ponekad ni pristrasnot nije toliko loša ma koliko je izbegavali da bi došli do ispravnih odluka.
Evo na primer, meni ovde na forumu retko ko može da promeni i da utiče na moje mišljenje jer smatram da sam najpametniji i da sam popio svu mudrost ovog sveta... kao i da sam alfa-mužjak ... ali kad bi onaj gore čika... Lighsoft... iz nekog razloga bio ljut na mene i kad bi me iskritikovao.... osetio bih se kao da mi je neko opizdio šamarčinu i debelo bih se zapitao gde grešim.

I naravno, treća stvar, uvek morate biti svesni da kad su u pitanju međuljudski odnosi i kad se bavite sa ljudima koji su emotivna i empatična bića koja boluju od čitavog niza psiho-patoloških iritantnih poremećaja... morate znati da obično nemate pojma šta pričate i da ne postoji tačan, netačan odgovor i ispravna stvar ma koliko emocija kontrolisali i ukrotili... i morate znati i biti svesni da se uvek možete... pošteno nalupati gluposti...
...kao na primer ja u ovom post-u.

Aj uzdravlje...

Odoh na sex forum gde ne moram da kontrolišem emocije... čiste su ko suza...

Kada bi covek mogao potpuno da kontrolise emocije,on ne bi bio ljudsko bice.
Emocije su sastavni deo zivota i treba ih pokazavati,naravno primereno trenutku i bez ekstremnih detalja.