RAT VREDNOSTI: Tele, đavo i uže

Piše: Željko Vuković  23.04.2005, 18:31:17

Poranila domaćica da pomuze kravu, a iz vimena ni kapi. Začudi se i zabrinu, ali kada ugleda tele kako zadovoljno lunja u drugom delu štale - bi joj odmah jasno gde je “nestalo” mleko.
Prisetila se da je sinoć čvrsto užetom vezala tele, kako ne bi moglo u toku noći ni blizu prići majci kravi, a bila je, opet, sigurna da od tada niko od ukućana nije ni prilazio štali.
Dakle, mora da se tele samo odvezalo.
LJuta što joj deca tog jutra, na ionako siromašnoj trpezi, neće zateći ni toplo mleko, domaćica zgrabi neku letvu što joj beše pri ruci, pa krenu prema teletu.
Udarila ga je samo jednom, ali tako nezgodno i jako da se ono samo sruči na štalsku zemlju. I za koji minut - rastade se sa životom.
Kada shvati šta je uradila, domaćica zajauka na sav glas. Celo selo je čulo.
Prvi se na vratima štale pojavi njen još sanjivi muž. Čim ugleda ženu kako kleči iznad nepokretnog teleta, pritrča. A kada mu ona kroz jecaje ispriča šta se zapravo desilo, on se razbesni.
Uhvati je za ramena, protrese koji put kao da ih oboje struja drma, i onda od sebe odgurnu. Ne baš jako i grubo, ali ona se saplete, udari glavom o ivicu bureta, i pade.
Nije joj bilo pomoći. Zajauka nesrećni muž, čupa kosu, proklinje sudbinu.
Ubrzo se u štali pojavi domaćičin brat. Kad vide beživotno sestrino telo i krv na zetovim rukama, bi u trenu uveren da ju je on ubio.
Bol i bes ga oslepiše, dograbi motiku i jurnu na zeta. I sa nekoliko udaraca ga usmrti. I potom klonu kraj njega, jecajući psovke i molitve.
Taj prizor zateče i brat ubijenog domaćina. I njemu krv udari u glavu i odmah mu “sve bi jasno”. Zgrabi okrvavljenu motiku, pa udri njome po snahinom bratu.
Kad ga u međuvremenu pristigli seljani obuzdaše, bi već ubica. Ali, ne za dugo. Dok su ga iz štale izvodili, na njega nekom železnom šipkom nasrnu najbolji prijatelj ubijenog. Izdahnuo je pre nego je zemlju dodirnuo.
Nije prošlo mnogo, kad odjeknuše i pucnji. Prvo iz kumovog pištolja. Potom u telo istog kuma, a iz puške žrtvinog najstarijeg sina...
Tu strašnu dramu i tragediju bez kraja, gleda stara majka domaćičina, i kroz plač ponavlja:
- Kuku nama, sve su ovo đavolova posla...
A onda, iznenada, začu kako joj se sam đavo obraća:
- Nije tačno. Ja sam samo odvezao uže sa teleta!
Ne znam šta se u priči dalje dešavalo, ali vidim da maltene nema dana, a da neko u Srbiji ne odveže neko uže.
A Srbima je to dovoljno da ne razmišljajući ko je odvezao uže, krenu jedan na drugoga, da se sumnjiče, optužuju, vređaju, dele...

Izvor:
http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=39761&rubrika=Kultura