РАТНИ ВЕТЕРАН ПОСЛАО БРУТАЛНУ ПОРУКУ ДРЖАВИ СРБИЈИ:
 "Ко вама командује, па се нас стидите?!" (ВИДЕО)

 21-11-2019 15:20

Ненад Станић је Србин, који је рођен 1973. године у Чачку, у западном Поморављу. Ту је провео детињство и школовао се.



Почетком 1992. године добија позив за редовно одслужење војног рока и одлази са својом јединицом у Босну, где је провео неколико месеци као војник ЈНА. Када је одслужио свој дуг отаџбини, вратио се у свој родни Чачак.

Приликом агресије НАТО пакта на нашу отаџбину у пролеће 1999. године, заједно са својих стотинак другара из Чачка пријављује се као добровољац Војске СР Југославије, да иде на Косово и Метохију. Његова чета је била послата на Јуничку кланицу, подно планинског венца Проклетије, у близини карауле Кошаре, где су се одвијале жестоке борбе припадника херојске 125. мтбр Косовскомитровачке бригаде из Приштинског корпуса Треће армије ВЈ са хордама агресора које су сачињавали албанске банде из тзв. ОВК, Војска Републике Албаније, британски и амерички специјалци, добровољци из арапских земаља итд. Управо тамо је и Ненад био рањен, а његов другар погинуо од метка који је њему био намењен.

Како је касније Ненад казивао ту причу Невену Милаковићу Ликоти, настала је један од најпознатијих песама из тог времена "Вила са Кошара", која се последњих година често може чути на концертима, дешавањима и академијама посвећене Косову и Метохији и одбрамбеном рату 1998-1999.

https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=lrjfScXUv00




У емисији Разбуђивање, Ненад Станић је жестоко проговорио о проблемима ветеранске популације, са којима се он и његови ратни другови боре већ 28 година, тачније та проблематика ратних ветерана траје још од лета 1991. године, када су отпочели ратни сукоби на простору западног дела бивше СФРЈ, прво у СР Словенији, а после и СР Хрватској. Како сам Ненад каже, ниједна власт у последње три деценије није разумно и људски приступила решавању ове проблематике, већ се проблеми само нагомилавају.

Управо то не решавање проблема натерало је њега и његове саборце да дођу у центар Београда, тачније Пионирски парк, у непосредној близини Скупштине и Председништва Републике Србије, Радио Телевизије Србије... где су поставили шаторе и бораве већ месец и по дана, а ту остају до испуњења својих захтева... јер како каже све државе у свету, али и у комшилуку су законом регулисали права ратних ветерана, једино у Републици Србији то добија врло чудне метаморфозе, које одговарају малом броју поданичких удружења ветерана, за које Станић основано сумња да би органи правосуђа имали посла, када би истински проверили њихове рачуне на који је стизао новац из државних фондова последњих петнаесетак година.

Поред тога, Ненад Станић се у емисији дотакао и оног незаконског дела, а то је поштовање ратних ветерана у друштву. Како и сам каже, један део људи у Републици Србији окреће главу од ветеранске популације сматрајући их чудовиштима, криминалцима и сл. Споменици који се подижу жртвама и борцима (као на пример онај на Савском тргу у Београду) из последње деценије 20. века више личе на ругло, него на достојне споменике за наше јунаке који су пре 20+ година своје животе положили на олтар отаџбине.


Радио Телевизија Србије је снимила два документарно-играна филма "Ратне приче са Кошара" и "Ратне приче са Паштрика" и то емитовала ове године, када се навршавало две деценије од завршетка рата на Косову и Метохији и НАТО агресије која је носила шифровано име "Милосрдни анђео". Ненад Станић похваљује РТС и Слађану Зарић због тога, јер је то била одлична прилика да се највећи део грађана упозна са чињеницом шта се све дешавало на југославенско-албанској граници током 1998-1999, да Војска Југославија није поражена и да поред Срба на првој линији су ратовали и припадници других нација: Мађари, Хрвати, Горанци.

Данас нажалост док они кампују у Пионирском парку тражећи своја права, дешава се тужна ствар да поједини ликови, сада посланици у Скупштини, који су са њима били на КиМ сада окрећу главу од њих, јер се боје за своје позиције. Међутим, има и часних људи као што су: генерал Божидар Делић, командант 549. мтбр из Призрена који их редовно посећује и има родитељски однос... генерал Драган Живановић, командант 125. мтбр из Косовске Митровице и др.

Ратне ветеране често можете видети и у београдској Кнез Михаиловој улици, код некадашњег ресторана "Руски цар", где прикупљају потписе за подршку у својој борби за права ветеранске популације.





Извор: HelmCast

Sramno ponasanje vlasti...

ЛУКАШЕНКО ТРАЖИО ОД СЛОБЕ САМО ЈЕДНО:
Да не одустаје! Онда је лобирао код Јељцина да интервенише око НАТО! (ВИДЕО)

 04-12-2019 23:22

"Политички аналитичар" Драгомир Анђелковић, као гост у "Добро јутро Србијо" Хепи ТВ, навео је да је Белорорусија на челу са Александром Лукашенком увек била пријатељски настројена према нашој земљи.




Белорусија јесте мала земља, али води аутентичну политику. Да смо деведесетих година слушали Лукашенка можда би боље прошли. Да смо се раније спремали. Мало ко зна да је Лукашенко саветовао Слободану Милошевићу да не одустаје. Лидер Белоруса је лобирао за Србију у Москви како би приморао тадашњег руског председника Бориса Јелцина да интервенише око НАТО агресије на СР Југославију - подвукао је Анђелковић.

[Video]:


https://www.youtube.com/watch?v=YbUKCwvbJNw&feature=emb_logo
Он је додао да је Белорусија једина земља која је деведесетих успела да сачува своју индустрију и сада су водећи светски произвођачи трактора, тешких камиона.

[Video]:
https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=14ajahRIeCw&feature=emb_logo





Извор: Ало

Andjelković, Hepi i Alo tri jahača apokalipse

https://www.youtube.com/watch?v=RVwExfAD9VU



"Danas u emisiji "Ćirilica" istražujemo:
 Hag nije uspeo da dokaže da je u Račku bilo masakra nad civilima - a Srbija je ipak bila bombardovana.
Operacija protiv Albanskih terorista koja je iskorištena od strane Zapada da satanizuje Srbiju.
Svi detalji policijske operacije protiv Albanskih terorista.

Gosti: Danica Marinković - Nekadašnji istražni sudija
Bogoljub Janjićević - Komandant operacije Račak
Toma Fila - Advokat
General Obrad Stevanović - Nekadašnji policijski oficir ..."...

СРБИН КОЈИ ЈЕ ОТКРИО ПАКЛЕНИ ПЛАН НАТО-А!
А сада 20 година од бомбардовања, следи специјално признање! (ВИДЕО)

 23-12-2019 16:42


„Србин који је открио паклени план НАТО-а“ један је од три награђена текста из серијала „Србија памти“, који је посвећен 20. годишњици злочиначког НАТО бомбардовања СР Југославије, због које је Удружење новинара Србије доделило специјално признање.




После Дејтонског споразума 1995. године процена државног врха СР Југославије била је да војска треба да се спрема за нове изазове, јер је био усвојен закључак да се није завршило разбијање земље по шавовима. Знало се да је агресија неминовна, али је била непознаница којим темпом ће бити извршена и у којој форми.



Црне слутње
Имајући у виду да је земља била изолована и да нисмо имали војног представника у Бриселу, било је неопходно да држава пошаље човека са дипломатским искуством који познаје геополитичке прилике. Без икакве конкуренције у јесен 1995. године Врховни савет одбране је одлучио да у белгијску престоницу пошаље тада пуковника, а касније генерала Јована Милановића, који је био на кључном месту за стратегијске процене и анализе у Генералштабу.

„Наравно, Белгија није дозволила наш покушај да СР Југославија пријави војног изасланика и зато се применило друго решење — уградили су официра који је скинуо униформу на одређено време. Иако нисам био легализован, условно речено, био сам пребачен на платни списак Министарства иностраних послова и био пријављен као саветник министра у нашој мисији при ЕУ“, открива Милановић.

После добијених информација да је Србију на састанку војног комитета НАТО-а у јулу 1998. године бранио француски генерал, Милановић је позвао француског генерала на ручак да би му се захвалио. Међутим, због пословних обавеза генерал није могао да дође, али јесте његов шеф кабинета мајор Пјер Анри Бинел.

„За кратко време остварили смо веома близак контакт и рекао сам му шта ме све занима. Рекао ми је: ’Ја о томе много тога не знам.‘ А ја њему: ’Па шеф кабинета има материјал код себе‘. Тада сам схватио да је боље да наставим са њим, јер ће ме ’хранити‘ документима која долазе за генерала. Плус, тешко је било очекивати да ће генерал изнети документа“, каже генерал Милановић.

Милановић је крајем септембра 1998. године слутио да се интервенција ближи, али су му за то били неопходни докази. Организовао је састанак са Бинелом у ресторану „Посејдон“ и уз непрестани надзор квази-конобара Милановић му је рекао да су му потребни папири.

„Када ми је саопштио да нема документе, ја сам му рекао: ’Ако не будем дошао до тога, обесиће ме‘. Он је само обрисао зној, погледао ме и рекао: ’Па имаћеш‘. Отишао је у НАТО, слагао колегу који је радио на концепту да је генерал тражио план и увече сам у рукама имао план напада на нашу земљу“, прича генерал Јован Милановић и додаје да ту почиње друго поглавље његове мисије. Каже да га је Бинел изненадио, да је очекивао само инсерте, а не и цео план.

„До тада сам у Београд послао седам хиљада страница обавештајних докумената. Када ми је уручио документа, сели смо у салон мог стана, отворили флашу вина и у наредна 2, 3 часа тражио сам додатна објашњења. Онда смо стајали ћутке у фоајеу…Он је гледао мене, ја њега и само је рекао одједном: ’Ја знам шта сам урадио‘. Размишљао сам да ли се он каје, али је рекао: ’То је било јаче од мене‘“, присећа се наш саговорник.

Ко је предао планове напада
Милановић је био поприлично уверен да су их безбедносне службе пратиле и да ће Бинела ухапсити чим крочи на улицу, а њега неколико тренутака касније у стану. Међутим, то се није догодило.

„Изашао сам лифтом до гараже, узмем две кесе, у једној понесем стварно ђубре, а у другој документа. Бацим једну кесу, а другу ставим испод руке, променим правац кретања и дођем до амбасаде. Одувао сам једну паклицу цигарета у року од пола сата, три сам пушио истовремено. Позвао колегу, ја сам куцао и преводио, а он слао на посебан начин и 2. октобра је то освануло у Београду“, прича генерал.

У том тренутку план напада представљао је спас за Србију, јер је све циљеве војска успела да помери.

„Трећег октобра америчка обавештајна служба је позвала партнере да им покаже размере хуманитарне катастрофе као повод ако нема Резолуције УН, онда може да се користи Резолуција 1199 и глава 7 Повеље УН као одобрење за агресију. Имам те шеме на којима су насликали 600 села по КиМ и приказали да је 200 сравњено, лагали су и у вези са избеглицама. Била је велика борба, а људи су устајали и говорили да то није тачно“, рекао је генерал.

Руководство Алијансе је због пропалог напада на СР Југославију било острашћено и желело је што пре да пронађе кривца. Хистерично су тражили ко је предао планове. „Официри су стајали као у реду за вакцинацију да их преслишају. На крају су дошли до података да их је мајор Бинел узео. Ухапшен је и одведен у Париз 19. октобра, а признао је да је планове дао српском дипломати“, каже Милановић.

Бинел је био оптужен за националну велеиздају, а на суђењу су га називали и умоболником, психијатријски се и лечио од тортура у затвору, а породица му је након свега била уништена.

„Веровао сам му, јер му је деда био на Солунском фронту и у аманет му је оставио: ’Синко, ако некада негде сретнеш Србина, скини му капу‘. И као друго, његов ментални склоп је био такав да није хтео ни професију ни своју душу да прода ђаволу због Американаца“, каже Милановић.

Мајор Бинел је осуђен на пет година затвора, одлежао је три године, а председник Србије га је 2012. одликовао „Орденом Обилића“; тренутно ради као геометар у Тулузу. Милановић тврди да је унутар НАТО-а имао око 50 оперативних веза, које су му после откривања његовог идентитета нудиле заштиту. Ипак, генерал СР Југославије каже да би издвојио једног адмирала са којим је причао дан уочи почетка агресије, 23. марта.

„Увече сам га питао: ’Шта ја радим вечерас, какав је мој задатак?‘. Он каже: ’Спаваш код куће‘. Дакле, отклањам дилему — неће бити вечерас. Сутрадан га назовем, а он каже: ’Видим ти чизме‘. Ја одем кући, пресвучем се у маскирно одело, пољубим жену и децу и кажем довиђења до даљег. И увече у осам часова агресија почиње“, завршава своју исповест.




Video na :

https://rs.sputniknews.com/analize/201912231121394672-srbin-koji-je-otkrio-pakleni-plan-nato-a-video-nato-bombardovanje-srj-srbija-jovan-milanovic/

Финска политичарка уздрмала регион:
Геноцид је извршен над Србима

© AP Photo / Visar Kryeziu
ПОЛИТИКА
10:53 23.12.2019

„Над Србима је током прошлог века извршен геноцид, а лажне оптужбе да сте чинили злочине у време распада Југославије део су кампање великих сила како би оправдале своје освајачке циљеве“.

Ово у разговору за „Вести“ каже професорка Пирко Турпеинен, угледни психијатар и некадашња функционерка финских социјалдемократа. Турпеиненова је била посланица финског парламента, али и стручни сарадник у Комисији за испитивање тортуре и кршења људских права Савета Европе.

У јавности је постала позната по подршци генералу Ратку Младићу, о чему је написала и књигу, а увелико завршава нову студију у којој се бави низом догађаја који су обележили распад СФРЈ. Међу њима је и случај Рачак, који је пре две деценије био и повод за агресију НАТО-а на Србију.

Захваљујући вашој колегиници Хелен Ранти, у свет је отишла „истина“ о српском злочину у Рачку?

– Не сматрам Хелену Ранту за колегиницу. Реч је о зубарки која не говори истину. Случај Рачак је веома важан зато што је у питању била провокација да би бомбардовали Србију. Али то је била само једна у низу провокација над вашим народом. Зато ће моја следећа књига бити историја холокауста и геноцида над Србима, како током Другог светског рата, тако и у време ратова деведесетих и НАТО окупације Косова.

Ипак, Влада Финске је тада именовала Ранту као део стручног тима?

– На позив Слободана Милошевића да пошаљу стручан тим који би утврдио околности страдања појединаца у Рачку, финско Министарство спољних послова је из неког разлога именовало Хелену Ранту, а не, рецимо, професора Анти Пентила, врсног медицинског форензичара. Проблем је што Ранта није била компетентна да утврди чињенице. Њена одговорност је у ствари била да поручи аутопсијске извештаје које су сачинили патолози, али ни то није урадила. Уместо тога, она је рекла оно што јој је инструисано да каже од финског и немачког министарства спољних послова. Оно што је она изговорила нема благе везе са истином.

Истина је касније ипак обелодањена?

– И поред чињенице да су резултати обдукције били сакривени, две године касније, стручњаци, међу којима и професор Пентила, имали су прилике да проуче ту документацију и објаве налазе у научном журналу. Реч је о журналу мојих колега, стручњака форензичке медицине. Показало се да су Ранта и њене колеге издали истину.

До ког закључка сте дошли истражујући овај случај?

– Медицинске чињенице и подаци о полицијској акцији у покушају да избаци терористе из села, никада нису били скривани, већ транспарентни. Уосталом, у то су могле да се увере бројне ТВ екипе, посматрачи Оебса… Сви су били присутни тако што их је управо српска полиција позвала да се својим очима увере у оно што се одиграло у Рачку, 15. јануара 1999.

Коме и зашто је био потребан Рачак?

– САД и Немачка, заједно с другим земљама НАТО, планирале су окупацију читаве Југославије. Уосталом, то недвосмислено показује и Анекс Б Споразума из Рамбујеа. Али председник Милошевић је био опредељен за поштовање међународног права и устава своје земље због чега није могао да прихвати такву окупацију Србије. Подсетићу да су земље, чланице НАТО, претходно економским санкцијама већ уцењивале Југославију и те уцене су трајале од 1992. Међутим, земља је опстајала. Зато државе НАТО нису више виделе алтернативу свом плану осим да физички освоје простор бомбардовањем. САД су хтеле да направе војну базу на Косову и то су и урадиле.


Зашто су нас бомбардовали — случај „Рачак“
Да ли сте упознати да је на Косову један Србин осуђен због негирања наводног злочина у Рачку?

– Није ми то познато, али ме и не чуди. На Косову и не постоји правно друштво. Злочини пролазе некажњено, а Суд за злочине ОВК у Хагу не функционише добро. Заправо етничко чишћење Срба се наставља и није ни чудо што негирање истине доминира у овом случају.

Може ли се и на који начин та истина променити?

– Пропаганда доминира западним земљама. Има пуно научних доказа и књига које преносе истину, међутим, преовлађује пропаганда медија НАТО, која је већ стигла и у филмску индустрију, литературу и спорт. Србима је потребно да се чује њихова страна, кроз филмове попут оног о Јасеновцу или наступа угледних личности, као што је нобеловац Петер Хандке.

Да ли је за ту истину сада већ касно?

– Никада није прекасно да истина победи!

Србима је већина Финаца ангажованих на Балкану остала у горком сећању. Да ли су у праву?

– Срамим се понашања Хелене Ранте, њеног сарадника Мартија Ахтисарија и Елизабет Рен. Пропаганду је посебно подржао нобеловац Марти Ахтисари и то је имало озбиљан утицај на Финце. Они просто верују свом земљаку, добитнику Нобелове награде за мир. Елизабет Рен се појављивала у серији документараца, листом са муслиманске тачке гледишта. Она подржава НАТО и друге организације које су у Финској забрањене после Другог светског рата као сарадници нациста, али нису више забрањени после слома Совјетског савеза.

Шта Финци уопште знају о догађајима на Балкану?

– У нашим медијима доминира пропаганда НАТО. Ми нисмо чланица НАТО, али смо део хибридног рата чији је центар у Хелсинкију. Ми смо и земља која је пружила логистику НАТО, али без одлуке парламента већ кроз потпис команданта армије. Дакле, устав и међународно право имају данас мањи значај него, рецимо, пре 20 година. Све то има негативан утицај на људе, па се не може очекивати да они сазнају и разумеју истину.

https://rs.sputniknews.com/politika/201912231121392676-finska-politicarka-uzdrmala-region-genocid-je-izvrsen-nad-srbima/

 

https://www.youtube.com/watch?v=mT3g9Xb8Hp8



 

https://www.youtube.com/watch?v=56C8sfbWVsM