jedan od najvecih komandanata u 20tom veku...

zajedno sa suvorivim ...

 

Živojin Mišić? Slažem se. Bilo je tu sličnosti u vodjenju jedinica.

 

Na veoma slican nacin im se "otadzbina zahvalila" ...!

Спутњик истражује: Колико Американаца зна за бомбардовање Југославије?

© AP Photo / Dimitri Messinis
ПОЛИТИКА
08:30 31.10.2019(освежено 09:52 31.10.2019)

Већина Американаца никада није чула да је авијација НАТО-а бомбардовала Југославију 1999. године, показују резултати анкете „Спутњик. Мишљења”.

У оквиру истраживања, социолози су питали становнике Сједињених Држава да ли су читали или слушали о бомбардовању НАТО-а Југославије. Према резултатима анкете, 54 одсто испитаника је негативно одговорило, док је позитиван одговор дало само 26 одсто. Двадесет одсто учесника анкете није могло дати јасан одговор.

Најстарија међународна компанија за истраживање у Француској — ИФоп направила је анкету у САД у периоду од 2. до 15. октобра, на захтев Спутњика. У њој је учествовала 1.001 особа, старија од 18 година.

О пројекту „Спутњик. Мишљења“
Међународни пројекат за истраживање јавног мњења почео је да ради у јануару 2015. године. Партнер пројекта је компанија „Популус“. У оквиру пројекта „Спутњик. Мишљења“ редовно се спроводе анкете и испитује јавно мњење у државама Европе и САД у вези са најактуелнијим друштвеним и политичким темама.

Спутњик је информативна агенција са радијским и мултимедијалним информативним центрима у десетинама земаља. Спутњик такође има и сајтове, аналогно и дигитално емитовање радио-програма, апликације за електронске уређаје и странице на друштвеним мрежама.

Све о бомбардовању Југославије погледајте у Спутњиковом пројекту.

Na :

https://rs.sputniknews.com/godisnjica-agresije/

to sto neko ne zna uopste ga ne lisava odgovornosti...

evo recimo moze neko da ne zna da je ubijanje zlocin...

al ce da ga zatvore kao i onog sto zna...

Награђене репортаже: НАТО ми је разнео ноге, жив сам да им овакав сметам

16:32 27.10.2019(освежено 12:56 28.10.2019)

Пише Сенка Милош

Тема:ЕКСКЛУЗИВНИ ВИДЕО-СЕРИЈАЛ: 20 година од НАТО агресије (18)

(Sledi video materijal koji je "vidljiv" samo na linku...)

https://rs.sputniknews.com/godisnjica-agresije/201910271119602023-NATO-bombardovanje-generalstab-Ratko-Bulatovic-noge-novo/

ТВ репортажа „Жив сам да им и овакав сметам“ у оквиру Спутњиковог специјалног пројекта 20 година од НАТО агресије, новинарке Сенке Милош, једна је од три репортаже због којих је Спутњик награђен на 24. Интернационалном фестивалу репортаже у селекцији ТВ репортажа.

Српска редакција Спутњика лауреат је специјалног признања. Од дванаест ТВ репортажа које су ушле у најужи избор за награде, чак три су из редакције Спутњик: „Жив сам да им и овакав сметам“ Сенке Милош, „Како је Трамп походио Велес“ Тање Трикић и „Децу ти нећу опростити“ Маше Радовић, које ће на нашем сајту бити емитоване у наредна два дана.

Награђена репортажа
Ратко Булатовић, некадашњи помоћник начелника Градског штаба за цивилну заштиту, у злочиначком НАТО бомбардовању остао је без обе ноге. Двадесет година касније каже да и даље не може да заборави ноћ у којој је осакаћен.

У време агресије, Булатовић је био један од функционера града Београда. У рату је распоређен на место помоћника начелника Градског штаба за цивилну заштиту, под војном командом. Старали су се о томе да град под бомбама колико-толико нормално функционише.

Тридесет шест дана свакодневно је обилазио све важне локације у граду. Дању, а посебно ноћу, јер непријатељ је тада највише смрти доносио, разговарао је са људима, на улицама, по склоништима, тешио оне који су били у великом страху.


Ратко Булатовић
© SPUTNIK / // SPUTNIK, ДЕЈАН СИМИЋ
Ратко Булатовић
Ноћ између 29. и 30. априла била је најтежа за главни град. Срушен је симбол Београда, Авалски торањ, а зграда Генералштаба у централној саобраћајници, Улици кнеза Милоша, бомбардована је два пута. У истој ноћи.

Чим је добио обавештење да је бомбардован центар, Генералштаб и Савезна полиција, у близини Клиничког центра и стамбених зграда — појурио је!

„Видео сам пуно рањених и неколико погинулих. Страшне слике. Аутомобил БМВ кретао се Немањином према Славији, два момка чекала су зелено светло. Погинули су од првог удара. Убијен је и полицајац Неша Николић. Глава му је била неколико метара од тела. Ту слику, као и друге језиве призоре никада нећу заборавити. Не могу их потиснути“, присећа се Булатовић.

Ни минут касније, Центар за обавештавање и узбуњивање упозорио их је: „Склањајте се! Иде нови удар!“. Снажна детонација бацила је Булатовића на другу страну улице.

СРБИЈА ПАМТИ - ТРЕЋА ЕПИЗОДА - КОШАРЕ
© SPUTNIK .
Епизода 3: „Не морате, идем сам“ — Голобради хероји у паклу Кошара (видео)
„Био сам свестан да сам рањен, покушао сам радио-везом да се јавим колегама, како бих од њих затражио помоћ. Због силине детонације била је прекинута. Испустио сам радио-станицу, изгубио свест. Лежао сам можда петнаест или двадесет минута. Спасилачке екипе, ватрогасци и моје колеге из Штаба мислили су да сам мртав.“

Када су схватили да дише, одвезли су га у болницу. Пробудио се у шок-соби Ургентног центра. На апаратима. Руке везане, прекривен белим чаршавом до браде. Ноге су страховито болеле.

„Нешто ми је било сумњиво, гледао сам напред, колико сам имао снаге. Видео сам да испод чаршава нема ничега. Замолио сам дежурног доктора за папир и оловку, нисам могао да говорим због апарата. Питао сам га имам ли ноге. Није могао, није хтео да ми одговори. Ставио је фасциклу са тим папиром испод мишке и изашао. Да сам преполовљен, сазнао сам тек увече.“

Човек коме је НАТО пројектил откинуо обе ноге провео је у болници свега месец дана. Окружен љубављу породице и пријатеља, ускоро је поново ходао. Лекари и новинари називали су га феноменом. На Светог Илију, само пет месеци након што је рањен, на протезама, сео је у кола на којима је уградио ручне команде и — појавио се на послу.

Свакога дана пролази поред места злочина, места на коме му се живот заувек променио.
© SPUTNIK /
Свакога дана пролази поред места злочина, места на коме му се живот заувек променио.
Не постоје речи којима би описао своју и бол своје породице, која је са њим осетила све муке, али и радост када је стао на ноге. Ноге које нема и даље боле, најављују сваку промену времена. Тада лекови не помажу. А душа боли непрекидно.

„НАТО планери, седам-осам минута након првог удара, поновили су напад. Намерно — да би нас побили. НАТО доживљавам као злочиначку организацију која пролива невину крв. Прелетели су хиљаде миља, а верујем да пилоти који су слали бомбе и ракете нису знали ни зашто нас убијају.“

Булатовић је сигуран да 1999. више не може да се понови. Сада уз себе имамо моћне заштитнике, Руску Федерацију, Кину и Индију…

„Са нама је и остатак слободоумног света који не жели ратове, не жели агресије, не жели освајање туђих земаља, већ да живи слободно. Свој на своме“, закључује човек чији је живот из корена променило НАТО бомбардовање.

У рано пролеће лета господњег 1999.

Бомбе НАТО пакта спржише моје бутине, колена, цеванице, пете.

И док ових година овако прикраћен између земље и неба шетам, размишљам,

добро је што сам ипак жив, да им још мало и овакав сметам…

Ратко Булатовић".

 

Da se ne zaboravi ...!!!




"OTKRIVENO
SRPSKI GENERAL OTKRIO PAKLENI NATO PLAN:
Major Binel mi je pokazao nacrt napada na SRJ!
Kada je rekao "Vidim ti čizme", znao sam - POČINJE AGRESIJA!
DRUŠTVO
13.11.2019. 16:11h
Posle Dejtonskog sporazuma 1995. procena državnog vrha SR Jugoslavije bila je da vojska treba da se sprema za nove izazove, jer je bio usvojen zaključak da se nije završilo razbijanje zemlje po šavovima. Znalo se da je agresija neminovna, ali je bila nepoznanica kojim tempom će biti izvršena i u kojoj formi.

Imajući u vidu da je zemlja bila izolovana i da nismo imali vojnog predstavnika u Briselu, bilo je neophodno da država pošalje čoveka sa diplomatskim iskustvom koji poznaje geopolitičke prilike. Bez ikakve konkurencije u jesen 1995. Vrhovni savet odbrane je odlučio da u belgijsku prestonicu pošalje tada pukovnika, a kasnije i generala Jovana Milanovića, koji je bio na ključnom mestu za strategijske procene i analize u Generalštabu.

 

"Naravno, Belgija nije dozvolila naš pokušaj da SR Jugoslavija prijavi vojnog izaslanika i zato se primenilo drugo rešenje — ugradili su oficira koji je skinuo uniformu na određeno vreme. Iako nisam bio legalizovan, uslovno rečeno, bio sam prebačen na platni spisak Ministarstva inostranih poslova i bio prijavljen kao savetnik ministra u našoj misiji pri EU", otkriva Milanović za Sputnjik.

 

Posle dobijenih informacija da je Srbiju na sastanku vojnog komiteta NATO-a u julu 1998. branio francuski general, Milanović je pozvao francuskog generala na ručak da bi mu se zahvalio. Međutim, zbog poslovnih obaveza general nije mogao da dođe, ali jeste njegov šef kabineta major Pjer Anri Binel. „Za kratko vreme ostvarili smo veoma blizak kontakt i rekao sam mu šta me sve zanima. Rekao mi je: ’Ja o tome mnogo toga ne znam.‘ A ja njemu: ’Pa šef kabineta ima materijal kod sebe.‘ Tada sam shvatio da je bolje da nastavim sa njim, jer će me ’hraniti‘ dokumentima koja dolaze za generala. Plus, teško je bilo očekivati da će general izneti dokumenta“, kaže general Milanović.

 


FOTO: PRINTSCREEN YT
 

Milanović je krajem septembra 1998. slutio da se intervencija bliži, ali su mu za to bili neophodni dokazi. Organizovao je sastanak sa Binelom u restoranu „Posejdon“ i uz neprestani nadzor kvazi-konobara Milanović mu je rekao da su mu potrebni papiri. „Kada mi je saopštio da nema dokumente, ja sam mu rekao: ’Ako ne budem došao do toga, obesiće me.‘ On je samo obrisao znoj, pogledao me i rekao: ’Pa imaćeš.‘ Otišao je u NATO, slagao kolegu koji je radio na konceptu da je general tražio plan i uveče sam u rukama imao plan napada na našu zemlju“, priča general Jovan Milanović i dodaje da tu počinje drugo poglavlje njegove misije. Kaže da ga je Binel iznenadio, da je očekivao samo inserte, a ne i ceo plan.

 

"Do tada sam u Beograd poslao sedam hiljada stranica obaveštajnih dokumenata. Kada mi je uručio dokumenta, seli smo u salon mog stana, otvorili flašu vina i u naredna 2-3 sata tražio sam dodatna objašnjenja. Onda smo stajali ćutke u foajeu… On je gledao mene, ja njega i samo je rekao odjednom: "Ja znam šta sam uradio". Razmišljao sam da li se on kaje, ali je rekao: "To je bilo jače od mene"", priseća se on.

 

Milanović je bio poprilično uveren da su ih bezbednosne službe pratile i da će Binela uhapsiti čim kroči na ulicu, a njega nekoliko trenutaka kasnije u stanu. Međutim, to se nije dogodilo. „Izašao sam liftom do garaže, uzmem dve kese, u jednoj ponesem stvarno đubre, a u drugoj dokumenta. Bacim jednu kesu, a drugu stavim ispod ruke, promenim pravac kretanja i dođem do ambasade. Oduvao sam jednu paklicu cigareta u roku od pola sata, tri sam pušio istovremeno. Pozvao kolegu, ja sam kucao i prevodio, a on slao na poseban način i 2. oktobra je to osvanulo u Beogradu.“

 


FOTO: PRINTSCREEN YT
 

U tom trenutku plan napada predstavljao je spas za Srbiju, jer je sve ciljeve vojska uspela da pomeri. „Trećeg oktobra američka obaveštajna služba je pozvala partnere da im pokaže razmere humanitarne katastrofe kao povod ako nema Rezolucije UN, onda može da se koristi Rezolucija 1199 i glava 7. Povelje UN kao odobrenje za agresiju. Imam te šeme na kojima su naslikali 600 sela po KiM i prikazali da je 200 sravnjeno, lagali su i u vezi sa izbeglicama. Bila je velika borba, a ljudi su ustajali i govorili da to nije tačno“, rekao je general.

 

Rukovodstvo Alijanse je zbog propalog napada na SR Jugoslaviju bilo ostrašćeno i želelo je što pre da pronađe krivca. Histerično su tražili ko je predao planove. „Oficiri su stajali kao u redu za vakcinaciju da ih preslišaju. Na kraju su došli do podataka da ih je major Binel uzeo. Uhapšen je i odveden u Pariz 19. oktobra, a priznao je da je planove dao srpskom diplomati.“

 

Binel je bio optužen za nacionalnu veleizdaju, a na suđenju su ga nazivali i umobolnikom, psihijatrijski se i lečio od tortura u zatvoru, a porodica mu je nakon svega bila uništena.

 

"Verovao sam mu, jer mu je deda bio na Solunskom frontu i u amanet mu je ostavio:
’Sinko, ako nekada negde sretneš Srbina, skini mu kapu.‘ I kao drugo, njegov mentalni sklop je bio takav da nije hteo ni profesiju ni svoju dušu da proda đavolu zbog Amerikanaca," kaže Milanović za Sputnjik.

 

Major Binel je osuđen na pet godina zatvora, odležao je tri godine, a predsednik Srbije ga je 2012. odlikovao „Ordenom Obilića“, trenutno radi kao geometar u Tuluzu. Milanović tvrdi da je unutar NATO-a imao oko 50 operativnih veza, koje su mu posle otkrivanja njegovog identiteta nudile zaštitu.

Ipak, general SR Jugoslavije kaže da bi izdvojio jednog admirala sa kojim je pričao dan uoči početka agresije, 23. marta.
„Uveče sam ga pitao:
’Šta ja radim večeras, kakav je moj zadatak?‘.
On kaže:
’Spavaš kod kuće.‘
Dakle, otklanjam dilemu — neće biti večeras.

 

Sutradan ga nazovem, a on kaže:
 ’Vidim ti čizme.‘
Ja odem kući, presvučem se u maskirno odelo, poljubim ženu i decu i kažem doviđenja do daljeg. I uveče u osam sati agresija počinje.“


 


 

[Video] na :


https://www.kurir.rs/data/images/2019/11/13/16/2050963_74664619-967677436966187-1707280767521914880-n_ff.jpg?ver=1573657912




Kurir.rs/