NATAŠA JANIĆ, DVOSTRUKA OLIMPIJSKA POBEDNICA IZ ATINE

Za tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, kao juniorka u kajaku, osvojila je gotovo sve. Za Republiku Mađarsku, kao seniorka, samo treba izbaciti reč „gotovo“ iz prve rečenice. Nataša Janić je osvojila sve! Petostruka je seniorska prvakinja sveta, četvorostruka Evrope i dvostruka olimpijska pobednica na letnjim Igrama uAtini 2004. godine.

Vrlo prijatno se iznenadila što smo je dočekali s buketom cveća na zakazanom mestu za intervju, kafeu na trgu Florijan u Obudi, gradu koji uz Peštu i Budim čini jednu varoš, metropolu Mađarske - Budimpeštu. Cveće je bila čestitka za sve Natašine uspehe! Godilo joj je kad smo je podsetili na osvojeno svetsko juniorsko srebro 1999. u Zagrebu, na sedmo mesto na seniorskom svetskom prvenstvu u Milanu iste godine, kada je kao sedamnaestogodišnjakinja osvojila olimpijsku kvotu preveslavši 500 metara za minut i 53 sekunde (do danas nijedna od juniorki u svetu nije uspela da obori ovo Natašino vreme!).



Sledeće godine, na evropskom prvenstvu u Parizu svirana je himna SRJ, bila je zlatna juniorka, da bi nekoliko meseci kasnije na Olimpijskim igrama u Sidneju osamnaestogodišnja Nataša Janić u konkurenciji seniorki osvojila četvrto mesto i nagovestila da je u kajaku rođena - nova zvezda!

Ostala sam Jugoslovenka

- Nisam nikada gledala nacionalnost. Delim ljude na dobre i loše. Nema sredine kod mene! Otac mi je Srbin, majka Hrvatica, a ja se, ipak, osećam kao Jugoslovenka! Ali, Jugoslovenka, kada sam u matičnoj zemlji! Možda malo i ovde. Mada, kada veslam za Mađarsku, imam drugi osećaj, kao da sam njihova. Slušam na pobedničkom postolju mađarsku himnu, ta država mi je pomogla kada mi je bilo najteže. Teško mi je, zapravo, da definišem tu priču o pripadnosti, kada je to u mom slučaju strahovito isprepleteno, i nacionalno i emocionalno i - sportsko.

- Sidnej je, nažalost, bio oproštaj od dresa moje domovine - priča nam Nataša Janić. - Matična zemlja nije mogla da isprati ni tehničke ni materijalne uslove koji su mi bili potrebni za nastavak karijere. Početkom 2001. prešla sam u Mađarsku, a posredovao je moj pokojni otac Milan (osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu za SFRJ u kajaku), koji je u ovoj zemlji imao puno sportskih prijatelja. Lično, znala sam da je Mađarska jedna od najboljih evropskih selekcija u kajaku i da će mi biti izuzetno teško da se izborim za „svoju“ trku i status reprezentativca. Ali, isto tako sam znala i da mi samo takva vrsta konkurencije može doneti uspeh i sve što uz njega ide.

Za razliku od naše zemlje, gde brojni vrhunski sportisti (pogotovo ako se takmiče u nekim manje popularnim sportovima) jedva sastavljaju kraj s krajem, uspeh je rešio i sve Natašine finansijske brige! Ona i ne krije da su joj osvojeni svetski, evropski i olimpijski naslovi doneli 35 miliona forinti (1 evro - 250 forinti), da je za dva zlata sa OI u Atini od Mađarske dobila 18 miliona forinti, od grada Segedina stan u trajno vlasništvo, plaćene stanove u Budimpešti i Solnoku (kada se državna reprezentacija priprema u tim gradovima), ima prihode od stalnih sponzora (Demas Rt, T-mobil i Suzuki Hološ), sponzora za automobil, redovno dobija mesečnu platu, premije...

U kajakaškom će sportu, ekskluzivno nam saopštava, ostaće još tri godine, do 2008. i Olimpijskih igara u Pekingu. Posle toga, kaže, mišići ne bi više mogli da izdrže toliki napor pa bi počele povrede. No, kako bez sporta i vode ne može, preći će, najavljuje Nataša, na veslanje. A privlači je i tenis. Možda se i u njemu oproba.

Ima li vremena za ljubav, pitamo je na kraju?
- Uvek imam! Ja volim svakog ko voli mene. Osoba sam kojoj je potrebno da je neko voli! Ne volim da sam sama. Ali, ljubav za mene ne znači samo ljubav između muškarca i žene, već i ljubav prema roditeljima, braći i sestrama, klupskim drugaricama, treneru, prijateljima iz Segedina i Bačke Palanke. Mene je teško shvatiti za život u dvoje, kao osobu za par, jer se mnogo razlikujem od drugih. Ostaću uvek ista. Možda ću se malo promeniti da bi se s nekim „sklopila“, zbog porodice, dece... Ali, vidim da me jako puno ljudi, ni u Mađarskoj ni u Srbiji, uopšte ne razume, iako u komšiliku dobro govorim mađarski, a u matičnoj zemlji srpski - našalila se Nataša na sopstveni račun.

Vlastimir Vujić - www.Dnevnik.co.yu