Skupština raspravljala o zakonu o verama i verskim zajednicama

Saplitanje o mantije i kanone

Crkve će moći da traže novac iz budžeta za mnoge svoje aktivnosti

BEOGRAD - Srbija postaje teokratska i klerikalna država i "pravoslavna džamahirija", u kojoj će crkve biti autonomne, a moći će da se mešaju u poslove države. "Ući" će u sistem obrazovanja, vaspitanja, kulture, politike, vlasti... moći da podižu verske objekte gde hoće i koliko hoće, da uvode samodroprinose, bogosluže čak i u obdaništima, bolnicama, kasarnama, da osnivaju škole i fakultete čije će diplome biti izjednačene sa ostalima. U takvoj državi, svi njeni sveštenici će biti izuzeti iz pravnog sistema, pošto će uživati imunitet za postupanje "tokom bogosluženja", baš kao narodni poslanici, sudije i tužioci.

Crkve će moći da traže novac iz budžeta za mnoge svoje aktivnosti, ne samo kad je reč o očuvanju spomenika kulture i slično, a samostalno će raspolagati "svojom" imovinom i o tome neće nikome morati da polažu račune.

Protivnici predloženog zakona o crkvama i verskim zajednicama navode da nijedna zemlja u Evropi nema takav "crkveni" zakon, a da mnoge zemlje s velikom kulturom i tradicijom, kakve su na primer Francuska ili Rusija, nemaju čak ni ministarstva vera. Glavni argument protivnika "teokratizacije Srbije", kako to nazivaju, jeste stav nekih relevantnih međunarodnih institucija, na primer Venecijanske komisije i Saveta Evrope, koji sa skepsom gledaju na srpski zakon i preporučuju vlastima da odlože njegovo donošenje dok njihovi eksperti bolje ne prouče poslednju verziju ponuđenog teksta.
      

Škole

Verske zajednice i crkve će moći da drže versku nastavu u državnim i privatnim osnovnim i srednjim školama, da osnivaju predškolske ustanove, škole i fakultete (ne samo verske) i da se tako "prikače" na budžet, ili da dobiju novčanu donaciju za one koje nisu u obrazovnom sistemu. Njihove obrazovne institucije će imati organizacionu i programsku autonomiju.
      
   
   
      

Imunitet

Država neće moći da ograniči građanska i politička prava sveštenika, on neće moći da bude pozvan da svedoči o saznanjima do kojih je došao prilikom ispovesti, ili drugih poverljivih saopštenja. Ako bi kojim slučajem bio uhapšen zbog nekog krivičnog dela, nadležni su dužni da o tome odmah obaveste odgovarajući organ crkve ili verske zajednice kojoj pripada, predviđeno je novim zakonom.
      
   
   

Ministar vera Milan Radulović ne odustaje od namere da "najzad, posle pola veka", uredi odnos države i crkve, polazeći od toga da su crkvu "upropastili komunisti". Oni su je, kaže, "getoizirali", isključili je iz javnog života i sveli njenu duhovnu i kulturnu aktivnost na - bogoslužbeni obred.

Prema ovom zakonu, u Srbiji će biti priznate sve crkve i verske zajednice, ne samo onih sedam tradicionalnih (Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička, Slovačka evangelistička, Hrišćanska reformatorska i Evangelistička hrišćanska crkva kao i dve verske zajednice - Islamska i Jevrejska). Za to će biti dovoljno da pruže dokaz da imaju 0,001 sledbenika, punoletnih državljana Srbije prema poslednjem popisu, da pruže podatke o svom učenju, izvorima prihoda, odluke o osnivanju i slično. Sve one zajedno će morati da budu upisane u poseban registar, koji će voditi Ministarstvo vera, a time će steći status pravnog lica.

Predviđeno je da se verski obredi mogu obavljati i van uobičajenih mesta, gde god to zatraže verski službenici.
Crkve i verske zajednice moći će samostalno da podižu hramove i druga zdanja za bogosluženje, parohijske domove, konake, škole...i da je lokalna samouprava dužna da uzme u obzir te njihove potrebe prilikom izrade urbanističkih planova.

Ili, da država "mora" da poštuje njihovo pravo da samostalno vode poslove izgradnje, namene, stila i opremanja tih objekata, a "ima pravo" da u budžetu predvidi novac za izgradnju i održavanje tih objekata. Država je takođe "dužna" da se izjasni o referendumu za samodoprinos koji bi sprovela crkva na nekoj teritoriji, ali se na tome završava njena "nadležnost".

Kruna velikodušnosti države je "njeno pravo" da crkve i verske zajednice, oslobodi "poreskih i drugih obaveza".
Ministar Radovanović juče je u Skupštini Srbije odbacio sve kritike na novi zakon, tvrdeći da on ne ruši sekularnu Srbiju već na novi način uređuje odnos države s crkvama i verskim zajednicama.

Njegova argumentacija pozdravljena je aplauzom vladajućih stranaka, prvenstveno poslanika DSS-a, dok su opozicioni poslanici istakli da se mora poštovati civilizacijsko dostignuće o odvojenosti države i crkve. Ljiljana Nestorović (SDP) optužila je ministra da govori kao ministar crkve i istakla da će ovim zakonom Srbija postati servis crkve, i da crkva postaje arbitar i politički partner države, a sveštenstvo privilegovana crkvena oligarhija.

Ministar je juče uvredio Skupštinu izjavom da poslanici "ne treba da brinu" da će crkva tražiti poslanička mesta. Ona to neće učiniti, rekao je ministar, pošto joj "ne odgovara društvo" u Skupštini, a posle kritike Tomislava Nikolića (SRS) izvinio se, rekavši kako je bio u pitanju lapsus, pa mu je ispad oprošten.


Izvor: Glas Javnosti \ M. Dapčević