Nasilne video igre: Opasan uticaj na mozak :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Ovo je vrlo zanimljiva tema cak i za mene, dugogodisnjeh game-ra.... O losem uticaju (specialno nasilnih igrica) sam svedok i zrtva... Evo moje price... Jos od malena sam voleo dvodimenzionalne likova sa Nintenda i Sege.. Srecom roditelji mi nisu dozvoljavali upotrebu video igrica preko skolske godine i danas mi je to zaista drago.. Bio sam vukovac u osnovnoj skoli i odlican u srednjoj mada se vec od prve godine srednje skole moglo uciti moje nezinteresovanje za skolu i uopste sve obaveze.. Moji roditelji nisu bili upuceni u pojam poligoni, 16-bit ili 32-bit paleta boja,,,itd. stim sto je nasilje bilo sve bolje i bolje definisanije kako se inustrija video igara razvijala.. Na krju srednje stavri su sve vise bile ocigledne.. Zavrsio sam zadnju godinu sa vrlodobrim uspehom a sam cinjenice su pricale za sebe o mojoj nezrelosti i nezainteresovanju o svemu sto ima vaze sa realnim zivotom.. Ovo zvuci kao naucnofantasticni fenomen , ali je naprotiv istina, s tim sto ja nisam bio sam svestan posledice.. Samo da napomenem da sam od uvek bo jakog zdravlja i vedrog duha a sto se tice inteligencije mogu samo reci da mi je uvek trebalo malo da ukapiram sustinu problema bez obzira o kojoj se nauci radi.bez obzira na sve te cinjenice ja sam bio poznat u moim rodnom gradu kao neprikosnoveni game-er.Naravno te titule nisam ponosan a niti mi je bio cilj da budem najobolji u tome. Provodio sam preko raspusta najmanje dva-tri stat dnevno , udubljen, na igricama.Desavalo se mnogo puta i da ostanem preko noci ispred TV-a.Taj tempo je doveo do bitnih promena u mojoj licnosti(ali pre svega u osecanjima).
Nakon srednje dobio sam veliku sansu, zahvaljujuci pozrtvovanjuu mojih roditelja , da se preselim u inostranstvo(gde i dan danas zivim).Dolaskom u novu sredinu sam automatski bivam primoan na novu promenu i novo privikavanje. Ja sam dosao sa ciljem da nastavim studie i obezbedim sebi lepu buducnost. Naravno svestan sam bio da prvih godinu-dve dana cu morati da se integrisem sto bolje umem. Vec tu su se takodje osetile posledice nerealnog sveta kojim sam se ja bavio. Nezainteresovanje i nezrelost su bile vrlo ispoljene kao i povecana agresivnost i netrpelivost. Ponekad sam se i sam pitao "a sta je razlog mojim greskama" .Visok zivotni standard mi je omogucio sve benificije zapadnog sveta, ali to nije bila dovoljna motivacija da me osvesti.
Nikad ranije nisam imao prilike da sebi priustim kompjuter.. Ne osvrcu ci se na to ja sam imao neko iskustvao na PC-u koje se pokazalo kao vrlo vredno u inostranstvu.Kupovinom vrlo jakog kompjutera u 2004-2005 (Pentium(R) 4 CPU 3,00 GHz ,RAM- 2GB, ROM-180GB, ADSL 586Kb/s , GeForce 6800) sam izlozio sebe jednom novom i opasnijem iskusenju. gledano celokupno, je jesam usvrsio mnoge korisne vistine na kompluteru, oveku svakodnevno potrebne, a i one slozenije koje su licno meni privukle paznju. Inace u inostansvu je kompjuter deo svakodnevnog zivota kao jedna nephodna stvar. Ali znajuci moju pozadinu , naravno nisam mogao odupreti PC igricama cija tematika i grafika je bila izostrena bolje nego ikad. Nasilje je bilo toliko definisano da americki strucnjaci su poceli da koriste tu grafiku u kreiranju specialnih simulacija rata na bojnom polju kao terapija prezivelim i iztraumiranim vojnicima iz Vijetnama. Prva igrica sa tom grafikom "nove generacije" je Doom 3 (ako ne grseim), a evo jos jednog boljeg primera "Far Cry"... To su zaceci onoga sto se nastavlja danas na mnogo jace graficke i kompjuterske procesore kao i Sony Playstation 3 i Xbox360.
Besomucnim igranjem sam bio izolovan dugo vremena ovde u inostranstvu. U medjuvreunu sam imao tu obavezu da nucim jezik dok ostatak nisam ni primecivao. Dani su leteli kao sekunde, a osecao sam i hronicni umor nakon prvih godinu dana.Zaprao to je prosto neverovatno ako sam ja izdrzao godinu dana da neprekidno igram igrice po najmanje 5 sati dnevnoa da ne dobijem nikakve fizicke ili psihicke probleme. Toliko provedeno vreme u sdecem ili lezecem polozaju je ipak moralo da produbi svoje "ogrebotine" tako da sam se ugojio i to dosta. Ovo je kasnije izazvalo i povisen krvni pritisaka(koga nikad nisam u zivotu imao), dubokim podocnjacima,itd. Iz price je jasno da velikom neaktivnoscu sam proizveo takve probleme. na moju srecu uspeo am da smanjim duplo vreme na igricama i kompjuteru (ovoga puta iz zdravstvenih razloga) i povetim se vise realnoscu i fizickom aktivnoscu.Stvari su se popravile u velikom delu - nasao sam devojku, posvetio se trazenju posla i polaganju neophodnih ispita zsa moje dalje studiranje. Ipak nije ni to bilo dovoljno da neutraløise negativne efekte na moju licnost izazvane iskljucivo video igrama.Ja jesam od tada vise bio zauzet , time i manje provodio vremena na PC-u, ali sam i dalje ostatak slobodnog fremena zloupotrebljavao svakojakim nasilnim i nennasilnim igrama i simuacijama. Sve ovo je i dalje produblivalo poremecaje u mojoj licnosti koje inace nebi bile prisutne da je faktor igrica bio izkjucen. To je kulminiralo prosle godine kad sam "posle jednogodisnje veze sa mojom devojkom" odkrio da ona ima epilepsiju i poremecaj svoje licnosti.Ovo sznanje je bilo vrlo bolno i zastrasujuce(jer je ona dobila po prvi put napad ,od kad ja znam za nju, jednog jutra u krvetu gde sam i ja bio prisutan). Taj sok je bila jedina stvar koja je uspela da me osvesti. Shvatio sam moju slepost i nezrelost kad nisam uspeo nakon godinu dana da uocim sa kakvom devojkom imam posla. Naravno ja sam istog dana se oprostio od nje i okrenuo se po prvi put u zivotu ka potpunoj realnosti. Ali sve ovakvo moje ponasanje u zadnjih pet godina njije proslo naravno ne kaznjeno. Nakon tri dana od kulminirajuceg incidenta stupio sam u nesto sto je poznato kao abstenancioni sindrom pracen strahom,osecaja nesigurnosti, bojaznosti za neke normalbe zivotne pojave (i u mom slucaju visokim krvnim pritiskom).Veliki stress tjs. sok jeste bio povod za ovu krizu ali je pravi iniciator bio moj virtualni zivot. Evo jos jednog dokaza. Dok sam prezivljavao krizu zbog soka koji sam doziveo a i zbog novog privikavanja na cinjenicu o situaciji onokvaoj kakva u stvari jeste, nisam mogao da nadjem utehu u video igrama.Sta vise pokusavao sam par puta u pocetku da zaboravim na sve time sto bih se skoncetriso na igrice ali to nije bilo moguce. Ovoga puta mi je ekran i same igrice smetale meni i mom mozgu. Od tada pa sve do danas ne igram igrice uopste. Prva tri meseca su bila pravi pakao (ljudi koji imaju obrazovanje iz ove oblasti razumeju najbolje) dok su se simptomi dosta rapidno smanjivali.Evo sad je cetvrti mesec od kako mi se to deslo i ja se ponosim mojom istrajnoscu .Taj sok i kriza koja je sledila taj sok je esto najgore sto je moglo da mi se desi u zivotu ali je izazvalo i pozitivnu reakciju sto se tice moje licnosti.U tom najgorme periodu sam uspeo i a nadjem posao po prvi put, da polozim tri teska ispita i nastavim da napredujem u svakom pogledu kao nikad pre. Zar to noje dovoljan dokaz o sustini mog problema. Moram da priznamda i dan danas nisam zaboravio na proslost tako da i dalje osecam male posledice od tog soka(ovo je sad cetvrti mesec) ali kao dani prolazve izcezavaju i ti ostaci od prezivljenog stressa. Ovo nebi bilo moguce bez velike fizicke aktivnosti i zdrave ishrane. Cak sam uspeo po prvi put da dovedem svoju liniju onako kako sam uvek zeleo.Sledece godine se upisujem na stomatologiju i to je moj izbor ka svetloj buducnosti.Moje lose iskustvo ce mi biti zivotna lekcija koja jeste dovela moje zdavlje u problematicno stanje ali i takodje jacala i sazrela moju licnost u potpunosti. Postoji ovde jos mnogo detalja ali nekom drugom prilikom.
Neka ovo bude upozorenj roditeljima da bez obzira na mentalni sklop svoga deteta ne dozvole svojojj deci kao sto su meni moji roditelji dozvolili. U ostalom moji roditelji su visoko strucno obrazovani lekari ,ali nesaznanje o opasnostima novog milenijuma je i mene dovelo u opasnost. Smile