Pobedite nesigurnost

Nesigurni ste, uvereni da svi drugi znaju više od vas o mnogim stvarima i preterano vam je stalo do tuđeg mišljenja? Ako je odgovor na sva pitanja potvrdan, vreme je da se suočite sa nedostatkom samopouzdanja. Na proslavama, sastancima ili drugim skupovima, uplašeni da ne uradite ili ne kažete nešto pogrešno, ne usuđujete se da prozborite ni reč. To je samo još jedan siguran pokazatelj koji vas otkriva kao osobu kojoj nedostaje samopouzdanje.

Ipak, bez brige - ako se na vreme i na pravi način suočite sami sa sobom, ovaj mali problem (jer, verovali ili ne, problem zaista jeste mali i zahteva minimalna ulaganja kako bi se otklonio) neće prerasti u vašu trajnu karakternu osobinu.

Stavite prst na čelo i dobro razmislite: naravno da ima situacija u kojima će vam koristiti tuđe mišljenje, ali zašto mislite da drugi uvek znaju bolje od vas? Koliko ste se puta uverili da ste pogrešili slušajući tuđe savete, a sami ste imali mnogo bolje i efikasnije rešenje? U čemu je vaš problem? Možda nije u pitanju nesigurnost nego nespremnost da prihvatite odgovornost za akcije koje preuzimate.

Treba imati na umu da samopoštovanje proizlazi iz vašeg uma, a zatim polako prožima vaš život i ponašanje u raznoraznim prijatnim, manje prijatnim ili potpuno neprijatnim situacijama. Niko vas ne može naterati da patite od osećaja manje vrednosti - možete ga samo sami sebi nametnuti. Naravno da treba da poštujete i druge (ali ne sa idolopoklonstvom), ali treba da poštujete i sebe. Ako poštujete sebe, činite da i vas drugi uvažavaju u onoj meri u kojoj to zaslužujete i u meri koja vam čini da se osećate dobro.

Trudite se da uvek dobro razmislite pre nego što povučete neki strateški potez - tako će vam porasti odlučnost a i manje ćete se kajati ukoliko budete pogrešili jer je, na kraju krajeva, taj izbor bio samo vaš, donet bez uplitanja tuđih stavova koji su vam do juče bili tako važna stvar.

Trudim se da sve što u životu radim, bude rezultat mog zalaganja, mojih zaključaka i ideja. Kao i to da uvek imam svoj stav i mišljenje. Ipak, nekad je dobro poslušati i tuđi savet a naročito je pozitivno učiti na tuđim greškama, jer ne mora se uvek glavom kroz zid. A svako je u nečemu bolji od drugoga, to je normalno. Ako si ti npr. od mene evidentno bolji u poznavanju kompjutera(a jesi), ja ću to sa poštovanjem priznati. To nije moja nesigurnost, to je realno sagledavanje stvari. Meni ostaje da se potrudim da od tebe naučim što više u toj oblasti, i to je to.  Nije sramota priznati da je neko bolji, već je sramota ne iskoristiti priliku da od te osobe nešto novo naučiš. A svako od nas je po nekad nesiguran, to takođe nije sramota. To je sve deo sazrevanja, a čovek se uči dok je živ. Eto, tako ja gledam na ovu priblematiku.

 

Nije valjda da si se smorila na ovoj temi, već na startu? Šteta...