Kuhinjska idila

IZ ŽENSKOG UGLA

Mmm... muškarac u kuhinji. Ukusno, nema šta. Ne važi za džabe fama da su muškarci bolji kuvari od žena. Jesu, priznajem. Slatko pojedem sve što spreme. A toga je bilo dosta - od bakalara preko sočnog bifteka srednje pečenog, koktela kojima svaki veći frajer voli da se hvali, sve do hleba. Da, jedan je mesio hleb i pekao ga u kućnoj rerni. Ma, sve bi to bilo fantastično da čim uđem u kuću ne osetim miris mesa ili ribe koji se uvukao ne samo u nameštaj, nego i njegovu kosu i kožu. Danima nisam znala o čemu se radi, ali sam mu ponavljala da smrdi na kocke za supu. Tek kasnije sam shvatila da on svakodnevno pravi zapršku i pritom ne sklanja odeću iz dnevne sobe koja je povezana sa kuhinjom. Upomoć!

Ali on se šepuri ispred šporeta i poslednjih sat vremena ponavlja "Još samo pet minuta, pa gotovo!". A ono nikako. Dotle grickate sve što vam se nađe pod rukom, krišom, ali vaš želudac njegov specijalitet ne može da sačeka. Da muškarci nisu tako spori, verovatno bi bili bolje domaćice od žena. U kuhinju bolje da ne kročite. Ne samo da je iskoristio sve čisto posuđe sa polica, već im verovatno padne napamet i da ga pozajme za tu svrhu. Da poludiš od tolike nepraktičnosti. Kad vidiš šta te čeka da opereš, stomak ti se toliko zgrči da ti se više ni ne jede. I onda dolazi hvaljenje. Džejmi Oliver je za tebe čist amater.

Ali, najgore sledi tek posle večere. Pošto smo jeli u lepom ambijentu i onda započeli ljubavnu igru, on obostrano uživanje komentariše "Ne kažu džabe da je rižoto sa školjkama afrodizijak". Onda vam se sve smuči i spremni ste da sve to lepo povratite. Da vidi koliko je moćna njegova klopa.
M. B.

IZ MUŠKOG UGLA

Šta može da mi smeta kada si ti u kuhinji? Ništa, baš ništa. Samo ti budi tamo, mila moja. Uživaj u slobodi pravljenja zaprške. A voliš i da gricneš, nevaljalice, i da srkneš! Samo da probaš? Naravno, srećo, naravno. Da osetiš ukus, da bude još bolje...

Zašto se stidiš kada te zateknem kako žvaćeš nešto što je trebalo da bude u mom ručku? Ma daj, mila, znam ja da je to jače od tebe, i da ti to voliš. Samo navali! I da ti kažem još nešto, u pravu si kada osećaš da si u kuhinji ti važna. Ti se pitaš; kada uđem tamo, manji sam od makovog zrna. Ima da bude kako ti kažeš, i nikako drugačije. Jer ti si ovde najvažnija, kraljice deterdženta i jakih mirisa. Ti se ovde pitaš, ti hraniš porodicu, ti si bitna; uvek ti dajem za pravo. E, sada, dok si ti u kuhinji i "stvaraš", konačno mogu da pročitam koji red ili pogledam nešto na televiziji; mogu da popijem pivo, a da ne slušam tvoje umovanje; mogu da odmorim dušu; mogu da budem ceo čovek.

Najbolji deo svega je kada se posle dva sata pojaviš na vratima i kažeš onako teatralno "ručak je na stolu". Sedamo i, gledajući se zaljubljeno, zajedno jedemo jednu istu kašu koju ponedeljkom zoveš "đuveč", utorkom "pilav", sredom "gulaš", a četvrtkom "paprikaš". - Mmmm, kako je lepo - govorim ti dok s mukom gutam kašiku onog što nisi pojela u kuhinji, i ubeđujem se da je ovako ipak bolje. Završim brzo sa svojih pet-šest kašika i, obuvajući patike, pitam: - Jel' tebi treba nešto? Idem da kupim cigare. Ne čekajući odgovor, žurno silazim do kioska sa pljeskavicama i tamo se hranim. Jer od neke hrane se mora živeti.
I. Ć

njih dvoje su bas dobri