Mogucnost izbora? Koliko je to u nasoj moci?

Imamo uvek mogucnost da zastanemo, odlucimo, da postavimo sebi cilj. I to je po meni dovoljno, ali ako mislimo da znamo kojim putem treba da idemo onda tek ne znamo nista. Mozemo pretpostaviti da je taj put pravi, da ce nas on odvesti do cilja, ali ga nikada ne trebamo smatrati jedinim. Smatrati ga jedinim znaci da smo ostale puteve iskljucili, da smo ih eliminisali, a samim tim mozda i nesvjesno zatvorili.Zatvoriti sebi puteve je najgora opcija, cak i kad dodjemo do ostvarenja malih ciljeva.

Prepreke koje nas cekaju ne moram unaprijed znati, jer upravo tako testiramo nase sposobnost, nase znanje i nasu snagu. Na zeljeno odrediste ne stize se uvijek, ali ni to nas ne treba obeshrabriti. Svako skretanje s puta trebalo bi nas uciti o vaznosti malih puteva, malih koraka da novih ciljeva. Zeljeno odrediste mozda i nije ono sto bi nas usrecilo, kad bi smo ga stigli. Zeljeno odrediste je mozda samo proizvod nasih iluzija, nasih velikih ocekivanja.

Putujemo dalje, jer imamo kuda. Srecom nam nikada sva vrata nisu zatvorena i svaki danom otvaramo nove horizonte. Daleki ili blizi oni nas mame, zovu i otvaraju nam mogucnosti za nove susrete.

Kakve god bile zivotne okolnosti, mi svi uvek imamo mogucnost izbora da ucinimo dobro ili lose, pravdu ili nepravdu. Mogucnost slobodnog moralnog izbora je Bogom dato pravo svakom coveku, pravo koje mu niko ne moze oduzeti! Niko!

Na jednoj od susednih tema doslo smo svi do zakljucka da mogucnost izbora je vrlo relativna jer ma sta ja odlucio neko moze vrlo lako da mi poremeti kompletne planove...

Prvo Ivane tekst ti je veoma lep, tesko mu je sto dodati ili oduzeti..., to je ono "da svako dobro ima i loseg, a i da u losem ima dobrog", te ni za jedan put ili odluku unapred ne mozemo znati da li je ispravna, moze put nositi sve epitete, ali da se lose zavrsi,..., a opet pocetak moze biti katastrofalan ali da se iz svega rodi dobro... Naucila sam da ne mogu ni jedan dan da isplaniram i da kazem TAKO CE BITI, zivot nosi svoje a mi smo tu da se snadjemo u odredjenom trenutku, a za nase poteze nikad unapred ne znamo da li su dobri ili ne... Treba sve po malo slusati, nekad ce prevagnuti razum, nekad srce, a nekad prosto intuicija... Bitno je da se kotrlja i da smo fleksibilni, jer intiligencija i nije nista drugo do prilagodjavanje datom trenutku i da se iz datih okolnosti izvuce maksimum!

Čovjek je uvijek na putu i svakodnevno odabire između mnogo solucija i to je ono što stvara naš put. Ono što je najvažnije, barem za mene, nikad se ne okretati i misliti da se nešto moglo učiniti drugačije i po sadašnjem sudu bolje, no tko zna kakve bi se tek tada nevolje pojavile, nego uvijek težiti da ovaj put kojim sam krenuo učinim boljim i za sebe i za sve oko sebe. Mislim da nije važan put kojim smo krenuli i kojim se krećemo, nego kvaliteta puta,tj. naš trud da put učinimo boljim.