Ипак, гледајући батеријску лампу мало ко би претпоставио да се један човек захваљујући њој обогатио. То је био њен изумитељ Конрад Хјуберт, који је крајем 19. столећа радио у једној америчкој компанији за производњу батерија. Власник ове компаније Џошуа Лајонел Коуен измислио је у то време „светлећи цвет”, односно посуду са батеријом чији је електрицитет, притиском на дугме, стварао светлост у вештачком цвету смештеном на средини чиније.

Конрад Хјуберт је 1898. године решио да уновчи овај проналазак, али је пре тога морао да га измени и усаврши. За свој наум искористио је цев, папирну тубу, посуду у облику буренцета, и наравно, батерије. Када је саставио своју направу, добио је прву „електричну ручну буктињу” – односно прву батеријску лампу на свету. Иако је изгледала мало незграпно и била знатно већа од данашњих, ова лампа је постала изузетно популарна. Због своје једноставности – била је лака за коришћење и пружала је светлост тамо где она није постојала – батеријска лампа је веома лако пробила пут на тржишту и за кратко време постала неопходни део сваког домаћинства. Захваљујући овом проналаску Конрад Хјуберт је постао мултимилионер, а фирма у којој је радио прерасла је из мале у огромну компанију која се између осталог бавила и производњом батеријских лампи.

У наредним деценијама проналазачи су се трудили да усаврше ову корисну справу, па је добила нови облик, смањена јој је величина, постала је лакша и самим тим једноставнија за употребу. Батеријска лампа се показала изузетно корисном у најразличитијим ситуацијама – приликом камповања, ходања по неосветљеним стазама, али и као помагало у поправци аутомобила, потрази за затуреним стварима на мрачним местима... У новије време минијатурне лампе постале су саставни део упаљача, мобилних телефона и има их готово на сваком кораку.



Izvor: Politika

Da- zanimljivo Mene je odusevljavalo to sto su nesto slicno imali mozda i u Starom Egiptu