OVAKO JE GOVORIO ZLATOUSTI VLADIKA

Srbine brate, tebi se obracam, da te nesto upitam? Ne ostavljaj volove tvoje i ne zadrzavaj plug tvoj. Na pitanje uvek mozes odgovoriti, ne pitam te za put da bi morao dici ruke sa pluga i pruziti je u pravcu puta. Ne istem ti vode da bi morao da prestanes sa oranjem i poveo me na izvor. Gde ti ceo dan ores i ceo dan mislis, i misli tvoje ostaju zatvorene unutar tebe. Ocu da te pitam sta je unutar u tebi, na sta mozes odgovoriti drzeci ruke na plugu i koracajuci lagano brazdom za volovima. Da li jos gori kandilo vefre u tvojoj dusi? Da li imas ulja u kandilu tvome i da li je svetlo u dusi tvojoj?
Srbine brate, gore li u tebi kandilo vere, to je moje pitanje? To sam te hteo pitati? Ali ne u ime moje, nego u ime roditelja tvojih. Koji te verom Hristovom krstise i krvlju Hristovom pricestise. I pitam te: u ime djedova pradjedova tvojih koji iz prepunog i plamenog kandila vere svoje, hrlise i izazego- se kandilo vere u dusi tvojoj. I pitam te: u ime onih daljih predaka tvojih koji 500 godina u ropstvu pod Turcima ne dadose da se kandilo vere u njima ugasi. Kada se za pola hiljada godina bese gasila srpska sloboda i drzava, jedino sto oni odrzase neugaseno kandilo vere u dusama njihovim.I pitam te: u ime onih tvojih predaka koji junacki primise smrt za veru svoju, na kocu i konopcu kao bespravni robovi u mraku robovanja. I pitam te: u ime onih jos daljih predaka tvojih koji sa cestitim knezom Lazarom na Kosovu bitku bise i za krst casni zivot svoj polozise. I pitam te: u ime tvojih slavnih cestirih knezeva, blagovernih careva i blagocestitih carica opet predaka tvojih, koji okitise svu zemlju tvoju belim crkvama i manastirima. Odakle su svi narastaji srpski posle njih dolevali ulje u kandila svoja i zazigali trepetali plamen vere svete. I pitam te: u ime svetih patrijarha srpskih casnih svestenika i monaha, koji kroz vekove borbe, muke, iskusenja i tame cuvase onaj sveti oganj vere u Srbinu da se ne ugasi kao pravi svetlonosci i duhovnici. I pitam te: najzad u ime onog najsvetlijeg duhovnika praoca tvoga u ine onog mocnog i milog Save, onog neustrasivog muza, placujuceg molitvenika koji je isplakao srce svoje pred zivim nebesima da bi se u narodu srpskom do konca vekova ocuvao sveti plamen vere. U ime velike i plemenite vojske tvojih blagorednih predaka ciji si krv, duh i veru ti nasledio kao zakonit naslednik u ime njihovo a ne u ime moje, ja te pitam pleme- niti Srbine brate: da li jos gori kandilo vere unutar u dusi tvojoj.

Ova pesma me odusevila, jedna od malo stvari slicnog sadrzaja koja je to uspjela. Ne znam izgubismo mi vjeru u bolje sutra a i u boga, nema nas puno koji idu u crkvu a uvijek smo se kleli na pravoslavlje...

Lijepo , baš kako triba .

odlichno...