Eugenio Rupnik je rodjen 1914. godine u Banja Luci. Otac mu je bio Leon Rupnik, Austrougarski stabski oficir. Po osnivanju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Leon pristupa novoj drzavi i njenim oruzanim snagama a u ime jugoslovenstva i rodoljublja menja ime u Lav. Sa sluzbom je bio svugde po zemlji pa kad se konacno obreo u Sloveniji, morao je da uzme guvernantu Svovenkinju, jer mu tri sina, medju kojima i Eugenio, nisu znala slovenacki vec samo srpski.
  Eugenio je upisao 62. klasu vojne akademije i po njenom zavrsetku odlazi na sluzbu u vazduhoplovstvo i leti na bombarderima. Obuku je imao na avionima tipa Brege XIX a leteo je posle na tromotorcima Dornier Y. Piloti lovci, ponosni na svoje elegantne masine, zvali su te bombardere "kokosinjac", medjutim, cesto se desavalo da se ti lovci po sletanju nosem nabiju u zemlju pa su ih piloti bombardera zezali kako "ovi vasi pilu vodu". Rat docekuje kao pilot u 81. samostalnoj grupi na Mostarskom aerodromu. Jedinica je bila odsecena od komande i stoga je potpuno samostalno dejstvovala. Eugenio je isao na bombardovanje ciljeva u Albaniji, Dalmaciji i imali su jedan uspesan napad na italijansku luku Brindizi. Na kraju se prebacuju se prebacuju na Niksicki aerodrom radi obrazovanja vazdusnog mosta i prebacivanja Kralja iz zemlje. U avionu tipa Savoja Marketi 79, je bio zajedno sa komandirom eskadrile Sergijem Frantovim. Po sletanju na Kapino polje kod Niksica, na sletnoj stazi im se ispreci neki mladic sa tamnim naocarima- Eugenio i Frantov mu masu rukom, deru iz kabine i tip se jedva skloni, malo je falilo da ga zgaze. Izadju oni iz aviona i imaju sta i da vide- to je bio mladi Kralj Petar II!!! Spreme oni letelicu a Eugenio je licno ubacio Kraljev kofer u skladisni prostor sa desne strane trupa, odmah iza motora. Avion preuzima kapetan Ivan Dominko i preleca sa mladim Petrom II u Grcku.
  Nakon toga Eugenio se povlaci nazad u Srbiju, dolazi u Krusevac gde se vencava a kum mu je bio pilot Dumanovic iz jednog sela sa obronaka Kopaonika. Odatle ide u Sloveniju i tamo osniva slovenacku cetnicku jedinicu "Beli orao". Za to vreme njegov otac Lav je osnovao marionetsku slovenacku drzavu u nadi da ce zastititi slovanacki narod od unistenja. Znao je da je to izdajnicki cin ali ga je plasila situacija koju je video u Srbiji. Osudio je postupak svog sina Eugenia. Eugenio je bio i zatvaran od strane vlasti ali se brzo docepao i slobode. Za svoje zasluge ga je vlada u Londonu unapredila u cin kapetana II klase. Krajem rata docekuje Drazine jedinice iz Srbije i Crne Gore i zajednicki, pod borbom, se probijaju u Italiju i tamo predaju zapadnim saveznicima. Neko vreme je proveo u logoru u Italiji a odatle odlazi u Argentinu. Tamo je nastavio da leti u njihovom ratnom vazduhoplovstvu a iza toga prelazi u civilno vazduhoplovstvo. Aktivan je clan nase emigracije a radi i u argentinskoj vladi.
  Bio je vodja srpskog lobija za Ameriku i veoma se borio za srpstvo. Vodio je veliki propagandni rat u toku rata '90- ih na nasim prostorima i javnosti u svetu iznosio cinjenice i istinu o Hrvatima, Muslimanima i onome sto oni rade.
  Voleo bih i nesto licno da kazem o cika Eugeniju. Bio je to divan civek i susreti sa njim su na meni ostavljali snazan utisak. Jedna neverovatna ljudska velicina, duhovit i iskren. Pricao je kako je ismevao hrvatske emigrante koji su pricali izraze tipa "okolopojasni pantalodrzac" a seca ih se iz Kraljevine da su normalno govorili. Uvek sam nakon susreta sa njim imao mucan i tuzan osecaj i pitao sam se ko ce ovakve ljude zameniti kada jednom zauvek odu. Umro je 1999- e godine u mestu Ituzaingo u Argentini. Neka ti je vecna slava dragi moj Eugenijo i vecni mir tebi i tvojim saborcima.
  Fotografije prikazuju Eugenija dok je bio narednik- vodnik, vreme 1936- 37.

Di su fotke?

Nesto me zeznulo i nisu prikacene

Prikaci ih sada ili ih posalji meni na mail srbin@toughguy.net pa cu ja