Narodni protest "KRIV JE!" zbog oslobođajuće presude Šandoru Kepiru

Još jedno udruženje podržalo protest u nedelju
U ime Udruženja za negovanje srpske kulture i interkulturalne odnose, danas je protestni skup u Novom Sadu podržao i predsednik udruženja Aleksandar Mutibarić. Članovi tog udruženja doći će na glavni novosadski trg u nedelju.

Memorijlno društvo "Racija 1942." danas zvanično podržalo protest "KRIV JE!"

Memorijalno društvo "Racija 1942." sa sedištem u Čurugu danas se i zvanično pridružilo protestnom skupu "KRIV JE" u Novom Sadu i Beogradu, saopštio je predsednik društva Milan Radomir. Organizatori protestnog skupa su još ranije, očekujuči takvu odluku Memorijalnog društva, predvideli da se skupu u Novom Sadu obrati sekretar te organizacije, gospođa Mina Jurišin.

Saopstenje za medije :Trazimo spomenik zrtvama racije na Strandu!

Меморијално друштво „Рација 1942“ Чуруг је упутило писмену иницијативу градоначелнику Новог Сада Игору Павичићу, председику Скупштине града Александру Јовановићу и свим председницима Одборничких група, да се на градској плажи Штранд постави спомен обележје жртвама хортијевске рације из јануара 1942. године.

Сматрамо да Нови Сад у циљу очувања достојанства града и жртава, мора на прави начин да обележи седамдесет година од трагедије у којој су од руке мађарских фашиста преко 4000 Новосађана страдало у ледом окованом Дунаву.

Штранд јесте једна од најлепших плажа на целом Дунаву, место окупљања грађана Новог Сада, али уједно и стратиште овог народа и простор где су пре седам деценија страдали наши бројни суграђани, само зато што се нису уклапали у калупе Аријеваца. Баш зато је неопходно, баш на том месту, дићи спомен обележје, које ће бити упозорење, путоказ, али и сведочење о том гнусном злочину. Сматрамо да спомен обележје треба да буде упечетљиво, али и скромно, како не би нарушио данашњу концепцију купалишта.

Међутим, Штранд није само купалиште. Ту почиње 21. јануара и завршава се 23. јануара 1942. прича о једном од највећих геноцида у историји света. Штранд је необележено место нашег страдања! Наш „град под ледом“ чека да се сетимо на изворном месту истребљених наших рођака, суграђана и сународника, јер садашњост нећемо схватити без прошлости.

Понављамо, Штранд није само купалиште, то је стратиште - нашег народа! На жалост, велики број данашњих Новосађана, чак и потомака жртава то не зна. Јер на Штранду не постоји ни једно обележје које би сведочило о овом погрому. Боримо се за то сведочење против заборава. За право на сазнање и слободан избор. Људско је право сваког посетиоца да зна шта се десило на том месту. Наша морална обавеза да не заборавимо је још много већа. Не заборавимо, да се не би поновило!

Зато Вас у име достојанственог сећања на жртве Новосадске рације позивамо надлежне у Граду Новом Саду, да што пре донесу одлуку о спомен обележју овог злочина, на изворном месту страдања жртава.

Штранд ће, свакако, остати најлепша плажа на Дунаву. Његова лепота ће бити још чистија ако не дозволимо да заборавимо најстрашније дане на њему, град испод леда крај њега.

У сваком истражном поступку искази сведока и очевидаца играју кључну улогу приликом утврђивања и просуђивања чињеница. То ј случај и са бројм жртава Новосадске рације.

Чувени песник Мирослав Мика Антић у свом филму „Споменик“* кроз причу главног јунака каже: - И још ми каже моја мати: „а увукао си нос пред партијом и ћутиш као пиле. На том је проклетом Дунаву,“ каже, „42. бачено под лед више него пет хиљада људи, жена и деце! Поставили сте спомен плоче и тамо где су се одржавали некакви састанци окружних комитета. А овде већ 25 година нема споменика ни том оцу ни осталима. Срећан ти 25. рођендан сине Срђане,“ каже „и реци то тамо на свом састанку, ако имаш три чисте.“
Смео филм „Споменик“ је те 1967. године изразио својеврстан грађански и песнички протест због неправде која је чињена жртвама Новосадске рације. Седам година након филма, град Нови Сад је поставио споменик, не на месту злочина на Штранду, него доста далеко од места злочина, на Кеју, са циљем да умири Новосадску јавности и уљуљка грађане у заборав суштине фашистичке Рације, посебно о броју страдалих и зверском начину на који су ликвидирани.

Шта се чудимо што су у Будимпештанској судници аплаудирали ослобађајућој пресуди, када и ми у Србији слабо маримо за жртве Рације.

У Чуругу, 23. 07. 2011. године

Председник
Меморијалног друштва „Рација 1942“
Милан Радомир

ПС
Седиште Меморијалног друштва је у Чуругу, али највећи број чланова је из Новог Сада, који су још пре две године покренули ову иницијативу.

* Краткометражни документарни филм „Споменик“ је снимљен 1967. године и награђен на 15. фестивалу у Београду специјалном дипломом за режију и продуцентском наградом. Сарадници: Дејан Шетина, Душан Нинков, Илија Ћирковић и Драган Станојевић. Камера: Бранко Иватовић, асистент режије: Илија Башић. Спикер, монтажа, сценарио и режија: Мирослав Антић.