Mladi u beznađu
Većina pedagoga slaže se da su "deca rata" bila svedoci sunovrata vrednosnog sistema i morala, koje su svesrdno pothranjivale televizije kič emisijama i šund programima

BEOGRAD - Treba uzeti batinu i njom iz sve snage po novinarima, oni su za sve krivi, srdito je uzvuknula direktorka jedne beogradske osnovne škole pre dva dana na Učiteljskom fakultetu, a odmah posle toga je ustuknula, malo se zamislila i pomirljivije rekla da bi toljagom trebalo lupati i po leđima političara i poslanika... Posle podužeg nabrajanja stigla je i do pripadnika svoje profesije. Njen bes je proključao posle serije napisa i priloga o maloletničkoj prostituciji i pokušaju da se sve svali na leđa prosvetnih radnika, koji bi, izgleda, tako bar misle, trebalo da reše sve brige i probleme države i porodice u tranziciji, dugovima i g...... do guše.

Ko je stvarno kriv za to što se dešava sa decom rođenom u vreme raspada nekadašnje države "bratstva i jedinstva", koja su odrastala pod sankcijama, u eri hiperinflacije i ratnim okolnostima? Ne mogu se zaboraviti ni bombe Nato alijanse koja je granatiranjem htela da spreči humanitarnu katastrofu?" Ta "deca rata" bila su svedoci sunovrata vrednosnog sistema i morala, koje su svesrdno pothranjivale televizije kič emisijama i šund programima. Šta su im odrasli nudili, jeftin i vulgaran obrazac iz TV sapunica i holivudskih limunada! Na prvi pogled, njihova životna filozofija mogla bi da se svede na formulu goli pupak, lep provod bez mnogo rada i udri brigu na veselje!

Nikola Milošević, direktor Osnovne škole "Milan Obrenović" iz Lazarevca, ostao je pri tezi svoje koleginice da su mediji najveći krivci za porast devijantnih ponašanja.
- Pogledajte šta im je sve dostupno, mogu da gledaju porno-filmove odmah posle ponoći, reklame za hot lajn, vidite samo kakve se sve novine sasvim slobodno prodaju po kioscima. Roditelji jure za parama i ne stignu da ih kontrolišu, a mi u školi ne možemo da ispravimo "sve krive Drine"-komentariše Milošević.
   
      

Kako ostati normalan

Za psihologa Nadu Korać današnja priča o mladima je banalna, nije komplikovana ni nova, samo je nepotrebno produžena jer političari nepotrebno odugovlače sa reformama i obavezama koje moraju da ispune prema međunarodnoj zajednici.
- Kako deca doživljavaju društvo u kome žive? Oni koji ovde odrastaju misle da je ovo doba "slobodnog preduzetništva za ludake". Oko sebe svuda vide devijantna ponašanja. Sudi se za ubistvo premijeru, a neko se sa tim zavitlava, štite se kriminalci... Kad je meni, odrasloj, teško da ostanem normalna, kako je tek mladima? Nemaju ni elementarne uslove da žive normalno, ne mogu da se uhvate ni za šta, a da to ne bude iz repertoara polu sveta. Taj primitivizam je nabujao i preti da nas skroz preplavi - komentariše psiholog Nada Korać.
      
      
      
   

Psiholog Dijana Plut ne misli da su mladi prešli granicu vršnjačke mimikrije, već da je sve što prikazuju samo njihov "odgovor na kulturu odraslih".
- Oni imitiraju ono što dolazi iz sveta odraslih, to je ružna slika u ogledalu onoga što mi radimo, ali sam ipak i dalje uverena da nije došlo do ozbiljnih poremećaja - kaže Plutova.

Ima, međutim, stručnjaka koji su skloni da veruju kako je u ovoj zemlji otišlo sve dođavola i da nam se "crno piše". Psiholog i psihoterapeut Jelena Vlajković navodi da kod nje dolaze mlada, urbana generacija koja se mahom žali na usamljenost i na nemoć da postignu uspeh u školi kakav oni priželjkuju, a odrasli očekuju. Ti problemi su slični onima sa kojima su se hvatali u koštac njihovi vršnjaci pre dve ili tri decenije, ali današnja mladež sada se suočava sa beznađem kakvo nikada nije postojalo.

Nekad se znalo - ako si dobar đak i uspešan, zaposlićeš se i praviti karijeru. Sada uspešnost nema nikakve veze ni sa čim - možeš da budeš student generacije, ali da posle diplome čamiš na birou "odavde do večnosti", a najlošiji đak će se već nekako snaći, zaradiće pare, voziće dobra kola i imati najbolje cice u gradu!

- Besperspektivnost kod mladih sada se pojačava depresivnim afektom i to ne prepoznaju ni roditelji ni nastavnici. Dok se oni svakodnenvo preispituju o tome da li se vredi boriti (i) li živeti, društvo u tranziciji kakvo je naše ne pruža zadovoljavajuće odgovore - zaključuje Vlajkovićeva.
O. Nikolić