"Albanci" iz okoline Bečeja

Glas u bačkom mestu Radičević, koje se proslavilo u skrivenoj kameri "Nemoguća misija", gde su žrtve bili voditelji Milan Kalinić i Ivan Zeljković

Dragan Gavrić je jedan od šefova policije u SUP-u Bečej. U slobodno vreme je glumac i reditelj u amaterskom dramskom studiju "Feniks 95" u bačkom selu Radičević. Više puta bio je na televiziji u emisiji "Rikošet", pa su se autori zainteresovali za njegove "vanpolicijske" aktivnosti. Ispostavilo se da je i upravnik tog dramskog studija policajac, ali u Novom Sadu. I kada je ekipa "Rikošeta" počela da pravi skrivenu kameru "Nemoguća misija", tražila je selo u kome bi najlakše uspela da snimi u početku neizvodljivu zamisao.

Da dovedu prvo Milana Kalinića, pa potom Ivana Zeljkovića - Zeku Milionera ne bi li svečano otvorili dom kulture. Kvaka je bila u tome da su žrtve skrivene kamere mislile da idu u goste pripadnicima neke od mnogobrojnih etničkih manjina u Vojvodini, a tek na licu mesta su shvatili da se nalaze - u albanskom selu. Preko table na kojoj piše Radičević bio je prelepljen natpis sa novim imenom - Skenderaj, a meštani su nosili kečiće, pričali na albanskom jezikom, igrali narodne igre sa Kosova. Novootvoreni dom kulture nosio je ime Adema Jašarija, jednog od komandanata OVK.

Lako naseli

- Ni Zeka ni Kalinić nisu mogli da veruju da je sve tako dobro organizovano, pa su naseli. Ali, kod nas u Radičeviću nema nemogućeg - kaže Dragan Gavrić.
Svi meštani koji su učestvovali u šali imali su zaduženja, a glumačka priprema trajala je otprilike trideset dana.

- Kalinić i Zeka sedeli su na predviđenom mestu u prvom redu, a meštani koji su "znali" svoje replike na albanskom, njih dvadesetak, bili su iza njih raspoređeni na svakoj drugoj-trećoj stolici. Jedan je sedeo odmah iza i njegov zadatak je bio da sedi, ćuti, pa u jednom momentu da znak ostalima da počnu da pričaju. Prvo tiho, da šapuću jedan drugom, onda malo jače, a onda im je on na albanskom viknuo: "Tišina tamo". Imali smo i više rezervnih varijanti. Ako, recimo, žrtva neće da sedne na mesto koje smo odredili. Ili, ako žrtva neće uopšte da uđe u salu Doma kulture gde se odvijao program. Postojao je plan da se u tom slučaju program odigra napolju i da ih ne pustimo da odmah uđu u auto i krenu nazad. Bio je plan i za mogućnost da žrtve u jednom trenutku "puknu" i krenu napolje.
      

Gradio ih Ulof Palme

Radičević je, inače, jedino vojvođansko selo koje je planski izgrađeno 1946. godine za naseljavanje kolonista. Tada se zvalo Selo broj jedan. U izgradnji je, u okviru internacionalnih radnih brigada, učestvovao i Ulof Palme, pokojni premijer Švedske.
      
   
   

U tom momentu, po dogovoru, svi bi ustali i stali ispred njega, a sekretar naše mesne zajednice, korpulentan čovek, trebalo je da s puškom zatvori prolaz kroz redove sedišta. U jednom trenutku iskrsao je problem. Tehničari su bili u ograđenom prostoru, na spratu, i trebalo im je vremena da raskopčaju kablove i odnesu opremu u dvorište gde je Kalinić pozvan na kafu i piće posle završetka programa. Onog momenta kad je ustao, mi smo, da bismo dobili na vremenu, ubacili jednog koji je pričao na mađarskom, a Kalinić je mislio da mu preti na albanskom. Postojala je varijanta i da će Kalinić odbiti da ide u kuću na piće, ali je iz cuga prihvatio. Jedan meštanin morao je sa zapregom da presretne kola kojim su žrtve stigle u selo. Došao je tri sata ranije, čekao, i pijuckao rakiju. Jednu, drugu, treću, i kad je trebalo da krene, rekao je: Ja ne mogu - priča Gavrić.

Albanske reči učili su ih meštani rodom sa Kosova. Žarko Repanović, koji je glumio "glavnog" domaćina, nije glumac, ali je pre tri decenije došao iz južne pokrajine, i u Radičeviću mu je tazbina. U seoskoj biblioteci iskopali su knjigu o Ferizaju (Uroševcu) na albanskom, iz sedamdesetih godina, i odatle nasumice probrali rečenice. Koreografiju i albanske narodne igre izvodio je KUD "Đido" iz Bečeja. Setili su se uz pomoć veterana igre koju su izvodili još u vreme bratstva i jedinstva. Deo gde se dvojica Albanaca bore za naklonost devojke, izmenili su, pa je jedan umesto kečeta stavio šajkaču i obukao srpsku narodnu nošnju, te je ispalo da Albanac ubija Srbina.

Devojčica Nikolina, član dečje grupe "Feniksa", objašnjava da je ona tačno znala šta treba da radi ako joj Kalinić ili Zeljković priđu i pitaju - Kako se ti, zlato, zoveš?

Poliglote na delu

- Trebalo je da spustim glavu i da - ćutim. Znala sam i neke albanske reči, ali sam ih zaboravila. Jedino znam "merdita"-kaže Nikolina, dok njena drugarica Dragana, koja je učestvovala u programu na bini i recitovala na iskvarenom srpskom, priča da je imala malu tremu kada je Zeljković bio žrtva, ali da je toliko verovala u sebe i ulogu da joj na pamet nije palo da prasne u smeh ili pokaže drugi "razotkrivajući gest". Ko nije mogao da ostane ozbiljan, imao je zadatak da odmah izađe iz sale.

Veče pre obe skrivene kamere imali su generalne probe sa svim mogućim varijantama razvoja "situacije". Dvadesetšestogodišnja Mira Momčilović imala je zadatak da Zeku Milionera ubeđuje da je odvede iz sela jer će ih njeni rođaci pobiti, pošto ga je prethodno poljubila u obraz, a to u albanskoj tradiciji znači da mora da je oženi. Pričala je na engleskom (prema scenariju, živela je u inostranstvu), što joj nije teško palo jer je nastavnica engleskog jezika u lokalnoj osnovnoj školi. Celu ulogu improvizovala je na zadatu temu, jer je dan pre dolaska Zeljkovića došlo do promene plana i njene prvobitne role.

- Bilo je simpatično. Ja sam doživljavala kao da se to zbilja dešava i to mi je pomoglo da se ne zbunim. Mnogo zbunjenija sam bila na probi, kada je Zeku glumio jedan od članova ekipe. Najsmešniji momenat bila je Zekina faca kada sam mu rekla da to nije prvi put da ubiju nekog samo zbog poljupca. Tad sam znala da je upalilo i da ništa ne sumnja. I Kalinić i Zeka su nam rekli da nisu mogli da poveruju da toliko ljudi učestvuje u "prevari" - kaže Mira. Sa obe žrtve meštani su ostali u super odnosima. Kalinić je obećao čak da će prihvati ulogu u jednoj predstavi seoskog teatra. A popularnost im je porasla neslućeno, pa ih svaki čas zivkaju znani i neznani. Obično kažu: "E, gledao sam ono kad ste bili Šiptari!".


Izvor: Glas Javnosti \ Dragoljub Petrović