Шеховићев блог „Земља будућих капитенa“: Црна Гора мора да заигра у најбољем тиму, а то је НАТО

08 јун, 2015

"Тај тим је, без алтернативе, под окриљем Северноатлантског савеза. Чврсто верујем да ће само у таквој, безбедној и просперитетној Црној Гори, стасавати нови репрезентативци, капитени и да никада неће искусити шта значи рат."

Капитен кошаркашке репрезентације Црне Горе и КК Будућност ВОЛИ из Подгорице, Суад Шеховић, написао је крајње занимљив блог за сајт „Natomontenegro“.

– Често ме новинари питају “где видим Црну Гору за неколико година“ – природно је да као спортиста, капитен репрезентације и кошаркашки и у сваком другом смислу, своју земљу видим у врху Европе и света, у друштву најбољих. То је циљ коме остајем доследан и за који ћу се борити до последњег атома снаге, сваке секунде проведене на терену.

Живот професионалног спортисте собом носи велика одрицања, али и велико искуство. Кошарка ми је омогућила да посетим велики број земаља и да у некима живим.

Један број познавалаца овог спорта вероватно зна да сам након КК Олимпија из Љубљане, сезону 2011/12 провео у Будивељнику из Кијева.

И данас добро памтим како је Кијев на сваком кораку својом лепотом, културом и историјом освајао туристе и оне који у њему живе. Главни и највећи град Украјине налази се на северу земље, на обали Дњепра. У граду који су основала три брата: Хорив, Киј и Шцек данас живи више од три милиона људи.

Кијев је познат и као “Јерусалим истока” због значаја који има за православни свиет, али и као "Мајка руских градова" јер је некада био престоница Кијевске Русије.

Препознатљив је по неколико великих паркова као што су Парк победе и Хидропарк, манастирски и црквени комплекси, укључујући и чувену Печерску Лавру. Цилиндрични хотел Салут, преко пута Трга славе, један је од најпрепознатљивијих симбола Кијева. Велики обелиск и фонтане чине, између осталог, највећи градски Трг независности.

Те године је било лепо живети и радити у Кијеву и само такав је Кијев каквог памтим и каквог желим да се сећам.

Након завршене сезоне вратио сам се у Црну Гору. Репрезентација је играла квалификације за Европско првенство 2013. Борили смо се! Десет победа у десет утакмица. Победе над Србијом, Израелом, Естонијом … Емоције и моменти какве сваки спортиста прижељкује. Црна Гора је била земља о којој се причало и за коју су сви чули. И био сам срећан јер сам део те приче.

Већ наредне такмичарске, клупске сезоне опет одлазим у Украјину. Овога пута сам потписао за Химик из Јужног. Те године супруга и ја смо наставили да полако градимо свој живот далеко од куће. Професионално, та сезона ми је много значила. Клуб је имао добре резултате, а ја сам, макар сам тако осећао, још више играчки сазрео.

Ипак, живот у Украјини из неког разлога, није био тако једноставан и безбрижан као када сам тек дошао у ту земљу. У ваздуху и међу људима, у медијима, па чак и на спортским теренима почео је да се назире страх од неизвесности, страх за безбедност… И био је оправдан.

Све је кулминирало у новембру 2013. Кијев са почетка ове приче, постао је поприште борби и сукоба… Тада сам већ био играч Будућности.

Наиме, почетком 2013. године сазнао сам да ћу постати отац. Знао сам да је за мене и моју породицу неопходно да променимо средину и зато сам донео одлуку да након завршетка сезоне напустим Украјину. Са ове тачке гледишта, донео сам исправну одлуку. Моја кћерка се родила у Црној Гори. Једино за шта данас бринем је њена боља будућност.

У контакту сам са пријатељима из Украјине. Боље је, али није лако… Као неко ко је дуго времена почетком 2000–тих провео у Сарајеву, у ратом разрушеној Босни и Херцеговини, саживео сам са тим људима и добро знам какве су последице које рат и немири оставе на државу, становништво, економију, на живот...

Ово све пишем из кампа репрезентације. Спремамо се за пут на Исланд где ћемо бранити боје наше земље и сигуран сам да ћемо оправдати очекивања. Нећемо посустати ни у намери да Црну Гору, надам се већ на следећем Европском првенству, уздигнемо до самог врха Европе. Борићемо се. То вам обећавам.

На крају, око једне ствари не смемо имати дилему, а то је да морамо сви заједно градити бољу будућност за нас и нашу децу. Уверен сам да Црна Гора мора заиграти у тиму јачих и најбољих, да би и сама остала најбоља, за тебе, за мене, за твоје дете и за моје дете и за њихову децу и децу њихове деце…

Тај тим је, без алтернативе, под окриљем Северноатлантског савеза. Чврсто верујем да ће само у таквој, безбедној и просперитетној Црној Гори, стасавати нови репрезентативци, капитени и да никада неће искусити шта значи рат.

А Балкан је варљив…



http://www.zurnal.rs/kosarka/strane-lige/19795/sehovicev-blog-zemlja-buducih-kapitena-crna-gora-mora-da-zaigra-u-najboljem-timu-a-to-je-nato