Napetost i nekontrolisani pokreti

Šta je zajedničko štucanju, tikovima i nevoljnim trzajima tela u trenutku padanja u san?

Izgleda da sve ove, naizgled sasvim različite pojave, zapravo imaju istu prirodu: radi se o trenutnim poremećajima rada sistema koji upravlja mišićima. Ovi nehotični pokreti nisu uvek besmisleni, kao što je slučaj sa tikovima: trgnuti ruku od vrele pegle i te kako je korisna i smislena, a potpuno nekontrolisana reakcija. Ona se dešava na osnovu "naredbe" posebnih nervnih ćelija – motoneurona. Zahvaljujući takvom bezslovnom refleksu, nama i uspeva da izbegnemo opekotinu.

Čime se može objasniti nezadrživo klecanje ili drhtanje kolena ili neki primetniji pokret? Svakim smišljenim, namernim i svesnim pokretom rukovodi kora velikog mozga. Upravo se tu organizam pobuđuje na odgovarajuće dejstvo i ovaj impuls nervnim vlaknima dospeva u kičmenu moždinu, odakle šalje impulse u mišiće. Za održavanje centra za ravnotežu i koordinaciju pokreta bez osobitog truda ili razmišljanja sposobni smo zahvaljujući malom mozgu. Sa druge strane, za mišićni tonus, ritmičnost i ujednačenost kretanja odgovaraju centri u nižim strukturama velikog mozga. Zahvaljujući njima, sposobni smo za mnoštvo raznovrsnih pokreta – hod, trčanje, skokove, ples. Bogatstvo emocionalnih reakcija (plač, smeh, facijalna mimika) takođe je sfera uticaja ovih moždanih struktura.

Poremećaji u radu tog složenog sistema najčešće se ispoljavaju upravo pomenutim nesvesnim pokretima. Ukoliko se javlja učestalo, ovakva aktivnost se u medicini naziva hiperkinezom. Za takva stanja karakteristično je slabljenje tonusa cele muskulature vezano za prisilne besmislene pokrete i mišićne grčeve.

Koje se manifestacije prinudne motorne aktivnosti najčešće sreću?

Ukoliko u određenim uslovima pokušate da ispružite ruke napred, one će se malo tresti. To je tremor – javlja se prilikom umora, stresa, stanjima uznemirenosti ili uzbuđenosti. Ova je reakcija svojstvena većini zdravih ljudi. Ponekada se sreće i tremor izazvan poremećajima rada ili oboljenjima malog mozga. Za njega je karakteristično podrhtavanje ruke ili noge prilikom njenog približavanja određenom željenom cilju. Ponekad se podrhtavanje javlja i prilikom zadržavanja određenog položaja ili održavanja ravnoteže. Na primer, jako drhtanje glave i tela javlja se u stojećem stavu i iščezava ukoliko se legne. Prilikom tremora "udaranja krilima", čovek liči na pticu koja se sprema da uzleti.

Druga vrsta nekontrolisane motorne aktivnosti, poznata većini nas, jeste mioklonija. To je trenutno skraćenje jednog mišića ili grupe mišića. Trzaji pri padanju u san, kao i štucanje, takođe su ispoljavanja mioklonije. Uzgred, poslednje se javlja prilikom nekontrolisanog skraćivanja mišića dijafragme. Nažalost, najraspostranjeniji vid nekontrolisane mišićne aktivnosti jesu – tikovi, kratki, oštri i obično repetitivni trzaji glave, tela, mišića lica, ruku ili nogu. Obični tikovi, poput treptanja koje je takođe nesvesno i nekontrolisano, nekad se javljaju u detinjstvu, a često se shvataju kao znak nervoze ili čak izveštačenosti. Po pravilu, ovakvi tikovi prolaze sami od sebe, prilikom ulaska u pubertet. Sa druge strane, ima slučajeva da se ovi poremećaji sa godinama produbljuju. Kod Tureovog sindroma, na primer, tik počinje da podražava složenije pokrete i često biva praćen prisilnim proizvođenjem istovrsnih zvukova ili izgovaranjem reči. Vokalni tik može se ispoljavati i u vidu lajanja ili groktanja, a neretko se sreće i nekontrolisano psovanje (gledate Ali MekBil?).

Horeja predstavlja brze, haotične pokrete. Ponekad se oni, neprimetno, pretvaraju u smišljene, namerne pokrete. Gentingtonova horeja, na primer, koja je nasledne prirode, ispoljava se u vidu trzajeva ruku i nogu, komičnog hoda koji podseća na igranje, nekontrolisanih grimasa... Dešava se da čovek izgubi sposobnost da zadrži neki položaj, poput sedenja sastavljenih kolena. Sreće se i trudnička horeja, koja se javlja u prvoj polovini trudnoće.

Tu su još i atetoza, hemibalizam... Događaju se i takvi poremećaji mišićnog tonusa koji teraju čoveka da zauzme neki sasvim neprirodan položaj koji ometa normalno kretanje. Mišićne distonije mogu se prostirati po celom telu ili se lokalizovati na određenim, zasebnim grupama mišića.

O uzrocima i lečenju ovih stanja, čitajte sutra!

Izvor: Krstarica

Napetost i nekontrolisani pokreti

Ono što je bitno za modernog čoveka ophrvanog stresovima, jesu razlozi zbog kojih se javljaju raznovrsni, juče opisani, nekontrolisani pokreti i poremećaji rada mišića. Oni su najčešće vezani upravo za "incidente" u nervnom sistemu. Dakle, tu spadaju:

neurotična stanja;
trovanja velikog mozga ili toksični uticaji na njega (npr, alkoholom ili jedinjenjima bakra);
nasledna podložnost/predodređenost ili urođena patologija;
nedozvoljeno korišćenje određenih lekova koji se koriste u neurološkoj ili psihijatrijskoj praksi;
traume velikog mozga;
upotreba narkotika;
poremećaji krvotoka i vaskularizacije mozga (ateroskleroza, začepljenje arterija, izlivi krvi u mozak i njihove posledice).

Za izbavljenje od neprijatnih prisilnih pokreta neophodno je utvrditi njihov esencijalni, prvobitni, osnovni uzrok, na koji bi lečenje i trebalo da bude usmereno. Često nije moguće zaobići dugotrajnu terapiju medikamentima koji utiču na aktivnost sistema koji upravlja mišićnim aparatom. Nažalost, lekovi ove vrste imaju mnogo sporednih efekata: izazivaju pospanost, grčeve, alergijske reakcije, sniženje arterijskog pritiska. Sve to, naravno, otežava proces ozdravljenja. U složenijim slučajevima, mora se pribeći i neurohirurškim metodama lečenja.

Ako nam ne verujete (u pogledu podložnosti savremenog poslovnog čoveka ovim problemima), gledajte malo seriju "Ali MekBil" - verujte, ni najmanje ne preteruju. I zato, još jednom: čuvajte se stresa!

Izvor: Krstarica