Amerikanac Džejms Aruda Henri ima i te kako razloga da bude ponosan, osim što je sam sagradio svoju kuću i brinuo se o porodici, ovaj ribar je u 92. godini naučio da čita i piše, a potom i da napiše knjigu.



Džejms je do svoje 92. godine bio nepismen. Nije umeo da pročita čak ni jelovnik u restoranu, a pošto je ponosit čovek dešavalo bi mu se da ostane gladan jer nije želeo da zatraži tuđu pomoć.

 Sada je u 98. godini svog života, objavio zbirku autobiografskih eseja - "Ribarevim jezikom" (In A Fisherman's Language), u kojoj opisuje svoje siromašno detinjstvo u Portugalu, zatim dolazak u Ameriku i svoje avanture na moru.

 Knjiga je postigla veliku popularnost i postala deo lektire u osnovnim školama.

 "Nisam verovao da će otići ovako daleko. Nisam znao da čitam, ni da pišem. Mogu vam reći da sam veoma srećan čovek, jer me sada ljudi zovu i pišu mi", rekao je ribar za "Rojters".

 Džejms je ostao nepismen jer je rano morao da napusti školu kako bi pomogao svojoj porodici da zaradi novac. Radio je svakakve poslove od pekara do zidara.

 Celog svog života, Džejms je žudeo da nauči da čita i piše. Prva slova je naučio uz pomoć mlađih rođaka, a zatim je danima radio sam, učeći reči iz jednog dečijeg rečnika.

 Kada je posle dosta muka savladao alfabet, počeo je da čita sve što bi mu palo pod ruku i shvatio da i sam može da napiše knjigu.

 Tako je nastala zbirka priča "Ribarevim jezikom" koja je od objavljivanja u novemrbu prodata u više od 3.000 primeraka.

 (Tanjug)

Lepo..   

Dakle od škole nema leba.