I ja sam čitala dosta materijala sa tog sajta i sa još nekh drugih.Mislim da je svaki slučaj individualan i zahteva poseban, lični pristup.
Meni je psihijatar rekao da onome ko dobije napad panike ništa ne može toliko pomoći kao mirna i staložena osoba u koju "pacijent" ima poverenje.Stvarno je neverovatno koliko obične reči "Polako, sve će biti u redu", kad ih izgovori neko za koga znate da vas voli i kome verujete, imaju magičnu, da ne kažem terapeutsku moč.

Slažem se.
Odnosno verujem da svako ima neku svoju "caku", svaki čovek ima u životu nešto što ga definiše, neki objekat, biće, miris... nešto što vam "resetuje" mozak svaki put kad vidite, čujete ili pomirišete... kao što rekoh meni je to bila muzika i neke pesme su me vratile u realnost. 

Munka neka tvoja prijateljica koja ima noćne napade panike obrati pažnju da li su oni izazvani apneom (usporenim  plitkim disanjem tokom sna) kombinovanom sa niskim pritiskom. Zbog smanjenje saturacije kiseonika i tvrdog sna vrlo su česti napadi panike koji uzimaju maha dok spavač još spava jer se guši u snu.

White Goa, u pravu si...za nekoga miris, za nekoga muzika, za nekoga je dovoljan umirujući dodir..a bogme nekome i terapija lekovima ne pomaže.

A za nekog da shvati, da je nesto u njemu puklo i to isto trazi prelazak, put kojim ce ici a koji mu nije bio "dozvoljen". Zar ne my friend ? 

Svaka cast za ovo, ja mislim da ona ima izuzetno nizak pritisak i da ne moze bas lepo da dise na nos zbog devijacije .. pitacu je bas kad je vidim da li je obratila paznju na te dve stvari  

Nisam baš najbolje shvatila...oprosti.

Napad panike je posledica totalnog preopterećenja vegetativnog nervnog sistema. Kao takav on je fiziološki vrlo jasan ali je pitanje kad i da li može biti stavljen pod kontrolu. Jedan od najboljih načina za ljude koji su skloni napadima panike je da imaju svoj ritual za takvu situaciju. Ritual se sastoji od pronalaženja papirnate kese (ako nema može i najlonska ali bolje papirnata) i disanja izdahnutog vazduha ponovo.

Zapravo tokom napada panike obično dolazi do nekontrolisane hiperaeracije zbog ubrzanog disanja i pulsa, praćene osećajem gušenja kao kod nedostatka vazduha.  Ova kontradiktorna situacija sredi se sama od sebe kad se količina kiseonika u krvi smanji na željenu udisanjem već izdahnutog vazduha. Osim toga ritual disanja u kesu zaokuplja pažnju onoga ko ima napad i daje mu osećaj sigurnosti umesto osećaja nemoćnog paničnog straha za sopstveni život.

Nesto sto ce samo neko razumeti. Izvini sto unesoh zabunu. 

Pretpostavila sam da se ne odnosi na mene, samo mi je zvučalo jako poznato,