Napad NOVJ na Vlasenicu juna 1943.

Deo Drugog svetskog rata
Vreme:   jun 1943.
Lokacija:   istočna Bosna
Rezultat:   
Pobeda NOVJ

Sukobljene strane

Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije   
Oružane snage NDH
Zapovednici
komandant Koča Popović, politički komesar Filip Kljajić   nepoznat
Jačina
1700 boraca   3000 boraca, oko 2000 u Vlasenici
Gubici
nepoznati   oko 1500 mrtvih i zarobljenih

Prva proleterska i Prva i Druga vojvođanska NOU brigada razbile i većim delom uništile posadu Vlasenice koju su sačinjavale dve bojne (bataljona) domobranskog 15. pešadijske pukovnije (puka) i dva bataljona ustaškog 1. zdruga (brigade) (hrv. sdrug) i zauzele Vlasenicu. Ostaci posade (679 vojnika), većinom bez oružja, pobegli u Drinjaču. U borbi je poginuo politički komesar 6. bataljona 1. proleterske NOV brigade Ante Bilobrk, narodni heroj.

Priprema napada

U okolini Vlasenica u junu 1943. nalazile su se 1. i 2. vojvođanska brigada NOVJ, a nakon proboja iz nemačkog obruča u Bici na Sutjesci prema tom delu istočne Bosne nastupale su jedinice Prve proleterske divizije. Vojvođanske brigade izvršile su pokret radi prihvata i povezivanja sa Prvom proleterskom divizijom. Štabovi su doneli odluku da samostalno napadnu ustaški garnizon u Vlasenici. Do napada je došlo noću 24./25. juna, ali je napad bio nepovezan i nedovoljno pripremljen, pa je završen neuspehom.

Do napada vojvođanskih brigada u Vlasenici se, pored 15. domobranskog puka, nalazio jedan ustaški bataljon (3. bataljon 1. ustaške brigade). Kada je počeo napad opkoljenom garnizonu su upućeni u pomoć 21. ustaški bataljon iz sela Drinjače i 29 ustaški bataljon iz Srebrenice. U Vlasenicu su odstupali i delovi 28 ustaškog bataljona iz Han Pijeska koji je zauzela 1 proleterska divizija 25 juna. Tako su se u Vlasenici zatekli: 15 pešadijski puk, dva ustaška bataljona, jedan domobranski bataljon i oko 40 milicionera

Prema podacima NDH
„Posada koja je branila Vlasenicu imala je oko 2000 momaka (jedna bojna ustaša, vojnici 15 pješačke pukovnije i milicija.)“

Tokom 25. juna štabovi Prve proleterske divizije i vojvođanskih brigada uspostavile su vezu i sačinjen je zajednički plan napada na Vlasenicu. Plan je izgledao ovako: Prva proleterska napadala je na odseku Kik — k 662 — Orlovača, i to: Prvi i treći bataljon na otseku između r. Sušice i druma Vlasenica — Han Pijesak, četvrti i šesti bataljon i jedan vojvođanski bataljon imeđu druma Han Pijesak — Vlasenica i druma Milići — Vlasenica. 1. i 2. vojvođanska brigada napadale su sa severa, sa težištem na pravcu selo Nezirovići — selo Drum — crkva u Vlasenici. Obezbeđenje od Zvornika, u visini Han Johovca, vršili su delovi vojvođanskih jedinica, dok je Treća krajiška brigada upućena u napad na Srebrenicu.

Tok napada

Napad na Vlasenicu trebalo je da počne 26 juna u 20 časova, međutim, uvođenje pojedinih jedinica je kasnilo zbog zadržavanja na maršu.

Ključni položaj u odbrani Vlasenice su utvrđena uzvišenja Kik i Orlovača. Ustaše su na njima, a naroćito na Kiku izgradile bunkere i rovove i organizovale solidnu odbranu. Upad u varoš bez prethodnog osvajanja pomenutih položaja bio je skoro nemoguć, jer Vlasenica leži u neposrednom podnožju Orlovače i Kika.

Glavne borbe vodile su Prva proleterska brigada za Kik i za Orlovaču. Ustaše su se uporno branile, nadajući se da će odbiti napad kao i prethodne noći kada su napadale samo voivođanske jedinice. Oko pola noći, pošto su jedinice uspele da se povežu, izvršen je opšti juriš na liniju spoljne odbrane Vlasenice. Bombaši Prve proleterske brigade su na juriš zauzimali bunker za bunkerom na Kiku, tako da je Brigada u toku noći ovladala Kikom i probila se u grad. Do zore su bili zauzeti svi položaji, a neprijatelj sateran u grad i prisiljen na predaju. Manji neprijateljski delovi su uspeli da se probiju između vojvođanskih jedinica ka Milićima, a zatim u Zvornik. Potpuno je razbijen 15 domobranski pešadiski puk poznat po svojim akcijama u Janji i okolini Janje, gde je palio sela i ubijao mirno stanovništvo, i 3 bataljon 1. ustaške združene brigade.

U izveštaju Štaba Treće domobranske divizije od 26 juna 1943
„... Dosada su poduzete sve mjere da se spasi istočna Bosna kako kod zapovjednika njemačke divizije Sarajevo, tako i kod zapovjednika njemačkih četa u Hrvatskoj.
Uprkos svega toga, istočna Bosna sa neznatnim našim snagama prepuštena je samoj sebi i jedno uporište za drugim savladano je, te gubimo sve ono što je uz velike žrtve u proljeće 1942 godine bilo oslobođeno ... “

Reference
^ Izveštaj Glavnog ravnateljstva za javni red i sigurnost od 15. jula 1943. (Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu, tom IV, knjiga 15. strana 506)
^ Izveštaj Glavnog ravnateljstva za javni red i sigurnost od 15. jula 1943. (Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu, tom IV, knjiga 14. strana 522)

Мислим шта рећи... 

pa da se nisu tako kurcili sad bi nas bilo duplo vise

test

Партизани и усташе против четника

Положај четника у Источној Босни почетком априла 1942 био је веома тежак: губили су једно за другим упориште таквом брзином да се и немачки генерал Бадер изненадио. У свом дестетодневном извештају, од 31. марта, команданту Групе Југоисток, је писао и ово:"На подручју Источне Босне борба између Хрвата и Срба даље се заоштрила. Усташе, домаћи партизани, муслимани и, на крају банде које су се пробиле из Црне Горе боре се раме уз раме против српских снага под Дангићем". Нешто даље, у детаљном опису стања у Операцијском подручју Источна Босна, Бадер је писао: "У рејону јужно од Зворника повећала се активност банди. Нарочито устаници који су продрли из Црне Горе, заједно са домаћим устаницима, а местимично и с припадницима усташа, после потискивања Дангићевих снага, господаре рејоном Дрињача-Братунац-Сребреница-Годомиље-Рогатица-Хан Пијесак-Власеница-Папраћа.
Бадер је, у свом извештају од 10. априла, писао и ово: "Четничка група Дангић је јако разбијена у борбама са хрватском војском и усташама у сарадњи са комунистима тако да Дангић сада може да постигне само  локалне успехе".
Недељу дана касније, Бадер је јављао да "усташе и партизани" заједно нападају четнике али да активност "Дангићевих формација" није сломљена! Следећи Бадеров извештај је потврђивао вести о усташко-партизанској акцији против четника.  (...)  Ситуација на српско-хрватској граници је и даље нејасна и напета, јер партизани се боре само против Дангићевих присталица, а не против усташа. Према расположивим извештајима усташе су се с хрватским комунистима борили против Дангића.
Др. Вељко Ђ. Ђурић из књиге "Мајор Дангић"