praznost boli....

Što socijalno neprihvatljiva?

Kod mene u familiji kad neko umre svi se skupe i krenu da prepričavaju bisere iz njegovog života od pelena do smrti  -  i svako ispriča neku svoju priču. I svi se valjaju od smijeha. I uvijek saznaš nešto novo: o pokojniku, o sebi, o familiji ...
I svima bude bolje, svakako mnogo bolje nego onima koji upražnjavaju naricanje, bacanje na kovčeg ili gutanje bensedina.

Secam se da me je uhvatio napad smejanja na sahrani moje tetke ,Boze kakva grozota,nadam se da mi se nece nikada to vise desiti. Mi (porodica) smo stajali u crkvi i ljudi su prilazili da nam izjave saucesce.U trenutku kada je prisao jedan dalji rodjak (uvek nam je bio smesan jer je bio crven ko paprika i nikad nije mogao da zapamti koja je starija od nas dve,a imao je manu da tepa i uvek kad je u gostima pitao -A koja je tarija?...nas dve smo trcale iz dnevne u nasu sobu da bi se tamo zacenjivale od smeha i unosile jedna drugoj u lice sa pitanjem koja je tarija )mi smo se samo pogledale i ja sam stegla usne da se ne vidi da cu da crknem od smeha,sreca moja pa sam plakala i lice je pravilo grimase,sreca moja inace bih nas se tata odrekao ...
A na casovima da ne pricam...