Стабилнији бракови у средњим годинама

Стабилнији бракови у средњим годинама

Амерички истраживачи утврдили да се 48 одсто бракова склопљених пре 18. рођендана заврши разводом у току првих 10 година

Брак склопљен недавно између деветнаестогодишњег младића и седамнаестогодишње девојке, ћерке Саре Пејлин, републиканског кандидата за потпредседника, покренуо је у САД лавину расправа о тинејџерским браковима. Млада Бристол је била пет месеци у другом стању у моменту кад се удала за оца њеног детета.

Према статистичким подацима, бракови склопљени одмах после матурске вечери кратког су века, а најчешћи разлог за њих је – трудноћа. Бројни противници абортуса их подржавају. Сара Пејлин је мајка петоро деце (укључујући и једно са Дауновим синдромом) и каже за млади пар да ће „она бити дама, а он џентлмен, а уз потпору јаке породице чиниће оно што се од њих и очекује”.

У касним педесетим годинама прошлог века просечна старост младе била је 19 година, каже Дејвид Попино, професор социологије и кодиректор Националног пројекта за брак при Универзитету Роџерс. Он такође сматра да брак који су склопили млади од седамнаест или осамнаест година не треба рачунати у такозване тинејџерске бракове. Социолози истичу разлику између физичке зрелости и психичке спремности на животне одлуке које младе чекају у браку.

Истраживања показују да се рани бракови завршавају разводом двоструко или троструко чешће у односу на оне склопљене у узрасту од 25 година или касније. Према подацима које је објавио Центар за контролу и превенцију болести, 1995. године 48 одсто бракова склопљених пре 18. рођендана заврши се разводом у току првих 10 година, док се то догоди са само 24 одсто бракова које су склопиле особе старије од 25 година. „Познајем и поштујем многе седамнаестогодишњакиње, али не мислим да је било која од њих спремна да се уда и започне дугорочан задатак као што је подизање детета”, рекао је Бил Алберт, шеф програмског тима у националној кампањи за превенцију тинејџерске и непланиране трудноће. Према статистичким подацима из 1998. године, само један одсто тинејџера у узрасту између 15 и 17 година је склопило брак, међутим, у узрасту од 18 и 19 година шест и по процената белих и 13,4 процента хиспано девојака се удало.

Такође, проценат бракова је виши на југу, а нижи на североистоку земље. Стручњаци тврде да су рано склопљени бракови чешћи у религиозним и емигрантским породицама, посебно код хиспано народа, као и код такозваних црвенокожаца као што је случај на Аљасци.

Социолози упозоравају да пораст броја тинејџ-бракова може да допринесе и порасту броја развода, као што се већ догодило седамдесетих година прошлог века. Узрок свега је неформирана млада особа, напомињу они.

„Може да се деси да не знају тачно шта желе од свог животног партнера”, рекао је др Попино и додао: „Пред њима су и даље године у којима треба да заврше образовање, као и да нађу посао, а те две ствари могу потпуно да промене њихов поглед на животне важности”.

Током последњих 35 година драматично је порастао просечан број година у којима се млади у САД одлучују на брак. Тако се данас младићи венчавају најчешће у доби од 27 и по, а девојке са 25 и по година, пренела је Сара Кершоу, новинар „Њујорк тајмса”, податке Брукингс института. Верује се да ће тај проценат и даље бити у порасту и да ће се ускоро изједначити са просеком европских земаља у којима је просечна доб у којој се млади одлучују да стану на „луди камен” већа.

„Мислим да је општа тенденција да жена мења улогу у друштву, школује се, има јасне животне циљеве, што је формирало претпоставку код средње класе да је рани брак лоша ствар”, рекао је Вилијем Галстон, виши предавач на Брукингс институту.

Ипак, када је реч о части, моралним дужностима и оданости према заједници, венчање у седамнаестој години, посебно уколико је девојка у другом стању, може да буде врло позитивно оцењено, сматра Галстон.

Превела и приредила Душица Стојановић-Чворић

Izvor: Politika