Ovo je, hmm... tačno, koliko god spooky zvučalo, ali kada se stave naočare za sunce, čovek uistinu krije svoj identitet, ne, namere  i ne daje drugom da mu vidi šta mu je u očima... 

Obično ne stavljam naočare za sunce, osim ako nije jako sunce  , mnogo ređe kao i modni detalj 

Izvorna ideja eksperimenta je preuzeta iz najpoznatijeg eksperimenta u socijalnoj psihologiji (rađen je film po njemu, nemački ''Das Experiment'')i, radio ga je Zimbardo na Stanfordu, i osnovni nalaz (a nacrt eksperimenta je potpuno preuzet  ) je bio upravo ovaj:
 

Tako da mi je sve to malo sumnjivo... taj exp sa naočarima, koji je samo šlag na ovaj goreopisani exp... 

Leći ću na kauč da malo razmislim... 

E pa moguce da je to, to. 

Slazesh li se da naocare za sunce kriju identitet i...

...ne ovo je bilo glupo i malo me podseca na vic "Zasto slon nosi zatamljene naocare?"...

... povecavaju samopouzdanje? Ili nesto sasvim drugo... 

Bambina ustaj s tog kaucha i pishi nesto, zbunio sam se... 

Pa, iskreno, malo mi neozbiljno zvuči organizacija takvog eksperimenta samo zbog naočara... 
U psihologiji ima jako mnogo neistraženih pojava i fenomena, a da bi se istraživanja sprovela potrebne su ogoooormne pare, pa se zato vrši strog odabir toga što se ispituje. Ne bih rekla da su naočare toliko bitne psiholozima.

A ne verujem u priču o tooolikom sampopuzdanju zahvalljujući naočarima... Možda pozitivno utiču, ali baš toliki uticaj mi je nemoguć.

pa imaju velikog uticaja ! vise puta provereno u praksi kad oces nekome da pretis obavezno se namraci i stavi neke opasne naocare to je 100% proverena metoda

Ne... ne, hahaha   lose smo se razumeli, tema je naocare pa sam taj deo iščupao, u tom dokumentarcu je bilo i skidanje odece zatvorenicima  i analogija sa vec pomenutom aferom i intervjui ucesnika ekperimenta (sad su vec ostarili, stvorili porodice i pricaju kako je sve to uticalo na njihov zivot) i tako dalje...

Samo nisam hteo da offujem i preprichavam ceo dokumentarac... 

nosim naocare vrlo cesto, uglavnom dok vozim (a vozim dosta). KAd sedim u kaficu, makar to bilo i u nekoj basti, uvek ih skinem. nemam pojma, nekako mi glupo da sedim i pijem kafu, a pri tome jedva je vidim   Isto tako nemogu sedeti u kuci sa kacketom, ili pricati sa nekim a da nosim naocare. Em sto je glupo, em mi je najbolje ka nekoga gledam direktno u oci. A insistiram da ih sagovornik skinem ukoliko ih nosi

Moze da bude modni detalj. Cesto to i jeste, mada ne razumem poentu prikrivanja lica ogromnim staklima. To mi uopste nije privlacno.

Sa psiholoskog aspekta to je mnogo vise. Cenim da se jedan broj osoba 'krije' iza naocara zato sto imaju problem sa samopouzdanjem. Slucajno znam sa primer jednog mladica koji pati od socijalne fobije, a kome je predstavljalo problem da prisustvuje vezbama na faksu. Onda bi stavio naocare za sunce i bez obzira na prirodnu neosvetljenost zgrade, zurio hodnikom do svog amfiteatra. Kaze da je imao osecaj da ga drugi ispituju, procenjuju pogledom, i da se sakrivsi se iza tamnih stakala oseca manje anksiozno.
Pretpostavljam da i drugi imaju slican princip izbegavanja - ne prija im kontakt ocima. Ne vole to ispitivanje, zagledanje, sve ono sto mozes da izrazis kroz jedan pogled - a mozes mnogo toga - pa naocare koriste, pogotovo oni koji se od istih ne odvajaju, kao neku vrstu odbrambenog mehanizma.

Psihijatar |1:0|Psiholog

                 

Obozavam naocare... Nosim ih danju. Leti, zimi ... Kad god je suncano vreme. U kolima, dok vozim su mi neizostavni deo. Nosim ih i kao modni detalj, (na ocima, kosi)...
U svakom slucaju cim pocnem da pricam sa nekim skinem ih, kao i pri ulasku u zatvorenu prostoriju.
Ukoliko ih moj sagovornik nosi u konverzaciji , diskretno ga opomenem.