Najveći umovi savremenog doba
Njutn, Ajnštajn i Tesla
„Lički Prometej” ispred Leonarda da Vinčija, Galilea Galileja, Stivena Hokinga, Johana Keplera i Čarlsa Darvina

Nikola Tesla uvršćen je u najveće umove savremenog doba, i to u godini obeležavanja veka i po od rođenja (1856–1943). Odmah iza Isaka Njutna i Alberta Ajnštajna, dvojice naučnih gorostasa koji su svojim genijalnim uvidima uokvirili današnju fiziku.
A ispred Leonarda da Vinčija, Galilea Galileja, Stivena Hokinga, Johana Keplera i Čarlsa Darvina. Očigledno je „lički Prometej” veoma uvažen među običnim ljudima.
Listu je sastavio „Lajvsajens”, poznati elektronski časopis za veličanje naučnih dostignuća, a na osnovu glasanja svoji čitalaca. Zasluge svakoga su procenjene od jedan do pet, što je u ukupnom zbrajanju i deljenju odredilo konačan redosled.

Zanimljivo je da su na spisku odbranih samo tri naučnice – Marija Kiri, Henrijet Livit i Barbara Maklintok – i dvojica velikana koji nisu istraživači – Volfgang Amadeus Mocart i Mahatma Gandi.

ISAK NjUTN (1643–1727) utemeljio je teoriju gravitacije i ostavio tri važeća zakona kretanja tela. Proučavao je brzinu zvuka, pokazao da su sve boje potekle iz bele svetlosti, poboljšao razumevanje Sunčevog sistema i izneo pretpostavku u vezi s poreklom zvezda. U konačnom zbiru dobio je – 3,9.

ALBERT AJNŠTAJN (1879–1955) jeste s desetinkom manje (3,8), a sa istim skorom kao Nikola Tesla i Leonardo da Vinči, na drugom mestu, iako je ostvario neka od najkrupnijih postignuća u nauci – opšta i specijalna teorija relativnosti. Znatno je doprineo ustanovljenju kvantne teorije, a Nobelovu nagradu zavredio je objašnjenjem fotoelektričnog učinka. U ranoj mladosti su ga nazivali sporoučećim đakom.

NIKOLA TESLA je uveo čovečanstvo u električno doba i stoga ga smatraju jednim od najblistavijih naučnika u tehnološkoj istoriji. Osmislio je indukcioni motor, fluorescentnu lampu i naizmeničnu struju koju je – na divljenje i čuđenje savremenika – propuštao kroz svoje telo. I u drugim ogledima je imao uspeha, a pominje se da je u detinjstvu omanuo pokušavši da sa otvorenim kišobranom poleti s krova.

LEONARDO DA VINČI (1452–1519) prauzor je renesansnog čoveka, obdarenog za anatomiju, arhitekturu, astronomiju, inženjerstvo, slikarstvo, vajarstvo i pronalazaštvo. Mada je najviše upamćen po veličanstvenoj slici „Mona Liza”, u zabeleškama je nađeno da je razradio leteće mašine, potanko iscrtao ljudske organe i zamislio prvog robota.

GALILEO GALILEI (1564–1642) označen je ocem savremene astronomije, fizike i nauke; prvi je obavio pouzdana posmatranja teleskopom, iako ga nije sam izmislio. Unevši izvesna unapređenja, opazio je četiri najveća Jupiterova pratioca, što mu je pomoglo da učvrsti pretpostavku da je Sunce u središtu našeg sveta suprotstavivši se crkvenom učenju da je to Zemlja. Prvi je uočio i Saturnove prstenove.

Zaostao je dve desetinke za prethodnom trojicom.

BENDžAMIN FRANKLIN (1706–1790) bio je jedan od predvodnika prosvećenosti u svojoj zemlji, zbog čega su ga istoričari pozdravljali kao „prvog Amerikanca”. Zapamćen je po velikoj obdarenosti i raznovrsnim interesovanjima, izmislivši peraja za plivanje, naročitu peć, svetleći štap, staklenu harmoniku, a izazivao je divljenje ogledima sa munjama (prikazanim i u crtaćima).

VOLFGANG AMADEUS MOCART (1756–1791) predstavljao je muzičko čudo još u detinjstvu, jer je počeo da komponuje u petoj, a prvu simfoniju napisao u desetoj godini. Ostavio je više od 600 dela – koncerte, opere i simfonije. Uprkos kratkom životu, prozvan je najznačajnijim evropskim klasičnim kompozitorom.

TOMAS EDISON (1847–1931) je, po svemu sudeći, najplodotvorniji pronalazač svih vremena – oko 1.100 izuma. Usavršio je pisaću mašinu i pokretne slike, osmislio užarenu nit u sijalici, fonograf i – nećete verovati – prvu spravu za tetoviranje. Žestoko se borio protiv Nikole Tesle u čuvenom „ratu struja” i izgubio kao pobornik jednosmerne.

Sva trojica su sakupila po 3,5 bodova.

SIVEN HOKING (1942) rođen je istog dana kada se slavilo 300 godina od smrti Galilea Galileja. Matematički je potvrdio opštu teoriju relativnosti, potvrdivši da je kosmos nastao u tzv. Velikom prasku, što ukazuje da se vreme okončava u „crnim rupama”. Pretpostavlja se da bi to moglo da objedini opštu relativnost i kvantnu teoriju. Za trojicom ispred kasni jednu desetinku.

JOHAN KEPLER (1571–1630) bio je nadaren matematičar, astronom i astrolog i, verovatno, ključni čovek naučnog prevrata u 17. stoleću. Utemeljio je zakone planetarnog (o)kretanja, odredio godinu rođenja Isusa Hrista, opisao prelamanje svetlosti u ljudskom oku i doterao teleskop.

ČARLS DARVIN (1809–1882), na osnovu posmatranja na ostrvlju Galapagos, uspostavio je teoriju evolucije, pokazujući da se vrste menjaju delovanjem prirodnih zakona i seksualnog odabiranja. Dugo se u sebi rvao s tom zamisli dok nije, dve decenije nakon povratka s putovanja, objavio „Poreklo vrsta”.

MARIJA KIRI (1867–1934) preteča je u radiologiji, dva puta je ovenčana Nobelovom nagradom (za hemiju i fiziku), a u njenu i čast supruga Pjera jedinica za radioaktivnost nazvana je – kiri. Izdvojila je dva radioaktivna elementa, polonijum i radijum, čija je svojstva izučavala i primenjivala, zbog čega se dugotrajno izložila zračenju.

Ovo dvoje imaju po 3,3 boda.

ALEKSANDER GREJAM BEL (1847–1922) jedan je od najplodnijih izumitelja svojeg vremena. U to se upustio da bi pomogao gluvoj majci da bolje čuje. Najviše se pročuo po telefonu, iako je 2002. obelodanjeno da ga je nekoliko godina pretekao Antonio Meuki, detektoru metala, fotofonu i hidrodinamičnom krilu.

VERNER FON BRAUN (1912–1977) oglašen je „ocem američkog svemirskog programa”, jer je osmislio pogon za satelite i velike rakete. Maštao je da će ljudi izgraditi svemirske stanice oko Zemlje i svemirske letelice nalik avionima. I on i prethodnik su uknjižili po 3,1 poen.

HENRIJET LIVIT (1868–1921), nazvana „ženom računarom”, sačinila je katalog sa više od 1.500 raznorodnih zvezda u Magelanovim oblacima. Uočila je da se sjajnije sporije menjaju, što je iskoristila da proračuna rastojanje do udaljenih kosmičkih tela i galaksija.

BARBARA MAKLINTOK (1902–1992) izučavala je hromozome, a smatraju je osnivačem genetike ćelija. Osmislila je postupak posmatranja hromozoma i rekombinacije gena. Nobelovim odličjem je nagrađena za otkriće tzv. preskačućih gena koji utiču na ispoljavanje „naslednih jedinica”.

MAHATMA GANDI (1869–1948) oličenje je nenasilnog odupiranja britanskom porobljavanju Indije. Uzdržanim protivljenjem postigao je više od onih koji su se borili, izdejstvovavši slobodu za svoju otadžbinu. I danas ima mnoštvo poklonika u svetu. Sve troje je zavredilo 2,9 bodova.

I poslednji u ovom nabrajanju, NOAM ČOMSKI (1928), danas je najčešće pominjani naučnik i osporavani zastupnik političke levice. Izazvao je prevrat u teoriji lingvistike uvevši transformacionu gramatiku, a svojim pogledima uplivisao je i na psihologiju upalivši iskru tzv. saznajne revolucije. Prikupio je 2,6 poena.

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika