Arogantna vlast sve dalje od građana
Crvenim tepihom skrivaju siromaštvo naroda
I. Radisavljević - B. Gigović | 07. 03. 2010. - 00:02h | Foto: S. Maričić | Komentara: 152

Dok poslanici Srbije uz fanfare i gardu koračaju po crvenom tepihu u čast početka prolećnog zasedanja skupštine, više od 60 odsto stanovnika Srbije, koji prema procenama spadaju u grupu siromašnih, pokušava da sastavi kraj s krajem. Ove sasvim suprotne slike predstavljaju dve strane srpske stvarnosti. Jedna je zaštićena i povlašćena, a druga – osiromašena i prepuštena sama sebi.
 

– Prosečan čovek u Srbiji živi u zoni preživljavanja, a „prosečan političar“ u zoni komfora, i tu je najveći nesporazum. Jer ljudi u zoni preživljavanja nemaju kada da se bave „velikim temama“ i kvalitetom života, već se bore za puki opstanak, za razliku od ljudi koji žive u zoni komfora, kojima su sva osnovna pitanja rešena i koji prema tome mogu da se bave „višim“ nivoima i sferama života – kaže beogradski psihoterapeut Aleksandra Bubera.


Nije teško zaključiti da srpska politička elita živi u paralelnoj relanosti. Jer, ako su se odlučili da na ovakav način započnu svako skupštinsko zasedanje, ako su sebi odrezali plate i beneficije, ako su bahati u trošenju budžetskih sredstava i vozikanju službenim vozilima… onda očigledno nemaju pojma da u Srbiji nešto manje od 600.000 ljudi živi na minimalcu, da 136.000 radi a ne prima platu, da je 723.350 nezaposleno, kao i da se u našoj zemlji svake godine umire od gladi. Ili ne znaju, ili se prave ludi.
Umesto da razmišljaju kako da unaprede život običnog čoveka, naši političari se bave isključivo velikim temama – Kosovom, EU, svađama s regionom. Nije da ova pitanja nisu bitna za našu zemlju, ali su se građanima očigledno smučila. Ona, nažalost, ne mogu da se namažu na hleb.
Sagovornici “Blica nedelje” složni su u oceni da je demokratska vlast, sada kada je prošlo dovoljno vremena da se sagledaju njeni (ne)uspesi, izneverila poverenje građana. Jelena Vlajković, psihijatar i profesorka mentalne higijene na Filozofskom fakultetu, nedavno je za naš list objasnila da smo umesto jačanja institucija nakon 2000. godine dobili jačanje partijske države.
– Umesto da odlučno sprovodi reforme i jača institucije, svaka vlada od 2000. godine do danas je samo jačala partijsku državu, zapošljavala svoje kadrove, delila pare odanim članovima upravnih odbora, nagrađivala poslušnike. Neosporni boljitak u svakodnevnom životu dobijen je uglavnom rasprodajom velikih sistema, a ne oporavkom privrede – rekla je Vlajkovićeva.



Stjepan Gredelj, sociolog i direktor Instituta za filozofiju i društvene teorije, objašnjava da je sve što se danas dešava građanima Srbije i bilo za očekivati.
– Problem je što u Srbiji ne postoji politika, a kamoli političari. Naš narod vode partijske sinekure raznoraznih tipova koji su u svom političkom angažmanu videli varijantu “sad i nikad više”, pa sve rade samo u sopstvenu korist. Političari se na bave životom građana, jer da se bave ne bi imali vremena da bogate političke podobne, da se svađaju sa regionom i čitavom Evropom zbog Kosova i drugih “velikih” pitanja. Umesto da razmišljaju kako da smanje siromaštvo i podignu standard, oni pričaju o ogromnim planovima, koji su zapravo krajnje nerealni, jer ova država nema odakle da ih finansira. Od nas građana zasigurno nemaju više šta da iscede, a drugi izvori i ne postoje… Sve je ovo u suštini i bilo za očekivati u formiranju onakve koalicije koja i danas postoji. Politički protivnici devedesetih sada su braća rođena i to sve govori o našim političarima – zaključuje Gredelj.
Nije teško zaključiti da vlast nakon 5. oktobra nije uspela da ispuni svoju funkciju.

 

Promena situacije dužnost je građana, koji su je na izborima, svesno ili nesvesno, i odabrali.
– Narod loše živi jer je davao i još daje podršku bednoj politici. U Srbiji se niko ne bavi stanovništvom, ali licenca za takvo ponašanje je dobijena kada je postalo jasno da je gotovo sigurno da na izborima u Srbiji najviše glasova dobijaju oni koji daju najviše lažnih obećanja i koji za sitno mito u predizborne dane uspešno kupuju glasove. Dokle god ta prljava rabota u Srbiji bude uspešna, dotle će i na vlast moći da dolaze takvi koji su nezainteresovani za bilo koga drugog osim za sebe – kaže Nenad Prokić, dramaturg i poslanik Liberalno-demokratske partije u Skupštini Srbije.

 
Šta rade Vlada i Parlament
Nenad Prokić, dramaturg i poslanik, ističe da je u ekonomskoj krizi Vlada propustila da u svojim redovima išta uštedi.
– Odgovornost političkih elita za loše stanje u društvu je velika. Vlada koja je celu prošlu godinu vodila kampanju protiv Parlamenta sopstvene države, da bi našla krivca za sopstvene promašaje, nije primenila nikakvu vrstu štednje na sebi – kaže Prokić, i ističe da je, što se tiče Parlamenta, počasna garda nepotrebni kič i neuspešni supstitut za odsustvo uvažavanja parlamenta u srpskoj demokratiji.


 
Svi se plaše siromaštva
Više od 95 odsto građana Srbije plaši se siromaštva, pokazalo je istraživanje „Medija galupa“. Sagovornici „Blica nedelje“ se slažu da građani na bahatost političkih elita reaguju nekim od neprijatnih osećanja – ljutnjom, prezirom, frustracijom, tugom, sumnjom i nepoverenjem, podsmehom i ironijom, a nekad i ekstremnijim osećanjima poput mržnje i gneva...


 
Predsednik Tadić: Ovo će biti teška godina
Ova godina će u ekonomskom smislu biti izuzetno teška, a poboljšanje životnog standarda građana može se očekivati tek naredne godine, ocenio je juče predsednik Boris Tadić na sednici Glavnog odbora DS. On je rekao da Vlada treba da nastavi s politikom štednje i da novac ulaže samo u one projekte koji će omogućiti razvoj Srbije i povećanje broja radnih mesta. Tadić je dodao da pojedini ekonomski parametri pokazuju da se Srbija nalazi na putu izlaska iz krize, ali da se budžet i dalje ne puni očekivanom brzinom i da je nezaposlenost narasla 17 odsto.

Izvor: Blic

O aroganciji:
Cuo sam da je Sutanovac izjavio da o ulasku u NATO treba da odlucju biznismeni (citaj tajfuni) i BIA. Znaci treba i ozvanici to da nam tajkuni upravljaju drzavom i da vlast gleda interese bogate elite. Da je narod maloumna stoka koja im treba samo kad se glasa. I udariti im zig na celo da znaju kom robovlasniku pripadaju.