Otkrivena najmanja crna rupa u univerzumu

Pre dve nedelje astronomi su pronašli do sada najveće crne rupe, deset milijardi puta masivnije od našeg Sunca, da bi danas američka svemirska agencija NASA objavila da je otkrila – najmanju.



Ona je verovatno svega tri puta masivnija od naše zvezde, što je opasno blizu minimalnoj količini mase potrebne da se stvori crna rupa na prvom mestu. Našem Suncu, radi primera, nedostaje dovoljno mase da formira crnu rupu na kraju svog životnog ciklus.

Da je originalna zvezda crne rupe bila išta manja, nedostajalo bi joj gravitacije da se uruši. Samim tim, ova mala crna rupa ima “jači stisak” od onih sa 10 milijardi puta većom masom od Sunca.

Crna rupa, nazvana IGR J1 7091-3624, deo je binarnog sistema. Deli sistem sa normalnom zvezdom, od koje crpi gas i stvara masivni disk materijala oko sebe, kako se vidi na umetničkoj viziji na fotografiji.

Stelarna materija, uglavnom gas, zagrejava se do nekoliko miliona stepeni i počinje da emituje X-zrake, u specifičnoj šemi nazvanoj “otkucaji srca”. Ta šema je uzrokovana regularnim ciklusima materije koja se kupi u crnoj rupi od susedne zvezde. Izbacivanje X-zraka privremeno odbacuje gas od crne rupe, što uzrokuje cikličnu šemu koja podseća na otkucaje srca.

Najmanja crna rupa nalazi se na oko 16.000-56.000 svetlosnih godina od Zemlje.

Izvor: Blic

Na kraju ce da se ustanovi da su "crne rupe" u stvari jos jedan oblik zvezda i da verovatno ne mogu da progutaju sve oko sebe, vec, mozda na neki nepoznat nacin, kad se nagutaju dodje ponovo do nekog praska. Mozda gravitacija moze da promeni smer tj, narav, u odredjenim uslovima. Mi ni ne znamo sta je gravitacija do kraja. Meni su te crne rupe kao neki crni biseri koji postoje pored onih normalnih. Crne rupe i super nove kao da su sfericna mesta prolaza neke sveukupne svemirske energije koja kroz njih pulsira nizom usisavanja i rasprskavanja, a sve to rasuto po univerzumu u nama nesagledivoj shemi. Svemir stalno kuva i tesko cemo mi u tom kotlu tako lako saznati nesto. Hocemo, ali nam treba vremena.

Super je sve to; meni su crne rupe od sada "crne zvezde", teske, opake, prave frku i uzburkavaju svemir.

A sta bese sa belim i smedjim patuljcima, i oni nastaju kada se zvezde urusavaju, a i masa im je isto velika...

I jesu.

Po nekoj mojoj logici, crne rupe nisu "rupe" u pravom smislu reči, neka interdimenziona vrata za putovanje kroz vreme/dimenzije ili nešto slično. Ona su ista kao i sva ostala svemirska tela, samo sa jednom razlikom - ta što imaju monstruozno jaku silu gravitacije.

Pročitao sam negde, možda u novninama...  Da sama "rupa" tj. ono što mi vidimo, je obična optička varka: postoji jedna granica baš nadomak "rupe" koja ima toliku jaku gravitaciju, da uspeva da privuče i čestice svetlosti, tj. fotone. Pošto je ljudsko oko osetljivo na svetlost (sve što vidimo je u stvari refleksija svetlosti o predmete, koji naši receptori u oku registruju), a iz centra crne rupe svetlost ne može da "pobegne", te nama ljudima taj centar izgleda crno. 

Opet, po mojoj logici, sa obzirom da su "crne rupe" tela, imaju i svoju masu, koja se povećava sa svakom zvezdom koju smažu. Da su prave "rupe", ne bi imale masu, ne bi orbitirale sa drugim zvezdama oko nekog njihovog zajedničkog centra, trebale bi da budu u apsolutnom mirovanju u odnosu na ostala svemirska tela... a apsolutno mirno telo ne postoji (barem su me tako učili u srednjoj)... 


No dobro, lepo je (i veeeoma zanimljivo  ) ovde filozofirati i nagađati, ali ljudi tek treba da otkriju pravu prirodu tih crnih zvezda... 

Dobro zboris, haug!