Roditelje poprilično košta student u Beogradu

Roditelji studenta ekonomije iz unutrašnjosti, koji imaju tu sreću da mu studije na Beogradskom univerzitetu plaća država, godišnje ipak moraju da izdvoje neverovatnih 231.000 dinara samo za kupovinu udžbenika i njegove osnovne životne potrebe. A u slučaju da je upisao neki od tehničkih fakulteta, na primer Arhitekturu, ti troškovi se približavaju sumi od 260.000 dinara.

Roditelji samo za jedno dete koje želi da studira u glavnom gradu godišnje moraju da izdvoje minimum 13 prosečnih plata ili čak 20 penziju. Roditelji čije dete od oktobra kreće da studira društvene nauke, pravo ili ekonomiju, samo za komplet udžbenika, skripte, sveske i olovke treba da izdvoje između 6.100 i 11.200 dinara. Ekonomisti je, međutim, za osam predmeta potrebno minimum 7.000 dinara za kupovinu knjiga, 1.250 za skripte i 400 dinara za sveske i olovke.

Arhitekte i građevinci osim ovih troškova imaju i dodatne - pribor za rad. Mladi arhitekta roditelje će koštati mnogo više od ekonomiste, pravnika, filozofa samo zbog gomile hamera, rapidografa, „Štedlerovih“ šestara, lenjira. Dobar pribor, uz štampanje radova na kraju svakog semestra, sveske i obavezne skripte koje koštaju od 300 do 1.000 dinara, roditelje godišnje izađe više od 32.000 dinara. Slične izdatke ima i građevinac, ali njemu je, uz više od 1.500 komada papira A4 formata, specijalan koferčić za držanje radova, gomilu olovaka i lenjire i šestar, neophodan i dobar digitron koji ne košta manje od 100 evra.

U Beogradu, za iznajmljivanje stana morati da se izdvoji bar 100 evra, odnosno 12.750 dinara mesečno. Tu treba imati u vidu i račune za struju (oko 1.000 dinara), telefon (700 dinara s obzirom na to da dete mora da se čuje i sa roditeljima) i za „Infostan“ oko 1.000 dinara. Pošto nijedan mlad čovek danas ne može bez svog mobilnog telefona, minimalna mesečna dopuna njegove roditelje će koštati 200 dinara.

Majka i otac se užele deteta i vole da im ono dođe bar jednom mesečno. Ta roditeljska ljubav košta ih mesečno 1.000 dinara u vidu povratne karte do rodnog mesta. Da bi mogao da se vozi po Beogradu, mora da kupi studentsku markicu, od 550 dinara.

Studentu se najviše isplati da se hrani u menzi. Za doručak, ručak i večeru on mora da izdvoji 3.390 dinara mesečno, odnosno 33.900 dinara za deset meseci, koliko je u Beogradu, ne računajući letnje mesece koje provodi kod kuće. Ako hoće i da užina ili da popije kafu na fakultetu, to će ga koštati dodatnih sedamdesetak dinara dnevno, odnosno 15.400 dinara godišnje, dok mu je za osnovne higijenske potrepštine sapun, šampon, pastu za zube i toalet-papir mesečno potrebno bar 250 dinara.

Za jedan par patika i zimskih cipela roditelji često moraju da izdvoje bar 7.000 dinara, a za odeću - jaknu, majice, košulje, džempere, par farmerki, čarape i do 10.000 dinara godišnje.

Da ne bi sedeo stalno u kući student mora negde i da izađe, bar subotom. Ako ode samo na dva piva nedeljno u kafić sa drugarima to zadovoljstvo će ga koštati 180 dinara. Kada to pomnožimo sa četiri (vikenda) dobijemo 720 dinara mesečno, a kada se to svede na godišnji nivo ispada 7.200 dinara. Ako na to dodamo jedan odlazak u bioskop mesečno (200 dinara) i jednu utakmicu ili koncert u tri meseca (gde je ulaznica u proseku 800 dinara), to njegove roditelje ukupno košta 4.400 dinara godišnje.
J. Subotić - P. Karanović

Izvor: Blic