Japanski Super Mario Bros 2 tj Lost Levels. Igra koja je u vreme kad se pojavila smatrana preteškom za zapadnjake, pa smo dobili Doki Doki Panic sa izmenjenim sprajtovima kao SMB 2.

Generalno, treba praviti razliku izmedju igara koje su teške jer je loša kontrola kretanja lika, loša detekcija sudaranja ili je dizajn nivoa sadistički i onih koje zahtevaju više igračkih sposobnosti, dobru koordinaciju i planiranje poteza.

Ako neko želi da se zabavi teškim igrama neka proba I Wanna Be The Guy, I Wanna Save The Kids i CatMario.

Inače, tokom godina sam primetio da su japanske verzije igara uglavnom teže od zapadnjačkih.

Mislim da imamo pobednika




Ako vas mrzi da gledate intro, premotajte na 2:23

Ninja Gaiden trilogija je noćna mora mnogih igrača. Ali i jedna od najboljih igara ikad.

Ima i obrnutih slučajeva. Bare Knuckle III je neuporedivo lakši od Streets of Rage 3. Very Hard na japanskoj verziji je lakši od Easy na američkoj/evropskoj.

Igre tog tipa su često teže u američkoj verziji jer su Japanci smatrali da amerikanci vole da tuča traje duže, a i samim tim su produžavali trajanje igre. Čini mi se da su Simpsonovi još jedan primer teže američke verzije. A i to su igre za koje je potrebno najmanje veštine. 

presao bih ga i ja sad ali sa 10 godina tesko 

Ja sam neke igre, čini mi se, bolje igrao sa 10 godina, nego danas (u 12). 
Sećam se kako se brat (koji je za neke tipove igara mnogo bolji igrač od mene) razbesneo kad sam savladao OUTRAGEOUS na SMW pre njega.
To i bonus nivoi na Lost Levels-u 

Kanter strajk. Koliko god da igram ne mogu da ju predjem.

Probaj Condition Zero. 

Meni je dušu pojeo deo nemačke kampanje nakon osvajanja Staljingrada,čini mi se, u Sudden Strike-u.Danas mislim da je igra namerno tako bila postavljena da bez varanja nije bilo moguće pobediti u švapskoj uniformi.