Najstariji živi bluzer dolazi u Beograd



Najstariji živi bluzer Dejvid Haniboj Edvards nastupiće 25. aprila u klubu Living Room Studentskog kulturnog centra Beograda.

Edvards je rodjen 1915. godine u američkoj državi Misisipi, gde je imao priliku da uči sviranje gitare od prvih bluzera Čarlija Patona, Big DŽo Vilijamsa i Roberta Džonsona.

"To Edvardsa čini poslednjom vezom sa počecima bluza i jedinim živim svedokom nastajanja ove muzičke forme. Prve snimke napravio je 1941. godine, set tipičnog 'misisipi delta bluza' preko koga je demonstrirao svoje emotivni, izražajni vokal i zavidne gitarističke sposobnosti", saopšteno je iz Living rooma.

Organizatori navode da je njegov koncert "dobra prilika, verovatno poslednja" da se beogradska publika susretne sa skoro netaktnutom bluz tradicijom i njenom bazičnom energijom.

"To je prilika da se za trenutak vratimo u vreme kad je stvarana ova muzika, u onu noć kad je Robert Džonson na raskršću sklopio ugovor sa djavolom i prodao mu svoju dušu u zamenu za izvanredan muzički talenat", navode iz SKC-a.

Izvor: MTS-Mondo

Najstariji živi bluzer svirao u Beogradu



Najstariji živi bluzer, 92-godišnji gitarista Dejvid Haniboj Edvards (David Honeyboy Edwards), svirao je u sredu uveče u klubu "Living rum" (Room) Studentskog kulturnog centra Beograda.

Krepki bluzer, poslednja živa karika sa originalnom bluzem iz delte Misisipija, dočekan je u "Living rumu" dugotrajnim aplauzom, a potom je svirao oko dva sata, sa kraćom pauzom. U drugom setu, na usnoj harmonici ga je pratio srpski bluz veteran Pera Džo.

Edvards je posle koncerta do ranih jutarnjih sati davao autograme, slikao se i razgovarao s muzičarima srpske bluz scene.

Kako je agenciji Beti rekao njegov najbliži saradnik, producent Majkl Frenk (Michael Frank) iz Čikaga, Edvards uprkos starosti godišnje održi oko 100 koncerata, i smatra da je muzika ta koja ga održava u životu.

Rodjen je u državi Misisipi 1915. godine i znanje je sticao od prvih bluzera, Čarlija Patona (Charile Patton), Big Džoa Vilijamsa (Big Joe Williams) i Roberta Džonsona (Johnson), kasnije nazvanog "kum rokenrola", čiji je stil sviranja bio glavna inspiracija za gitariste poput Kita Ričardsa (Keith Richards).

Edvards je bio lični prijatelj Džonsona, oko čijeg su se života ispredali mitovi. Za Džonsona se govorilo da je prodao dušu djavolu u zamenu za fantastično umeće sviranja gitare, i taj mit je ovekovečen u kultnom filmu "Raskršće" Voltera Hila (Walter Hill).

Edvards, koji medju poznavaocim bluza važi za gitaristu podjednakog talenta, rekao je Beti da ga je Džonson inispirisao za neke tehnike sviranja i štimovanja. Medjutim, na pitanje o Džonsonovoj ličnosti i okolnostima njegove smrti 1938. godine odgovorio je - smeškom.

Džonson, gitarski heroj crne populacije u Misisipiju, bio je sklon ljubavnim avanturama sa udatim ženama, a Edvards je bio u društvu ovog mladog muzičara (27) kada mu je jedan barmen - ljubomorni muž - servirao piće za koje se veruje da je bilo otrovano.

Majkl Frenk, vlasnik diskografske kuće "Ervig" (Earwig), i stalni Edvardsov saputnik, rekao je Beti da je stari bluzer ne samo jedini živi svedok tog dogadjaja već i da je poznavao sve aktere, a da priča o otrovanom piću potiče od Edvardsovog ličnog uverenja.

Džonson je u mukama izdahnuo četiri dana kasnije. Edvards ga je posetio dan pred smrt, ali, prema Frenkovim rečima, nije prisustvovao sahrani.

Za razliku od Džonsona, koji je za života, tokom 1930-ih, uspeo da snimi 30-ak svojih pesama, Edvards je to učinio tek 1942. godine, "jer ljudi iz muzičke industrije nisu uspevali da ga uhvate, budući da se u jednom gradu zadržavao najviše dan-dva", rekao je Frenk.

Izvor: MTS-Mondo