U hladnoći i mraku, ljudi koji su na mesečini držali fenjere, bacali su jezivo svetlo na najstarije groblje u Peruu koje je proteklih godina postalo neočekivani turistički hit Lime.



- Jezivo je ali nam se baš to dopada - rekla je jedna tinejdžerka dok je stezala ruku momku sa kojim je prolazila između nadrgobnih spomenika u tišini koju su remetili samo koraci turista.

Svaka grupa ima vodiča koji posetioce zabavlja pričama o onima koji su sahranjeni na Presbitgero Matias Maestro muzeju-groblju, istorijskom spomeniku Perua.

Noćne ture imaju različite teme za različite posetioce - jedna se fokusira na ljubav, druga na patriotska osećanja, treća na predsednike a jedna i na samu smrt.

- Tura fokusirana na smrt privlači najviše pažnje i to ona u novembru, dok se u februaru najviše pažnje poklanja ljubavi - rekao je AFP-u istoričar Hoze Bokanegra koji posetioce zabavlja istorijskim anegdotama.

Neki od njih su do te mere svesni da su na groblju da obazrivo hodaju na vrhovima prstiju sve vreme iščekujući scenu iz horor filmova.

Kada su ture počele pre deset godina, jedva da su privlačile grupu od 40 ljudi. Danas su toliko popularne da u jednoj turi bude i po 350 posetilaca, mahom mladih i turista, kaže Bokanegra.

Jedna od najpopularnijih grobnica za lokalce je grob peruanskog pesnika Hozea Santosa Čokana koji je zatražio da bude sahranjen stojeći u prostoru veličine jednog kvadratnog metra.
 
- Zbog toga je njegov kovčeg stavljen vertikalno. A na njegovom nadgrobnom spomeniku je citat iz njegove pesme "Život brodolomnika" - kaže Bokanegra.

"Kvadratni metar koji sam tražio na Zemlji biće moj, čak i ako bude prekasno. Mrtav, na kraju, imaću ga. Sada očekujem da će me jednog dana sahraniti u njemu, stojeći", napisao je pesnik.

Iako je reč o groblju i noćnoj poseti, svetla ipak ima dovoljno da posetioci vide mermerne skulpture Dame u mantilji i Hermesove palice.

Izložena su i dela u bronzi poput "Majke koja plače na sinovljevom grobu" ili "Krika bola" koji samo doprinose atmosferi celog prostora, sa mauzolejima isprskanim blatom i naizgled zaboravljenim.

Groblje, smešteno u predgrađu Barios Altos, ime je dobilo po svom dizajneru, svešteniku Matijasu Maestru koji je tu i sahranjen.

Groblje je otvorio 1808. godine predstavnik španske kolonijalne vlasti Fernando Abskal i predstavlja neku vrstu istorije Perua kroz grobnice i kripte.

Ukrašeno sa 940 skulptura, od kojih su neke stigle iz Italije i dela su skulptora poput Santa Varnija, Pjetra Koste, Ulderika Tanderinija i Rinalda Rinalcija ili Francuza Žan Luja Barija i Atonina Marsija.

Uspeh tura predstavlja neku vrstu blagoslova za groblje jer mu obezbeđuje sredstva za restauraciju grobnica i skulptura.

Izvor http://www.24sata.rs