Ideje koje menjaju svet
Autor: CDC/JS | 30.03.2008 - 00:02


Više od novca i politike, ideje su ona tajna moć koja pokreće našu planetu. Nedeljnik „Tajm“ izneo je nekoliko ideja koje već menjaju svet. To će sigurno u ovom veku biti najpre briga za opšte dobro i blagostanje, ali će na tom putu „njegovo veličanstvo kupac“ morati još više da se brine sam o sebi.

Globalno otopljavanje i ekologija biće jedna od osnovnih preokupacija, s tim što će se životni uslovi na zemlji menjati i uz pomoć geoinženjeringa.
Žene će imati daleko drugačiju, bolje rečeno, važniju ulogu, i to ne samo u kuhinji, koja će postiti prava mala laboratorija, već i u vođenju poslova i politike. Naučnici dalje tvrde da će starih biti sve više i da će se značajno pomeriti starosna granica cele populacije. Za ovo je neophodno da se o zdravlju vodi daleko veća briga i zato ne treba da iznenadi ako vam u skorije vreme poslodavac zatraži genetske testove pre nego što dobijete posao. Uz sve ovo sport će postati još značajnija „sporedna stvar“ za ceo svet. Ali da krenemo redom.

Briga za blagostanje
U 21. veku će i američkoj dominaciji doći kraj. Težište svetske ekonomije će verovatno postati Azija. Tri vrlo smela, ali ostvarljiva cilja za SAD i ceo svet biće:
- Održivi sistemi korišćenja energije, zemljišta i resursa.
- Stabilizovanje svetskog stanovništva na osam milijardi ili manje do 2050.
- Iskorenjivanje ekstremnog siromaštva do 2025.
Za postizanje ovih ciljeva biće potrebna efikasna tehnologija, jasna strategija realizacije i izvori finansiranja. Prema najboljim današnjim ekonomskim i naučnim saznanjima, svi ovi ciljevi se mogu ostvariti uz ulaganje manje od jednog procenta svetskog godišnjeg prihoda. Neophodno je, međutim, da se pre svega oslobodi zamki ideologije slobodnog trržišta i da se problemi ne smatraju nerešivim. .

Kupac koji radi sam
Pojava prve samoposluge 1916. godine bila je revolucionarni događaj, a danas, zahvaljujući mogućnostima savremene tehnologije i raspoloženju javnosti, postoji težnja da se sve više usluga prebaci na potrošače. Tako će, na primer, već do početka ovog leta biti dovršena izgradnja „aerodroma budućnosti“ u Sijetlu, koji će, umesto šaltera za prodaju karata, imate specijalne kabine - kioske na kojima će putnici sami moći da izvade i čekiraju karte.

Starost nije za otpis
Već su 70-ih godina demografski stručnjaci upozoravali svet da je planeta prenaseljena. Međutim, pošto ljudi žive sve duže i sve duže ostaju produktivni, moraćemo da redefinišemo pojam starosti. U Japanu je, na primer, više od četvrtine stanovništva starije je od 60 godina, a već 2050. taj broj će dostići 42 odsto. Pri tom svaki treći Japanac iznad 60. još uvek radi. Veoma je bitno da stari ljudi što duže rade jer ćemo, kako tvrde UN, do sredine veka imati više starih nego dece. Zato su mnoge evropske zemlje pomerile granicu odlaska u penziju ponegde za celih pet godina. Do 2050. trećina radne snage u zemljama u razvoju imaće 50 ili više godina. Treba znati da mnogi stariji ljudi imaju veliku kupovnu moć. Recimo, Britanci preko 50. kontrolišu 70 odsto bogatstva zemlje.

Obavezno zdravi
Trenutno 160 miliona zaposlenih u Americi imaju zdravstveno osiguranje koje im plaća firma. Situacija se uskoro može promeniti: poslodavac će svojim radnicima reći da se postaraju da budu zdravi ili će dobiti otkaz!
Kolektivna gojaznost, nekretanje i pušenje doveli su do epidemije dijabetesa, srčanih oboljenja i raka. A ko to plaća? Šef. A ko je kriv? Šef. Osamdeset četiri odsto Amerikanaca smatra da bismo bili zdravi da šef na tome insistira. E pa, šef sada insistira! Dve trećine firmi nude besplatne programe za mršavljenje i fitnes. Neki šefovi nisu tako blagonakloni: otpuštaju pušače, a nemojte se čuditi ako uskoro budete morali da odete na genetsko testiranje pre podnošenja prijave za posao.

Geoinženjering
Čovečanstvo možda neće moći da spreči globalno otopljavanje: već u leto 2013. Severni ledeni okean bi mogao da ostane bez leda Naučnici se sve glasnije zalažu za rashlađivanje planete putem geoinženjeringa. Suština se svodi na to da se smanji količina sunčevog zračenja koje dopire do Zemljine površine. Načini da se to postigne liče na naučnu fantastiku. Na primer: lansiranje džinovskih ogledala u orbitu da bi se radijacija vraćala u svemir, ili čak farbanje svih krovova na planeti u belo.

Žene u prvom planu
Ekonomisti odavno ističu da su najmanje produktivna ona društva u kojima se ženama uskraćuje mogućnost da rade. Da bi ubrzali privredni razvoj siromašnih zemalja, šačica prosvećenih kapitalista pokušava da što više angažuje žene. Najuspešnijim se pokazao projekat takozvanog mikrofinasiranja. Od 70-ih naovamo, na desetine hiljada žena je osnovalo vlastiti biznis. Pokazalo se da su žene pouzdani dužnici, da su novac dobro iskoristile, što je pozitivno uticalo na celo društvo i zemlju uopšte. U „Goldman Saksu“ su zaključili da obrazovane poslovne žene mogu da povećaju ekonomsku proizvodnju u svetu i da bitno utiču na privredni rast.

Globalizacija sporta
Ljudi gledaju televiziju iz dva razloga: zbog značajnih vesti iz zemlje i sveta i zbog prenosa sportskih događaja. Vesti su nepredvidljive i često mračne. Sport je, s druge strane, najbolji reklamni instrument koji danas postoji. On zauzima sate i sate televizijskog programa. Marketinški stručnjaci su odavno shvatili da je sport savršena sinteza novca i pokreta. Zato sportski radnici nastoje da privuku svetsku publiku na običnije svakodnevne sportske manifestacije. Lokalno će postati još globalnije ako lokalni klubovi i lige dobiju mogućnost da izađu na svetsku pozornicu. Kao i drugim industrijskim granama, i ovo je teren neslućenih mogućnosti a pre svega Kina i Indija. Kao i za svaki drugi proizvod, tako i za sport važi pravilo da potrošači u svim delovima sveta ne žele isto.

Kuhinja kao laboratorija
Kuvarice će uskoro shvatiti da kuvanje nije umetnost, već nauka, što Mekdonalds već odavno zna. Otpor nauci o hrani jača s pojavom lokalnih pokreta organske i takozvane spore hrane. Ali taj otpor je uzaludan i pogrešan, smatra profesor hemije s Njujorškog univerziteta Kent Kiršbaum. Danas su zapravo malobrojni ljudi koji kuvaju, jer im je jeftinije da kupe gotova jela u samoposluzi ili u objektima koji pripremaju domaću hranu „za poneti“. Oni koji se ipak upuštaju u taj poduhvat moraće da pređu na niz novotarija u svojoj kuhinji, kao u maloj laboratoriji, da bi na racionalan način spremili ručak.
Osim toga, domaćice će naučiti kako se koriste jednostavne hemijske supstance. To će značiti da će kuvanju morati da se poklanja malo veća pažnja, a posao će olakšati i novi kućni aparati, pre svega, štednjaci i pećnice.

Izvor: Blic