Najradosniji dan
Božić u narodu prate lepi običaji

Najradosniji dan za ceo hrišćanski svet na kugli zemaljskoj je rođenje Isusa Hrista u Vitlejemu. Po bogatstvu običaja, Božić je najlepši pravoslavni praznik. Svi mu se neizmerno raduju - i deca i odrasli. Na Božić ljudi se, umesto uobičajeno, pozdravljaju sa: "Hristos se rodi", a odgovaraju sa: "Vaistinu se rodi."

Pripreme za praznik Hristovog rođenja počinju nizom manjih praznika, koji su neka vrsta uvoda u najradosniji dan.

Badnji dan
U znak sećanja na vatru kojom su se grejali vitlejemski pastiri domaćin odlazi u šumu, traži pogodno hrastovo ili cerovo drvo i donosi ga kući. Pre nego što ga odseče, prekrsti se tri puta i kaže: "Pomoz' Bože i badnjače sveti." Kod kuće ostavlja drvo pred vratima, gde ga domaćica dočekuje rečima: "Bog ti dobro dao i sreće imao." Simbolika ovog susreta je jasna: novorođeni Spasitelj ulazi preko badnjaka u svaki dom i svim članovima domaćinstva donosi duhovnu radost. Danas u gradu badnjak je cerova grančica koja se kupuje na pijaci sa malo slame i drenom. Tako se stari običaj miri sa novim uslovima života.

Badnje veče
Na Badnje veče u domu se okupljaju svi ukućani koji uz posnu večeru očekuju dolazak Bogomladenca Hrista. S badnjakom je u kuću uneta i slama - ona podseća na vitlejemske jasle u kojima je Bogorodica donela na svet bezgrešno začeto dete. Onog ko unosi slamu domaćica zasipa žitom iz sita. Zatim onaj koji je uneo slamu, spušta naramak na tlo i imitira kvocanje kvočke: kvo, kvo, kvo. Deca čupkaju slamu i imitiraju piliće: piju, piju, piju... Slama se zatim rastura po celoj kući. U seoskim kućama slama na podu leži i po tri dana, a u gradovima je ova simbolika svedena na rukovet slame koja se postavlja uz badnjak.

Položajnik
Na sam dan Božića u kuću prvi ulazi položajnik - Radovan, koji svima donosi radost i dobru volju (to je obično dete posebno drago porodici). Već taj izbor podseća na Hristovu ljubav prema deci i njegove reči: "Koji se ponizi kao dete onaj je najveći u carstvu nebeskom. Ko primi dete u ime moje, mene prima..." Običaj položajnika vodi poreklo od mudraca sa istoka, koji su, kako stoji u Jevanđelju, stigli vođeni čudesnom zvezdom, poklonili se novorođenom Hristu i doneli mu darove. U kuću stupa desnom nogom da bi kuća imala napretka i pozdravlja ukućane rečima: "Hristos se rodi i srećan vam Božić." Zatim prilazi vatri, uzima žarač, džara po vatri i udara po raspaljenim grančicama govoreći: "Koliko varnica, toliko sreće u ovoj kući. Koliko varnica, toliko parica. Koliko varnica, toliko gusaka i piladi..."

Sve to pripada narodnim običajima. Smisao im je zajednička: da se obezbede dobra letina, zdravlje i sreća ukućana.
Česnica

Na sam praznik, koji za vernike znači i kraj šestonedeljnog posta, na trpezi su razna jela, od kojih svako ima svoju simboliku. Pre ručka obavezno je lomljenje česnice, rezanje božićnog kolača, božićne pečenice i paljenje božićne sveće.
U našim krajevima česnica se pravi na različite načine, ali svuda se u nju stavlja novčić. Ko ga pri zajedničkom lomljenju nađe, imaće sreće čitave godine. Česnica se pravi kao uspomena na Hristovo rođenje. Negde je to beskvasna pogača, negde lisnata, a može da bude i slatka, premazana medom, sa suvim grožđem i orasima. Sam naziv česnica potiče od staroslovenske reči čest, što znači deo ili sreća.

Za vreme ručka svi ukućani moraju biti kod kuće jer je Božić porodični praznik. Posle ručka muška deca jašu konje ulicama - prate Božić. Ostali ostaju kod kuće jer se prvog dana ne ide u posetu. Drugog i trećeg dana Božića odlazi se u posetu ili dočekuju kumovi, rodbina, prijatelji. Za vreme Božića ne daju se stvari iz kuće - nikom ništa. Ljudi se mire i praštaju jedni drugima. Pripremila: Nađa Andrejević

Praznik treba duhovno doživeti

Na božićnu liturgiju vernici odlaze čisti, u najlepšoj odeći, jer se i sveštenstvo na praznik oblači svečano. Kada prilazite celivajućoj ikoni, pred njom se treba prekrstiti. Tokom službe ne galamite, ne gurajte se, isključite mobilne telefone i službu pratite u tišini. Kada upalite sveću za svoje žive i mrtve, ne morate čekati da ona izgori. Izbegavajte karmin (ako ste žensko) da ne ostaju tragovi na ikonama i putiru. Setite se onih koji nemaju i pomozite im koliko možete.
Čestitajte praznik bližnjima, prijateljima i poznanicima i pokažite dobru volju prema onima koji su vas naljutili ili povredili.

Simbolika trpeze

Sve što se za praznik Hristovog rođenja sprema i stavlja na sto - ima svoju hrišćansku poruku.
Vino predstavlja krv Isusa Hrista, koji je zbog ljudskog roda stradao na Golgoti i zatim vaskrsao. Čovek se pomirio sa Bogom, Bog ga spasao večne osude i duhovne smrti.
Sveća je dvokraka ili trokraka, od čistog voska. Njena svetlost simbolizuje svetlo koje je bez početka i kraja. Sam Gospod kaže: "Ja sam svetlost... Dok imate svetlosti, verujte u svetlost da budete sinovi svetlosti..."
Pogača simboliše samog Spasitelja, koji je rekao: "Ja sam hleb života koji siđe sa neba, koji jede od ovoga hleba, živeće navek i hleb koji ću ja dati za život sveta."
Orasi, suve šljive i smokve treba da donesu plodnu godinu. Orasi se bacaju u svaki ćošak kuće da bi domaćinstvo zaštitili od bolesti, nesreća i zlih sila.
Med, kao najslađa materija zemaljska, simboliše sladost večnog života, koji nam daje Gospod Isus Hristos.

Izvor: Start