Mama, kupi mi nos!

Različiti su pokloni koje će majke na našim prostorima dati svojoj deci za rođendan, Novu godinu, za dobar uspeh u školi... Ima puno različitih mogućnosti - i ne poklapaju se sa trendom koji sve više preovladava u Americi, naime, da tinejdžeri na poklon dobiju estetsku korekciju. Mislite da preterujemo? Statistike pokazuju da u SAD 20% klijenata plastičnih hirurga čine deca od 14, 15, 16 godina.

Najčešći zahvati koji se izvode na tinejdžerima su operacija nosa ili korekcija klempavih ušiju; odmah za njima po učestalosti su povećanje grudi, liposukcija, i "popunjavanje" usana. Lekari nikako ne preporučuju ovakve korekcije, naročito ne liposukciju, ali im je jasno da neće imati željeni efekat ako jednostavno odbiju da urade operaciju sa kojom se slažu i roditelji mlađahnog pacijenta - pacijent će samo naći nekog drugog da obavi zahvat.

Otkud ovolika poplava zahteva za estetskim korekcijama, i to od strane sasvim mladih osoba? Zar ne bi trebalo da mladost bude njihov najlepši ukras? Trebalo bi - ali su i tinejdžeri, kao i svi ostali, bombradovani slikama perfektnih modela i glumaca (slike su najčešće retuširane u Fotošopu, ali to što ste svesni da ta osoba zapravo tako ne izgleda ne pomaže mnogo kad niste zadovoljni svojim izgledom i želite da izgledate savršeno - odmah), a mlade osobe su znatno prijemčivije na trendove nego starije. Trend je: izgledaj savršeno, po svaku cenu, inače ti ništa neće uspeti.

Oko 60.000 sasvim mladih devojaka svake godine traži injekcije kolagena, botoksa ili dermoabraziju. Pošto su ovakvi zahtevi relativno novi, niko nema ni najblažu predstavu šta ovakve intervencije mogu da učine sasvim mladim osobama koje se i dalje razvijaju, kao ni da li će one razviti zavisnost od estetske hirurgije.

Postoje, naravno, i slučajevi kada je intervencija neophodna, kao kada postoji neki deformitet koji ugrožava zdravlje, ili kada postoje drastične disproporcije (recimo, asimetrične grudi, koje se razlikuju za čitav broj, ili i više). Ipak, hirurško povećanje grudi petnaestogodišnjakinje je čist hir - a upravo zahteva za operacije koje su čist hir ima najviše. Tinejdžer ili tinejdžerka se pogledaju u ogledalo, ne dopadne im se ono što vide i požele da to smesta promene skalpelom.

U ovakvim situacijama lekari najviše krive roditelje - roditelje koji se ne potrude da objasne detetu da pubertetske nevolje prolaze, kao ni to da ono što se nekome ne dopada sa 15 godina, sa 18 može čak da bude simpatično, te da popularna pevačica na koju žele da liče može već sledeće godine da prestane da bude popularna. Decu na operaciju najčešće dovode majke koje su i same već imale nekoliko takvih intervencija i veruju da je estetska hirurgija lek za sve i recept za sreću u životu.

Koliko će u životu biti srećna devojčica koja je već sa 14 posetila hirurga da bi dobila senzualnije usne (zbog čega su četrnaestogodišnjakinji neophodne senzualne usne?) ili da bi ličila na glumicu koja joj se u tom trenutku dopada (a koliko za šest meseci može da je zamrzi), ostaje da se vidi. Doktori su nekako skeptični prema takvoj sreći. Međutim, to je ona stara priča - brže je i lakše otvoriti novčanik (pod pretpostavkom da imate novca, naravno) nego se ozbiljno pozabaviti problemima svog deteta i savetom i podrškom mu pomoći da prebrodi pubertetsku nesigurnost.

Kasnije, naravno, samo postaje odgovorno za svoj život i svoju sreću - a i tada će biti pod velikim uticajem onoga što je od roditelja naučilo o tome kako se rešavaju problemi i kako se u životu prevazilaze krize.