Dugo su tajanstvene sile oko Bermuda privlačile pažnju na krajnje neobičan način - potapale su brodove i obarale avione, ali se o lepoti ovog arhipelaga malo šta znalo. U 19. veku užitak je pobedio strah, a bajkoviti predeli i savršena klima doprineli su da danas Bermude tokom godine poseti više od pola miliona turista



Ima li većeg izazova za ljubitelje avanture nego da godišnji odmor provedu u Predvorju pakla? Ili, recimo, da letuju u Đavoljem trouglu? Ili u Zoni sumraka? Ipak, sve su ovo samo neki od naziva za jedan od najlepših arhipelaga u Atlantskom okeanu. I, svakako, jedan od najtajanstvenijih.
Još od vremena kada se Kristofor Kolumbo, ploveći vodama između Bermudskih ostrva, Portorika i obala Floride, čudio nad svojim „poludelim" kompasom, pa sve do misterioznog nestanka na stotine brodova i aviona u potonjim vremenima, Bermudski trougao je bio mesto koje je raspaljivalo maštu. Iako zvanična nauka nikada nije dala razložno objašnjenje ovih paranormalnih pojava, Bermudska ostrva su oduvek privlačila pažnju brojnih istraživačkih ekspedicija, književnika, filmskih stvaralaca, pa i običnog sveta. O tajanstvenoj zoni u srcu Atlantika napisano je na desetine knjiga, snimljeni su i brojni filmovi, a vremenom su priče meštana dopunjavane najpikantnijim detaljima, pa se odavno izbrisala svaka granica između sna i jave.
U međuvremenu, tajanstvene sile kao da su se umorile od zanimanja javnosti, brodovi i avioni više ne menjaju svoju ustaljenu maršrutu, ali ljudi i dalje dolaze. Štaviše, njihov broj se poslednji stotinak godina neprestano povećava, a Bermudska ostrva su od „crne tačke" Zemljine kugle postala jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija belosvetskog putujućeg cirkusa.

Španci otkrili, Britanci prisvojili

Na turističku mapu sveta Bermude je upisala princeza Lujza, ćerka britanske kraljice Viktorije i supruga viceguvernera Kanade. Bežeći od oštre severne zime, dokona plemkinja je davne 1883. godine otkrila ovo parče raja. Njene priče o bajkovitim predelima ubrzo su nagnale i druge članove kraljevskog doma da posete ova ostrva, pa su Bermudi ubrzo postali nezaobilazna turistička atrakcija za bogate Engleze i Kanađane. Poslednjih decenija primat su preuzeli Amerikanci, pogotovo otkako su SAD, nakon Drugog svetskog rata, zakupile ostrvo Sent Dejvid i pored međunarodnog aerodroma napravile i svoju vazduhoplovnu bazu. Ipak, valja znati da su nenastanjena ostrva davne 1503. godine prvi otkrili Španci, tačnije španski moreplovac Huan Bermudez, po kome je arhipelag i dobio ime. Duže od jednog veka Španci su ova ostrva koristili kao navigaciono kopno na pomorskom putu za Ameriku, ali nikada nisu bili dovoljno zainteresovani da bi ih proglasili i svojom teritorijom.

Info

Stanovnika: oko 70.000

Jezik: engleski

Etnički sastav: 55 odsto crnci, 34 odsto belci, 6, 5 melezi (10 osto su poreklom Portugalci)

Valuta: bermudski dolar, vezan za američki dolar

Politika: prekomorsko područje Velike Britanije, pa je državni poglavar kraljica Elizabeta II koju zastupa generalni guverner

Viza: tranzitna za veliku Britaniju i „landing permit" za Bermude

Klima: leto traje osam meseci (od aprila do novembra), zima je u februaru; velika vlaga

Hrana i piće: riba, morski plodovi, rum, đumbirovo pivo

Najvažnija privredna grana: turizam (oko 90 odsto turista dolazi iz Amerike, ali raste i broj turista iz zapadne Evrope. Kako su Bermudi „poreski raj", na ostrvima su se smestile kreditne firme i osiguravajuća društva)

Kako stići: iz Srbije samo preko Londona

Prevozno sredstvo: stanovnici ostrva smeju da imaju samo jedan automobil po porodici, a turisti mogu da biraju između bicikla, autobusa, taksija, konjskih kočija i mopeda, koji je nacionalno prevozno sredstvo

Ono što nije bilo zanimljivo Špancima, zahvaljujući pukom slučaju, iskoristili su Britanci. Naime, 1609. godine, britanski jedrenjak „Sea Venture" nasukao se u blizini Bermuda. Poput Robinzona Krusoa, posada je dugo ostala na ostrvu, gradeći novi brod za povratak. Kada je posao obavljen, zapovednik ekspedicije ser Džordž Samers zadržao je nekoliko ljudi, a ostrvo proglasio posedom britanske krune. Tog trenutka počinje naseljavanje pustog arhipelaga, kojeg su pomorci do tada nazivali Izgubljena ostrva. Suverenitet nad Bermudima i danas imaju Britanci, mada su ostrvljani u međuvremenu stekli i neku vrstu autonomije.

Arhipelag čine 142 mala i osam većih ostrva, a ukupna površina je nešto manja od 30 kvadratnih kilometara. Veća ostrva (Severno i Južno irsko ostrvo, Samers, Baz, Bermuda, Konej, Sent Džordž i Sent Dejvid) povezana su veštačkim zemljouzima kroz močvarne predele, mostovima i putevima, pa se obično označavaju u jednini, kao Bermuda, po najvećem ostrvu, na kome je i Hamilton, glavni grad arhipelaga. Inače, najbliže kopno je obala Južne Karoline u SAD, ali i do nje valja dugo „plivati", jer je razdaljina veća od hiljadu kilometara. Sem toga, mnogi Bermude smatraju i delom Kariba, što nije tačno, jer se Karipski pojas smestio čak 1.600 kilometara južnije.

Obilazak Neptunovog carstva

Bermudi su vulkanskog porekla, ali ih okružuju koralni grebeni i Golfska struja, pa je more uz obalu prijatno za kupanje tokom cele godine. Krase ga i prelepe plaže, skrivene uvale, tajanstveni zatoni i brojni useci u raspuklom stenju. Obala je prekrivena belim ili ružičastim peskom, a meštani se hvale da mogu da pogode nacionalnost bilo kog turiste samo na osnovu vremena kada dolazi i mesta na kome se kupa. Lokalno stanovništvo „brčka se" od aprila do septembra i voli uzburkano more. Amerikancima više prijaju uvale, plića voda i usamljena mesta, a Britanci vole društvo, posećuju najpoznatija mesta i kupaju se tokom cele godine.

Bermudi su idealni za kupanje i sunčanje, ali ih sve češće posećuju i brojni ljubitelji ronjenja. Razgledanje raznovrsnog podvodnog sveta i tajanstvenih olupina potonulih brodova njihova je jedina preokupacija, a kažu da je neverovatno iskustvo kada se na dnu mora sretnete sa ostacima broda „Konstelejšn". Naravno, tu su i jedrenje, jahanje na talasima i ribolov.

Pažnju gostiju zaokupljaju i brojne istorijske znamenitosti, kulturni sadržaji, specifične atrakcije i prirodne lepote. U gradu Hamiltonu treba obići Front strit, ulicu sa brojnim zgradama u viktorijanskom stilu i fasadama u pastelnim bojama mora, neba, limuna i kajsije. Tu je i Bermudska katedrala u neogotskom stilu, Istorijsko-društveni muzej i tvrđava Fort Hamilton, podignuta sredinom 19. veka, koja i danas dominira na brdu iznad luke. Na južnom delu ostrva je nacionalni park Saut šor, a prostire se skoro dva kilometra duž obale. Tuda prolazi i trasa turističkog vozića, a tokom vožnje posetioci mogu obići i brojne skrivene pećine.

Šta bi trebalo videti?

n Glavni grad Bermuda je Hamilton, a u njemu su najznačajnije Bermudska katedrala i Istorijsko-društveni muzej. Poseban doživljaj je šetnja glavnom ulicom Front strit, u kojoj se nalazi niz zgrada u viktorijanskom stilu, ofarbanih u čitav spektar pastelnih boja. Trebalo bi posetiti i Fort Hamilton, tvrđavu koja je podignuta sredinom 19. veka, u vreme ratnih tenzija između Britanije i SAD.
n U gradu Sent Džordžu, koji je bio prva prestonica Bermuda i nekada jedina naseobina, najzanimljivija je najstarija građevina - Old haus, koja datira iz 1620. godine.
n Na severu ostrva je veliki Somersov park, a na brdovitom Irskom ostrvu, na zapadnom vrhu Bermuda, nalazi se Kraljevska mornarička vojna luka, koju su Britanci nazivali i „Gibraltar na zapadu". U renoviranim zgradama sada se nalaze Pomorski muzej, Bermudsko pozorište i Ronilački park.
n Na suprotnoj strani je nacionalni park Bermuda, a proteže se skoro tri kilometra pored obale.
n Priobaljem prolazi turistički voz i povezuje veliki broj pećina i zaliva koji su odvojeni krševitim stenama. Na ovom prostoru nalaze se i najlepše plaže (sa čuvenim rozikastim peskom), a izdvajaju se Potkovica i Goli kameni zid. T su i velelepni hoteli, kao što su „Elbou", „Groto", „Pompano", „Horizont", „Koralni greben" i „Fairmont", a u najromantičnijim lagunama su zdanja najpoznatijih svetskih hotelskih lanaca.


Bivša prestonica Bermuda, gradić Sent Džordž, nekada je bio jedina naseobina na ostrvu. Iz starih vremena sačuvana je građevina Old haus, podignuta davne 1620. godine. Na severu Samersovog ostrva je prostran park, podignut u čast engleskog admirala koji se prvi iskrcao na ovo mesto. Njegovo srce i danas počiva u maloj grobnici, a ostatak tela je, u skladu sa nekadašnjim običajima, prenet i sahranjen u Engleskoj. Na brdovitom Irskom ostrvu, na zapadnom vrhu Bermuda, smeštena je Kraljevska mornarička vojna luka, koju su Britanci nazivali i „Gibraltar na zapadu". U renoviranim zgradama posetioci danas mogu videti Pomorski muzej, Bermudsko pozorište i Ronilački park.



Bermudska ostrva jedna su od najposećenijih svetskih destinacija. Godišnje se na njih iskrca više od pola miliona turista, skoro tri puta više nego što ima stanovnika. Ipak, za mnoge i danas predstavljaju „neosvojivu tvrđavu". Ponajviše zbog cena smeštaja, jer se krevet u dvokrevetnoj sobi teško može naći za manje od 150 američkih dolara po danu. Naravno, treba imati u vidu i druge troškove, pa nije čudno što će Bermudski trougao za mnoge turiste još dugo ostati nedokučiva tajna.
Turističke agencije u Srbiji putovanja na ova egzotična ostrva organizuju u saradnji sa stranim turističkim agencijama.


Izvor