Tajna policija će nas prisluškivati i u stanovima

Veća ovlašćenja za policiju, BIA i vojne službe
Tajna policija će nas prisluškivati i u stanovima
Autor: Vuk Z. Cvijić | 02.10.2007 - 09:21

Ko će kontrolisati postavljače „bubica“
Bezbednosno-informativna agencija, vojne službe i policija sa pravima da tajno prate i prisluškuju građane moraju dobiti najveći stepen kontrole, kakva već postoji u razvijenom svetu, kažu sagovornici „Blica“, tumačeći odredbe Zakona o krivičnom postupku koji precizira da tajno priluškivanje i video-snimanje može da se obavi i u privatnom stanu bez saglasnosti vlasnika.

Ovaj zakon usvojen je još u maju 2006, ali je Ministarstvo pravde njegovu primenu odlagalo nekoliko puta, a poslednji put ga je odložilo za 1. januar 2009. Neke odredbe tog zakona, kao što su zaštita svedoka saradnika, već se primenjuju, ali ova o prisluškivanju i tajnom video-snimanju i dalje izaziva neslaganja pravnih stručnjaka. Tačnije, za sada su saglasni samo u jednom: o ovakvoj meri mora da odluči Ustavni sud koji još nije konstituisan.
Aleksandar Resanović, izvršni direktor Centra za mir i razvoj demokratije, kaže za „Blic“ da je paralelno sa primenom novog zakona neophodno primeniti Zakon o lustraciji, kao i da je nužno usaglasiti sve postojeće zakone, uvesti skupštinsku kontrolu policije i tajnih službi i doneti zakon o klasifikaciji tajnih podataka.
- Nije kasno da se počne sa primenom Zakona o lustraciji koji je donet 2003. posle ubistva premijera Đinđića. On bi se primenjivao na političare, ali i na sve pripadnike BIA i policije koji nisu poštovali ljudska prava. U Bugarskoj i Rumuniji lustracija je primenjena posle deset godina, tako da nije kasno. Neophodno je doneti zakon o klasifikaciji tajnih podataka jer tada pripadnici BIA, vojnih službi i policije ne bi mogli da proglašavaju za tajnu većinu podataka iz njihovih rada. Tada bi se znalo šta može da bude tajna, ko o tome odlučuje i koliko dugo nešto može da bude klasifikovano kao tajna - kaže Resanović.
On navodi da je postojeća skupštinska kontrola samo formalna i da se svodi na to da BIA i policija dva puta godišnje podnose izveštaje.
- Iz tih izveštaja ne može da se vidi da li ima kršenja ljudskih prava. Neophodno je i pooštriti kazne za takve stvari. Dosad se to svodilo uglavnom na novčane kazne, a retko na gubitak posla, dok o zatvoru kao kazni nema ni govora - ističe Resanović.
Ombudsman Saša Janković, zaštitnik prava građana Srbije, kaže za „Blic“ da je u Srbiji najbitnije da sud i ostali mehanizmi kontrole svih službi budu dovoljno jaki za pravilnu i efikasnu kontrolu sektora bezbednosti.
- Svestan mogućnosti kršenja ljudskih prava od strane službi bezbednosti, kao i bogate istorije tih zloupotreba, na početku svog mandata mogu samo da kažem da ta oblast sigurno neće biti zanemarena u radu zaštitnika građana - kaže Janković.
Profesor Momčilo Grubač smatra da Ustav dozvoljava samo da se izvrši pretres stana, a ne i da se tajno postavljaju uređaji za prisluškivanje i video-snimanje.
Profesor Milan Škulić, jedan od autora novog zakona, sa druge strane naglašava da Ustav ove radnje dozvoljava.
- Novi ZKP propisuje da predlog za prisluškivanje daje tužilac istražnom sudiji, koji o tome odlučuje. Policija je po tom zakonu samo pomoćna radna snaga tužiocu. Predložili smo i da se uvede sistem duplog ključa. To znači da je, osim odobrenja istražnog sudije, neophodno da u roku od 48 sati saglasnost da i predsednik Vrhovnog suda - objašnjava profesor Škulić.

Vučetić: Zaštita bezbednosti države
Sudija Slobodan Vučetić, poslednji predsednik Ustavnog suda, objašnjava za „Blic“ da bi po Ustavu meru prisluškivanja u privatnom stanu bilo moguće primeniti uz ispunjenje svih ustavnih uslova.
- Ove mere mogle bi se primeniti kod vođenja krivičnog postupka i zaštite bezbednosti države Srbije. Podrazumeva se da je potrebna odluka suda i da je propisana samo na određeno vreme - kaže Vučetić.

Izvor: Blic