Najlonke, koje slave 50. rođendan, možda su izgubile kultni status koje su imale s početka pedesetih, kada su bile najčešći predmet ženske žudnje, ali su i danas najsenzualniji modni dodatak. Pre nekoliko desetina godina damama je bilo nezamislivo da izađu iz kuće bez para najlonki, a samo retke žene su sebi dozvoljavale takvu modnu drskost da izađu bez čarapa

Krajem 30-ih godina pojavio se najrevolucionarniji materijal - najlon, koji je do kraja Drugog svetskog rata izazvao pravu revoluciju. O razmerama „najlonske popularnosti" najbolje svedoči činjenica da je jednog popodneva 1945. u njujorškoj robnoj kući „Mejsiz" za samo šest sati prodata cela tek pristigla zaliha najlonki od ukupno 50.000 pari!

Iako su ih žene obožavale, proizvođači su bili prilično nezadovoljni finalnim proizvodom, koji su pokušavali da usavrše. Najveći problem bio je nedostatak rastezljivosti zbog kojeg su se čarape ružno gužvale, a ženama je bilo teško da pronađu odgovarajuću veličinu. Zato je u istoriji najlonki toliko i važna 1959, kada je izmišljena likra, koja je postala „sastojak" čarapa.

One su tada napokon počele savršeno da prianjaju, a rešen je i problem veličina, s obzirom na to da je jedan broj pristajao brojnim ženama. Seksi dodatak uskoro je postao nezamenjiv deo kolekcija dizajnerskih imena kao što su bili Kristobal Balensijaga ili Meri Kvant. Danas su ih zamenili kreatori poput Kenza, Zaka Pozena ili Valentina, koji su poslednjih godina pod okriljem masovnog proizvođača „Volforda" lansirali neke od najluksuznijih linija najlonki, a rado ih nose i zvezde poput Madone, Britni Spirs...

Romantika kriva za najlonke

Jednu od najvažnijih etapa u nastanku čarapa kakve danas poznajemo označio je izum mašine za njihovo tkanje, koji je 1589. „potpisao" Vilijam Li. Britanac nije bio ni svestan razmera svoje inovacije koja je nastala iz prilično romantičnih pobuda. Vilijam se zaljubio u mladu sugrađanku koja nije pristajala na sastanak s njim pod izgovorom da nema vremena jer mora da plete čarape. Romantični Vilijam kasnije je pokušao da pronađe „sponzora" za masovniju proizvodnju svog patenta, pa se obratio tada najpoznatijoj obožavateljki svilenih čarapa, kraljici Elizabeti. Najmoćnija Britanka tada nije imala sluha za njegov suviše moderan izum. Ambiciozniji razvoj njegovog patenta usledio je tek u 18. veku, kada je mašinska proizvodnja čarapa stigla i u Ameriku, gde je unapređena.

Izvor: Press