Najhladniji dan ove zime [-27] :: Arhiva: Kuda veceras ~ Centar za obavestavanje

Život kao u Sibiru
ili na Severnom polu
Hladnoća je tolika da se čoveku desi da izgubi glas. Duž ulice svim automobilima rade motori jer, ko bi isključio vozilo,ne bi mogao opet da ga startuje

SJENICA - Kada je juče u devet ujutru temperatura u Sjenici skočila na čak minus 23 stepena, sasvim iznenada oživeo je gradić na Pešterskoj visoravni, koji je treći dan zaredom najhladnije mesto u Evropi. Na ulici su se pojavili i oni koje na to nije naterala neka ljuta nevolja. Dvoje troje sa po veknom hleba u kesi, dvojica policajaca sa potkapama ispod šapki, zaleđenih obrva, gospođa kojoj su od mraza suze jedna za drugom lile niz obraze.

Dva sata ranije, u Meteorološkoj stanici, malo iznad grada, dežurni osmatrač Hatib Hodžić izdiktirao je u etar izveštaj kakav viđaju samo usred Sibira i gore oko Severnog pola.

- Minimalna temperatura minus 29,7 stepeni, temperatura pri tlu 32,2 stepena, vazdušni pritisak iznad normale - 970 milibara, vlažnost vazduha 87 odsto...



Pale "jugići" i "rusi"

- Na ovako niskim temperaturama ujutru je najlakše "upaliti" vozila proizvedena kod nas i u Rusiji i to ona sa benzinskim motorima. Dizelaši nisu preporučljivi, nafta za čas zaledi. Evo, ja sam jutros mog "jugića" startovao iz prve, bez ikakvih problema - rekao je Mahmutović.







Školski primer

- Juče ujutru bili su ispunjeni svi uslovi za izuzetno nisku temperaturu, gotovo po udžbeniku. Imamli smo iznad šireg područja stacioniran hladan arktički vazduh, zatim anticiklon, noć je bila mirna i vedra, zbog snega veliko je izračivanje i gubljenje toplote. Izuzetno hladan vazduh sa okolnih planina spustio se u sjeničku kotlinu i doneo nam minus 30 stepeni. Ovo je jedan od najhladnijih februarskih dana od kako se meri temperatura u Sjenici -kažu Mahmutović i Hodžić.





Koji minut kasnije, iz Karajukića Bunara, sela na kraju Pešterske visoravni, od dežurnog osmatrača stigao je izveštaj da je kod njih jutro još mrazovitije, ledenih - minus 34,4 stepena.

I na jutarnjih minus 28 ili 29 stepeni, koliko je u Sjenici bilo juče u pola osam ujutru, u gradiću su oni koji se zateknu na ulici i gostoprimljivi i raspoloženi za razgovor. Radnik komunalnog preduzeća, na koga sam naleteo u ulici kod hotela, čak me je spasao velike neprijatnosti. Kada je video da sam zaustavio motor "golfa" dizelaša, zaključao vozilo i pod kapom i šalom krenuo niz ulicu, nije mogao da veruje svojim očima...

- Ako nećeš da zimuješ ovde, odmah pali kola... - skočio je.

Tek tada sam shvatio da na svim kolima parkiranim niz ulicu rade motori, dok gazde sede u susednoj kafani ili su otišli do prodavnice.

Minut kasnije, kad sam "golfa" sa uključenim motorom ostavio na ledenom trotoaru i pokušao da popričam sa nekoliko meštana koji su naišli pustom ulicom, shvatio sam da imam novi problem. Pet puta sam pokušao da jače udahnem vazduh i progovorim, svih pet puta to se pretvaralo samo u stezanje pluća i kašalj, bez izgovorenog jedinog slova.

- Jeste hladno, ali bilo je i gorih mrazeva - progovorila je na ulici Cana Sredojević iz sela Lopiže, sva pokrivena injem i ledenicama, koja je uspela da shvati šta hoću da je pitam.

Ešref Muhadžer, koji 53 godine u Sjenici trpi januarske i februarske mrazeve, kaže da u gradu i na minus 30 ima svežeg hleba i ostalih namirnica, ima struje, vode, kod kuće ima ogreva, pa se zima i može trpeti.

- Samo što sada ovde, u centru grada, nije minus 30, nego barem minus 35, sad neko reče da je merio. Ako je kod meteorologa minus 30, onda je kod nas pet stepeni hladnije, jer smo mi dosta niži od stanice - uključio se u razgovor i Ešrefov prijatelj pod kapuljačom i šalom.



Vanredno stanje

Zbog visokog snega i izuzetno niskih temperatura, u Sjenici je već šest dana vanredno stanje. Prema rečima Veroslava Karličića, zamenika predsednika opštine, juče ujutru neprohodni su bili putni pravci ka Barama i Karajukića Bunarima, putevi od Dolića ka Crvskom, od Crvskog ka Goševu i Barama. Veliki je problem to što na tom području živi uglavnom staračko stanovništvo, kome je pomoć neophodna. Trebalo je da i juče sa buldožerima i drugim mašinama da krenemo ka selima, ali je na jutarnjih minus 30 malo koji buldožerista uspeo da pokrene mašinu.





Pet minuta kasnije, na pustoj ulici, nisam više ni cvokotao ni drhtao nego sam od hladnoće odskakao od ledenog asfalta. Poslušnost je otkazao i digitalni fotoaparat, pa sam morao nazad kod meteorologa. Gore, kraj instrumenata, i meteorolog osmatrač Hodžić i šef stanice Fadil Mahmutović odmah su se složili sa teorijom da je u delovima grada koji su ispod stanice obično hladnije nego na mernom mestu.

- U Radarskom centru na Radišića brdu, koje je na 1.244 metra nadmorske visine, znači za 206 metara je više od naše stanice, jutros u sedam sati izmereno je samo minus 9,4 stepena. Oni su od nas na puškomet, a kod njih je jutros toplije za 20,3 stepena Celzijusa...

Fadil Mahmutović u stanici u Sjenici radi punih 26 godina. Pamti - za svo to vreme, najžešći mraz bio je 13. januara 1985. godine kada je u Sjenici temperatura pala na minus 36 stepeni, samo dva stepena manje od rekordnih minus 38 iz januara 1954. godine.

Tek kraći pogled na požutele sveske i opsežnu statistiku potvrđuje da nema u Evropi grada koji se po temperaturnim ekstremima može meriti sa Sjenicom.

- Tokom 2000. godine zabeležili smo godišnje kolebanje temperature od čak 70 stepeni. U januaru te godine bilo je minus 35, u avgustu - plus 35. Po tome, možemo se meriti sa gradićem Vrhojanskom u Sibiru, gde je razlika između najviše i naniže godišnje temperature - 106 stepeni. I po dnevnom kolebanju temperature blizu smo rekorda. Decembra 2001. godine od jutarnjih minus 21,6 temperatura je za samo sedam sati skočila na 3,6 stepeni - kaže Mahmutović.
Zoran Šaponjić